„Idem sa jednog gradilišta na drugo, ali imam sedam-osam minuta“,javio se Dušan Šakota.
Biće dovoljno…
Nije bilo dovoljno…
Zato je i potrajalo malo duže.
Ovo su dani kada Šakotu, košarkaša u penziji i neimara u povoju, s vremena na vreme oblije toplota. Ne zbog atinskog sunca, na njega je odavno navikao živeći od malena u glavnom gradu Grčke. Već zbog svake poruke koja stigne od navijača AEK-a. Oni ne zaboravljaju 2018. godinu i krcatu OAKA arenu. Ne zaboravljaju kako je Dušan, kao kapiten, podigao trofej Lige šampiona.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Žuto-crne emocije bude se posebno ovih dana, jer AEK je ponovo na Fajnal-foru takmičenja pod pokroviteljstvom FIBA. I, sedam godina kasnije, ponovo je završni turnir u njegovoj Atini.
„Ovih dana se budi nostalgija u meni, jer su mi drugi vratili uspomene“, javlja se Dušan na poziv Meridian sporta. „Bila je godišnjica od te titule. Navijači su me preplavili porukama na Instagramu i podsetili na sve. Ko nas je pratio te sezone, setiće se koliko je to sve bilo neverovatno – od načina kako smo došli do Fajnal-fora, trojkama u poslednjim sekundama, pobedama sa pola koša na mnogim utakmicama… Sve je bilo kao film.“
Bio je to mini-film u većoj priči Dušana Šakote. Jer, on je kapiten AEK-a opstao kao dvostruki osvajač Evrolige sa Panatinaikosom, ali uloga koju je imao u žuto-crnom, u finalu protiv Monaka (16 poena) i tokom cele sezone, čini ovu titulu specijalnom.
„Poseban značaj ima ta sezona u mojoj karijeri. Pre osvajanja BCL, uzeli smo i Kup Grčke, pobedili Panatinaikos u polufinalu, Olimpijakos u finalu. Meni je to mnogo značilo, posebno jer je bila dupla sreća za porodicu. Otac, Dragan, bio je trener, a ja sam nekako krunisao taj staž u klubu. Veoma ozbiljno i s ponosom sam shvatio ulogu kapitena, zato mi je neverovatno drago što sam preuzeo imao važnu ulogu, kako na Fajnal-foru, tako i cele sezone.“
Dragan Šakota i sada sa AEK-om ostvaruje neverovatne rezultate. U stručnom štabu je Miloš Šakota, dok je Dušan „samo“ legenda i najveći navijač.
„Da li se neke zvezde spoje da kad god familija Šakota uđe u AEK nešto lepo se desi. Počevši od 2002. godine kada je Šale (Dragan) osvojio titulu – jedinu od 1992. koju nije uzeo Olimpijakos ili Panatinaikos! Eto kakav monopol je pobeđen. Mnogo nam to porodično zznači, rođeni brat je u stručnom štabu i radi sjajan posao. Uvek smo bili vezani za taj klub, nešto nas je vraćalo tamo i bilo bi lepo. Nama, ali i klubu. Stvarno se nadam da će i četvrto poglavlje Šakota i AEK-a biti krunisano titulom.“
AEK u polufinalu F4 u Atini, pred krcatim žuto-crnim tribinama, igra protiv moćne Unikahe.
„Euforija je. Prepuna dvorana. I treba Liga šampiona da se igra na terenu jedne od ekipa, da uvek bude ovako. Ne mora Atina, mogao je i Istanbul, kod Galatasaraja. Biće fantastično, a ja ću tamo biti. Inače mi nije svejedno kad gledam to, posebno kad je Šale trener. Dosta sam stresa imao u životu da bih i to preživljavao, ali sada moram na utakmicu“, priča Dušan.
Te 2018. godine, još jedan momak se radovao u AEK-u. Kevin Panter počeo je da se probija na evropskom nebu. Bio je impresivan.
„Ponosno mogu da kažem da sam prvi znao da će postati jedan od najboljih u Evropi. Kevin će to i da potvrdi, koliko sam verovao u njega. Kada je dao trojku za pobedu protiv Nimburka, rekao sam mu: ’Rođen si za velike stvari!’ Video sam to jasno u njegovim očima. To je očigledno bilo da je rođeni pobednik, borac, sa jasnim ciljem da napravi veliku karijeru. Ponosan sam i srećan što sam bio uz njega tada“.
Srećan je i zbog plasmana Panatinaikosa na još jedan Fajnal-for Evrolige. Klub u kojem je sarađivao sa Željkom Obradovićem godinama, sada se vraća na stare staze slave.
„Gospodin Janakopulos i njegova ekipa napravili su brend od Panatinaikosa! Došlo je do nivoa gde je interesovanje rame uz rame sa NBA. Košarkaši postaju idoli veći od fudbalera, to je bilo nezamislivo pre nekoliko godina u Atini. Svaka utakmica je puna. Mi kad smo bili, moramo da budemo svesni toga, dvorana se punila samo u najvećim utakmicama. Ono što gledamo je da Partizan, Zvezda, Panatinaikos, Olimpijakos…imaju krcate arene.“
Šakota je bio deo nestvarnih pobeda zelenih i titula 2017. i 2019. Nije mnogo igrao na tim Fajnal-forovima, ali…
“Imao sam sreću da budem pet godina deo najdominantnije ekipe Evrope, sa Željkom Obradovićem i Dimitrisom Itudisom na klupi. Pazite sad, u jednoj ekipi su Nikola Peković i Majk Batist na centru, Vasilis Spanulis, Dimitris Dijamantidis i Šarunas Jasikevičijus na bekovima“, smeje se naglas Šakota koliko je sve neverovatno delovalo i jednako raspoloženo dodaje:
„I onda Kecman i ja šutiramo sa pola terena. Kao što je nedavno pričao. Tako je i bilo. Mada, na kraju se isplatilo to naše šutiranje“, aludirao je Šakota na nezaboravnu trojku Dušana Kecmana preko celog terena za ABA titulu Partizana 2010. godine.
Još malo se Dušan zadržao na organizaciji Panatinaikosa i svemu što radi Dimitris Janakopulos, čovek koji je trn u oku Evrolige, ali i šampion koji se vraća na Fajnal-for posle eliminacije Efesa.
„Gajim ogromno poštovanje prema celoj porodici Janakopulos. Imao sam neizmernu sreću da su u moje vreme vlasnici bili Pavlos i Tanasis. Istorija će reći da su to bili najpopularniji i najomiljeniji vlasnici u istoriji grčke košarke, pa i šire. Dimitris tada nije imao toliku ulogu, ali volim kada vidim da neko sa takvom strašću vodi klub. Napravio je brend od Panatinaikosa uz ekipu u kojoj je Sani Bećirović, moj prijatelj i bivši saigrač. Zajedno su napravili nešto i uvek ću podržati kada neko sa toliko ljubavi nosi košarku kao sport. Nadam se da će se takvih ljudi pojaviti još“, poručio je Dušan pre nego što je isteklo „sedam“ minuta razgovora. Prekratih sedam.
Bonus video:
davidpantelic80
AEK sa Sakotom moze ponovo da napravi sjajan rezultat u Atini