Dragan Šakota pobedio (i) vreme: Uzeli su zapisnike i tražiće ulazak u Ginisovu knjigu, Zvezda promenila kraj moje priče

Svetislav Pešić i Dragan Šakota su najstariji treneri na vrhunskom nivou u svetu sporta. Obojica iz Srbije, obojica cenjeni svuda gde su radili… Obojica, trofejni i u godinama kada bi mnogi razmišljali o mirnoj penziji, daleko od stresa koji nose ambicije navijača – bilo Srbije, ili AEK-a.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Ali, zašto bi prekidali kada im toliko dobro ide. Zašto bi, recimo, Šakota odbio poziv vlasnika žuto-crnih iz Atine da pomogne klubu kojem je već doneo najveće radosti, ako se ta ideja pokazala toliko uspešnom? Beograđanin je napravio tim od kockica koje su bile negde zaturene u fioci i sada čeka Fajnal-for Lige šampiona. Čeka spektakl, jer će na završnom turniru biti rasprodata dvorana u Atini, navijačima AEK-a.

„Razmišljao sam ja o kraju i pre desetak godina. Ali, tako su se slagale situacije da je uvek bila neka ponuda da pomognem“, priča za Meridian sport iskusni stručnjak.

„Prva procena koja je odlučila da produžim da se bavim ovim poslom jeste odlazak u Crvenu zvezdu. U tom trenutku sam pomišljao da želim sebe da vidim u Evroligi, iako sam znao da ću odraditi samo kratak period do kraja godine. I bio sam jako zadovoljan urađenim poslom. I nije istina da je mene Zvezda otpustila zbog loših rezultata u Evroligi, jer em sam ostao do kraja, em smo bili dobri. Posle sam pomagao u Saragosi, Ređo Emiliji i priča se produžila. Predsednik AEK-a me zamolio da dođem, da renoviramo tim i napravimo nešto novo.“

Šakota kaže da energije ima čim i dalje radi.

„Dobro sam se organizovao sa pomoćnicima. Mnogo mi pomažu na stvarima na kojima sam nekada gubio energiju“, kaže veteran u ovom poslu kojem je u stručnom štabu i sin, Miloš.

Na pomen činjenice da je uz Pešića najstariji u ovom poslu, nestašno se osmehuje.

„Kari je ipak stariji, bio je čak i meni trener u jednom trenutku. Ali, po stažu sam najstariji. Bilo je 22. aprila baš 52 godine of prve utakmice koju sam trenirao.“

Vraćamo se pola veka u prošlost zajedno sa Šakotom. I selimo se u novo beogradsko naselje, Karaburmu… Prva utakmica koju je Dragan vodio kao mlad stručnjak.

„Protivnički trener bio je Petar Zimonjić, otac Bate Zimonjića“, još više širi osmeh Šakota kada se seća. „Zapisničar je bio Mile Protić. Šojka Pamučina je vodio vreme. Po zapisniku sam sve to otkrio. Sećam se utakmice, a imam zapisnike prvih šest godina ukoričeno. Uzeli su to moji i verovatno će tražiti da budem u Ginisovoj knjizi rekorda. Jer, mislim da ne postoji niko ko je 52 godine prvi trener u seniorskoj košarci. Ne pomoćnik, već prvi trener. Samo sam u reprezentaciji u dve faze bio asistent, sve ostalo sam vodio ekipe.“

Vodi i sada. Vratio se na mesto uspeha gde je AEK-u doneo titulu prvaka Grčke 2002. što je bilo jedino slavlje neke druge ekipe koja se ne zove Panatinaikos ili Olimpijakos. A onda je i 2018. osvojio državni Kup i Ligu šampiona u krcatoj OAKA areni.

„Verujem da svi znaju moj odnos sa klubom od prvog dana kada sam ovde došao, 2001. godine. Razgovarao sam sa predsednikom i on me nagovorio da iz temelja podignemo tim. Od starta mi nije bio cilj da dođemo do Fajnal-fora, već da igramo košarku koju će svi prepoznati. Uspeli smo u tome, a srećni smo što smo još jednom tu.“

Kažu prognoze – kao autsajderi. Iako igraju pred svojim navijačima, pred kojima su ove sezone izgubili samo dva puta – od Olimpijakosa i Panatinaikosa. Ipak, Unikaha je aktuelni šampion i jedna od najboljih ekipa Španije, možda i Evrope.

„Kada se igra liga, kažemo da ko završi prvi, stvarno je najbolji. Na Fajnal-foru je pitanje momentuma. Ako je sve na tvojoj strani tog dana, sve je moguće. Naravno, favorit je tim koji je osvojio prošle godine i ima skor kakav ima. Naši navijači bi voleli da čuju nešto drugačije od mene, ali istina je da je Unikaha osvojila pet trofeja u poslednje dve sezone. Svesni smo toga da ćemo igrati protiv neverovatnog tima. Kada smo počinjali sezonu, stvarno sam imao ideju u glavi da postanemo kao Unikaha.“

Tu je mislio na kontinuitet, sistem, bez preteranog ulaganja ali sa jasnim idejama. U jednom momentu, međutim, AEK je postao ekipa koja igra u transu. Atraktivno, brzo…

„Tokom sezone smo shvatali da igramo sve bolje. Kada smo videli da smo prvi, shvatili smo da imamo prednost domaćeg terena, tada smo videli šansu. I zgrabili smo je.“

Deo je košarke već pet decenija. Svedok promena.

„Da, ali karakter ne može da se promeni. Neko je spreman uvek da se bori, bez obzira na okolnosti i promene. Uvek sam cenio trenere koji čak i kada gube utakmicu, idu do kraja. A da se košarka menja, menja se. Pre Karija se nije igralo ovako, niti pre Jokića. Sada se traže modeli visokog igrača koji je spreman da uradi mnogo toga. Ali, teško je pronaći nekoga ko može da imitira Jokića. Možda neka druga pozicija? Sigurno takvih ima. U tom smeru i gledam. Visoki igrači više nisu napadački u funkciji ispod koša, koliko su potrebni u zaštiti obruča u odbrani, da hvataju skokove. Reducirao se i broj igrača i način njihove upotrebe u odnosu na bekove.“

Ipak, Šakota je ponovo pronašao recept. AEK igra košarku sa bezbroj pasova, lopta se konstantno kreće. I svi u tome uživaju, posebno kada daje rezultate.

„Po statističkim podacima, bili smo na „Sinergy“ prvi, čak u svetu, po akcijama bez lopte. Normalno, kako je vreme odmicalo, tako su se drugi prilagođavali. Unikaha, kao i sve španske ekipe koje su jače u tranzicijama i kretnjama, iza nas su što se tiče. To me mnogo raduje.“

I Amerika utiče na promene…

„Definitivno. Možda to ne radimo namerno, ali samo gledanje utakmica vodi ka tome. Igra je postala brža. Mnogo šuteva za tri poena i nedovoljno centara u reketu koje možemo da iskoristimo. Nekada razmišljam da li najbolje petice mogu nešto da promene i nisam siguran. Ali za bekove sam siguran. Kada gledam prošle utakmice koje sam vodio, pitam sebe: ’Kako si ovo mogao da uradiš?“

AEK je bio prvak Lige šampiona 2018. godine, kada se završni turnir igrao takođe u Atini.

„Imali smo mnogo više oružja te godine. Niko od ovih momaka nije igrao Fajnal-for do sada. Možda je Kuzminskas bio deo velikih utakmica, ali to nije dovoljno. A 2018. imali smo igrače sa titulama.“

Možda igrači nisu bili deo velikih utakmica, ali trener AEK-a… On je deo već 52 godine. I nema razloga da prestane.

Bonus video: