Napravio je Marsej jednu sjajnu priču. Mnogobrojne legende kluba su govorile povodom osvajanja, do sada, jedine titule Lige šampiona 1993. godine. Tačno tri decenije je prošlo od tog uspeha čiji je deo bio i selektor Srbije Dragan Stojković Piksi.
Piksi je na početku razgovora bio upitan koja mu je najlepša uspomena sa Marsejom.
“Najlepša uspomena na vreme u Marseju mi je svakako 1993. godina i meč sa Milanom kada smo osvojili Ligu šampiona. To je nešto prelepo. Dobili smo priliku da uradimo nešto veliko za klub i francuski fudbal i ispisali smo lepe stranice istorije. Naročito za grad i navijače”.
A potom i ona najgora na šta Piksi odgovara:
“Najgora uspomena je svakako povreda koja me je kompletno “ubila”. Nažalost, to se događa i to je život. Sećam se kada sam tek došao u Marsej posle Svetskog prvenstva u Italiji 1990. godine i već prekosutra smo igrali na domaćem terenu protiv Meca imao sam problem sa hrskavicom i to je nešto što sam morao da prihvatim i to nije bilo lako”.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Nije krio Piksi i ko su mu bili omiljeni saigrači na terenu.
“Najbolje sam se na terenu slagao sa Papenom, Karlosom Moserom, Bernarom Kasonijem… To je bila neverovatna generacija Marseja, ali su iznad svega bili dobri ljudi. Imali su veliko srce i za mene je to grupa – prijatelja”.
Upravo bi sa mnogima od njih Piksi i danas voleo da igra i da deli teren.
“Voleo bih ponovo da igram sa Papenom, Sonijem Andersonom… Uvek je bilo zadovoljstvo da imate napadače koji su zaista dobri i za mene je tako bilo lakše da igram.
Kao što i selektor Srbije ima reči hvale za nekadašnje saigrače, tako su mu i francuske kolege prenele i da su Papen i ostali jednako pohvalno govorili o Piksiju.
“Hvala im na komplimentu. Uvek sam voleo da budem okružen igračima koji razumeju igru i prave razliku na terenu”.
Na treninzima Marseja je tih godina prštalo. Piksi je otkrio i ko se tu posebno isticao.
“Karlos Moser, Basil Boli, Marsel Desai… Zaista su bili fantastični na treninzima. Desai je prava životinja. Veoma, veoma snažan igrač čak i kada je bio u pitanju samo trening uopšte nije bilo lako igrati protiv njega. Veliki profesionalac, morali ste uvek da budete oprezni kada imate loptu u nogama”.
Kao najteže protivnike i igrače kojima se divio je Piksi odabrao legendarni duo.
“Maradona. On je neko za koga mogu da kažem da je neverovatan. Onda i Marko van Basten, napadač veoma, veoma visokog nivoa.
Sa mnogim velikim imenima je Piksi radio tokom karijere. Što igračke, što trenerske. On sam izdvaja nekoliko imena koja su na njega ostavila najveći uticaj.
“Ivica Osim je na mene imao najveći uticaj. Promenio je mentalitet i stil igre reprezentacije Jugoslavije. Takođe i Žerar Žili koji me je trenirao kada sam došao u Marsej. Sjajan čovek. Neko ko je i sjajan trener, ali i ko ima tu ljudsku stranu izraženu. Ne mogu da kažem da je bio prijatan, ali je imao te karakteristike koje su sjajne. Arsen Venger isto. Sa njim sam u Nagoji radio dve godine što je bilo sjajno iskustvo. Nešto što mi se veoma dopalo”.
Nije mogao razgovor da prođe bez spominjanja legendarnog finala Lige šampiona Marseja i Crvene zvezde u Bariju 1991. godine.
“Na Rajmona Gutelsa sam bio veoma ljut pošto me nije uveo u igru u finalu protiv Crvene zvezde 1991. godine, ali nema sumnje da je on veliki trener i veliki čovek. Moj problem je bio u tome što sam hteo da igram protiv bivšeg kluba. Mislio sam da sam spreman. Smejao sam se nedelju dana pre finala kada sam sa Marsejom igrao protiv Nice i zaista sam sjajno odigrao. Mislio sam da ću biti u startnoj postavi protiv Zvezde, ali sam tek u finišu utakmice tek dobio šansu. Mislim da sam bio igrač kojeg je trener trebao da dobije tu utakmicu”.
Kao vrhunski dribler i jedno od najvećih imena u evropskom fudbalu, Piksi ne krije da je bilo mnogo utakmica kada je mislio da niko ne može da ga zaustavi na terenu.
“Bilo je mnogo mečeva kada sam mislio da niko ne može da me zaustavi, pogotovo kada sam bio u dobrom fizičkom stanju. Tehnički nikada nisam imao problema. Mislio sam i da sam nezaustavljiv. Krv vam prostruji venama, to je nemoguće kontrolisati”.
Postoji i utakmica za koju Piksi misli da ju je odigrao katastrofalno.
“To je bio meč na Velodromu. Prijateljska utakmica, odmah posle te povrede. Bio sam katastrofa. Nisam tada mogao da promenim pravac pri trčanju. Bilo mi je jako teško da se vratim u nekadašnju formu. Leva noga nije bila spremna. Čak sam i rekao treneru da me izvede iz igre zato što sam bio očajan”.
Da može da promeni istoriju jednog meča, Piksi kao iz topa odgovara da je to finale sa Zvezdom u Bariju.
“Da mogu, voleo bih da promenim istoriju meča sa Crvenom zvezdom u Bariju. Ali da sam ja bio na terenu od početka utakmice (smeh)”.
Za kraj, selektor Srbije naglašava da je neverovatno ponosan što je sa klubom osvojio titulu prvaka Evrope te 1993. godine.
“U Marseju smo tada imali dobru grupu igrača. Zaista smo bili prijatelji između sebe. Međutim, kada sudija svira početak meča dolazilo je do neverovatne transformacije i praktično od 10 igrača na terenu koji su koncentrisani, prave životinje što je neophodno da se dobije meč. Veoma sam, veoma srećan i ponosan što sam bio deo generacije koja je pisala istoriju kluba. I sada, 30 godina kasnije jasno mi je da smo uradili nešto neverovatno za grad i francuski fudbal”, zaključio je Piksi.
Bonus video:
Napredak
Bas lepe uspomene u izjavi naseg Piksija!!!
mina
Jedno su želje drugo su mogucnosti