Na stranici novine gde bi se pisalo o Evroligi, nalazile bi se priče o debaklu Partizana u Kaunasu i istorijskoj krizi crno-belih na terenu. Kada bi se okrenuo list na deo sa inostranom košarkom, bila bi ilustracija slavlja nekih bivših igrača Parnog valjka koji su sada u ACB.
Da ovakva novina postoji, u poslednjih nekoliko dana bi baš ovako izgledala. U isto vreme dok je Vanja Marinković, kapiten ambicioznog Partizana, pokušavao da shvati razloge zašto njegov tim igra toliko loše, Mihajlo Andrić se radovao pobedi Breogana.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Nekada su bili zajedno na fotografijama, kapiten i njegov zamenik, mlađi i golobradi. Sada su ili veći i jači, ili sa autoritativnim brkovima. Svakako iskusniji. Ali, za neke događaje ništa ne može da vas pripremi.
Andrića, recimo, za dolazak u klub na mesec dana bez znanja šta će se dalje dešavati. Sve se, na kraju, odvilo savršeno, toliko da je standardni prvotimac jednog od najvećih iznenađenja prvenstva Španije i da je u tesnoj pobedi nad Bilbaom ubacio tri trojke iz pet pokušaja i ukupno 13 poena.
„Odlična grupa momaka. Svi su kliknuli, dobra je atmosfera, dobro se trenira. Pravo se trenira. Nema praznog hoda“, priča Andrić za Meridian sport iz Luga, malog mesta iz Galicije.
„Na svakoj utakmici dvorana je ispunjena do poslednjeg mesta. Čuo sam informacije da bi popunili i kada bi kapacitet bio 20 odsto veći. Ne smeju sve sezonske odmah da prodaju, ali bi mogli jer imaju ljude na čekanju. Lepo je. Nije pozorište, dobiješ feedback.“
Andrić igra odlično, iako se fizički još vraća u pravu formu, nakon što je tri sedmice bio van terena zbog problema sa kvadricepsom.
„Shvatio sam u jednom trenutku da sam tip igrača koji stvarno zavisi od ekipe. Potrebno mi je da je oko mene sve kako treba. Da se igra na pravi način. Da se znaju uloge.“
Tako je u Breoganu, gde Miha ima uz sebe Aleksandra Aranitovića, Dragana Apića, Dominika Mavru, Danka Brankovića…
„Ima naših dosta i super nam je. Svi igraju na visokom nivou. Svako od nas doprinosi da tim pobeđuje u najjačoj ligi Evrope. Recimo, u poslednjoj utakmici Sani Aranitović se nije upisao u strelce, a trener je posle meča njega istakao kao junaka zbog odbrane…“
Andrić je u Breogan došao iz Estudijantesa, gde je igrao u Drugoj ligi. Nije mu to bio problem, jer je španski niži rang takmičenja…
„Svrstao bih Drugu ligu u Top 10 u Evropi. Sigurno! Dosta je dobrih igrača, fizički jako… I ima barem pet ekipe za ACB, ali samo dve mogu da uđu.“
Mnogo je i igrača iz druge lige ušlo u prvu. Uz Andrića je u Estudijantesu igrao i Fransis Alonso, 29-godišnjak koji je sada u Breoganu jedan od boljih strelaca lige.
„Igra izvanredno! Zaslužio je poziv u reprezentaciju. Sigurno najbolji strelac od španskih igrača u ligi! Nosi ekipu šutevima…“, predstavlja Andrić saigrača, a onda se okreće priči o važnosti domaćih igrača.
„Pravilo u Španiji o četvorici domaćih igrača se meni dopada, mada se njima ne sviđa jer je dosta tih ’domaćih’ zapravo naturalizovano kad su kao mladi došli. Mi, recimo, imamo samo dvojicu rođenih u Španiji, što je stvarno malo ako se gleda iz njihove perspektive. Ovo je moja četvrta godina ovde i nisam stekao utisak da se guraju domaći po svaku cenu, da imaju prioritet.“
Domaći, mladi igrači… Podseća na vreme kada je Andrić odrastao u Partizanu. Bio je prvotimac od 2013. godine kod Duška Vujoševića, a onda ušao u neke druge dane crno-bele istorije.
„Mlad igrač najbolje će steći iskustvo i znanje na utakmicama. Opet, ako uzmemo u obzir da je ACB najbolja liga, jasno je da se kvalitet domaćih diže tako što igraju u najjačoj konkurenciji. Bitnije je protiv koga igraš, nego po svaku cenu gurati mlađe, bilo gde. Mora da postoji balans. Definitivno postoji problem sa talentovanim igračima u Evropi. Tu je Evroliga sa svojim ambicijama, NCAA… Drugačija su vremena nego kad sam ja kretao u Partizanu, gde smo imali maksimalno trojicu stranaca. Mega sada ima te mlade Srbe, kao što je nekada Partizan imao, u jednom trenutku i Zvezda.“
Iz daljine Andrić gleda šta se dešava u njegovom nekadašnjem klubu, gde je u jednom periodu bio i kapiten. Za sve mlađe koji misle da su ovogodišnji rezultati najteži trenutak u skorijoj istoriji kluba, Miha šalje uspomene:
„Krivo mi je što je sve tako bilo. Stvarno je bilo teških momenata. Došao sam 2013. u klub i to je bila poslednja godina Evrolige. Kad se setim kako se taj tim formirao, kako su igrači dolazili na probe preko leta, po principu da probamo da izaberemo nešto. Već se ta sezona održavala na ranijim uspesima, na imenu Partizana… Ali, onda se desio taj Nolan Smit koji je pokrenuo sve što se dalje dešavalo“, setio se sjajni šuter (ne)srećne trojke beka Cedevite u Beogradskoj areni, u polufinalu ABA lige.
Nije više bilo Evrolige, tim se preselio u Evrokup…
„Nije to čak ni bila tako loša sezona, vratili su se Mačvan i Pavlović, bio tu Tepić, Milutinov, Milosavljević se oporavio posle povrede, Murić… Stvarno dobra ekipa. I bila je borba u ABA plej-ofu sa Zvezdom. Ali, izgubljen je trofej, izgubljeno domaće prvenstvo… Posle Nolana Smita su krenula nestabilnija vremena.“
Andrić se povredio, tokom leta se Partizan zahvalio Vujoševiću i došlo je novo doba.
„Uvek se baš kasnilo sa platama, ali dok je Dule bio tu, nekako je sve to na sebe preuzimao. Nikada nisam imao dodirnih tačaka sa ljudima u klubu. Šta god da je bilo, nije do igrača dolazilo. Dule je non-stop stavljao fokus na teren, na nas. Kako treniramo, kako igramo, kako treniramo, kako treniramo“, smeje se Andrić.
„Počele su pripreme sa Vujoševićem, ali desila se promena i nama je saopšteno da se kreće u obnovu dugovanja. Prvi kontakt sa ljudima iz kluba. Iako nisi dobijao plate, iako si znao da to baš i nije kako bi trebalo da bude, prvi put čuješ da je frka. Sa strane sam gledao sve što se dešavalo te sezone. Pera (Božić), Džile (Džikić)… Teško je bilo. I strašno mali budžet.“
Zašto sve ovo Andrić priča, ako je pitanje glasilo kako bi uporedio sadašnju eru Partizana sa njegovom? Odgovor sledi:
„Uvek imaš u glavi da si Partizan. Kad je došao Novica Veličković, od starog kluba smo ostali samo Vanja, Novica i ja… Ja jesam bio samo godinu i po dana u tom velikom Partizanu… Mislim, za mene je Partizan uvek najveće ime, bilo i biće. Ali, u to vreme je osvajanje trofeja bilo moranje, a sada smo sa tim navikama završili u nekoj drugoj situaciji. I bilo nam je najteže, jer su naša očekivanja i dalje ista – da Partizan mora da osvaja! Sad gledam i shvatam koliko to nije bilo realno. Samim tim se rađala i tenzija unutar tima, jer želiš više, a možda baš i ne možeš.“
Situacija je sada potpuno drugačija u Humskoj. Partizan ima istorijsko veliki budžet, ali je atmosfera oko kluba, posle odlaska Željka Obradovića, loših igara i rezultata, nezadovoljstva navijača…mučna. I sve to posebno mora da boli kapitena Marinkovića.
„Vanju je i tada bolelo, a sada sigurno najviše oseća sve što se dešava. On je jedan od nas koji smo bili sa Duletom u lepim danima, a onda video teško vreme Partizana. Sećam se da mu je tih godina bilo strašno teško. Pričali smo, nije voleo to što se Partizan muči. Sada se nismo čuli, ali znam kako se oseća. Znam Vanju i koliko mu je stalo – ubeđen sam da radi sve u svojstvu kapitena da podigne tim. Biti kapiten u današnjoj košarci nije kao nekada, kada je ta ’traka’ nosila i auru nedodirljivog u ekipi. On je zaslužio tu titulu, ali mu je zato i teže nego drugima.“
Kao odličan poznavalac prilika u Španiji, Andrić može da kaže i kakav je trener koji stiže u Partizan. Iako nije sarađivao sa Đoanom Penjarojom, poznaje njegov opus:
„Čuo sam od igrača koji su bili kod njega baš dosta toga pozitivnog. Jednom sam pričao sa Vanjom, dok je bio u Baskoniji, posle neke utakmice. Pamtim da mi je rekao da ima dobar odnos sa njim. Znam da voli da se igrači osećaju dobro, da znaju šta rade… On je trener igrača – player’s coach. Videćemo. Ovde je imao uspehe i pehove. Lično znam da je otkaz dobio posle naše utakmice u Andori, kada je morao da igra sa samo šestoricom igrača u rosteru. Bukvalno pola tima mu je bilo povređeno, sa osmoricom se zagrevao, a završio sa šestoricom. Jedan je isključen, a Hauard se povredio. Opet, bio je na loptu do Fajnal-fora Evrolige… Dobar trener, videćemo…“
Sa Penjarojom dolazi i čovek koga Andrić daleko bolje poznaje. Uroš Dragićević će biti asistent u stručnom štabu.
„Uroša znam iz Madrida i baš smo postali bliski. Sjajan momak. Radili smo preko leta i znam da poseduje iskustvo, jer je bio u stručnom štabu Monaka. Ono što dobro znam jeste da je veliki partizanovac. To nam je bila tačka sporazumevanja“, smeši se brk sagovorniku Meridian sporta uz objašnjenje.
Doslovno, s obzirom da je promenio imidž. Mnogo toga se promenilo. A dosta se vrti i u krug.
Bonus video:
petra
Ova sezona je po meni popast za Partizan i nema tu popravke, ali zato mogu da rade na tome da sledeću krenu i zadrže tempo do kraja.
vojin
Ja se nadam da Španac može nešto promeniti u klubu ali mnogo sam skeptičan po pitanju toga
matej
Iskreno Vanja se utopio sa sivilom svih ostalih igrača i igra očajno ove sezone
kristijan
Nažalost mislim da u Partizanu ne može da se ništa uradi da se popravi sezona