Prvi Srbin sa NCAA peharom ima crno-beli san: Drugovi na tribinama, ja na terenu - slavimo titulu sa Partizanom

Pamćenje je govorilo da je prvi. „Chat GPT“ je podsetio na jednog potomka srpskih emigranata koji se pre njega radovao. „Pešaka“ se došlo do još njih.

Međutim, jedno je tačno – Viktor Mikić je jedini košarkaš iz Srbije koji je osvojio NCAA titulu u istoriji dugoj više od 90 godina!

Bio je tu Milan Milo Komenić, rođen u Indijani 1920, koji je tokom rata uzeo postao koledž šampion u Americi. Bili su braća Majk i Don Brković koji su se radovali sa Mičigen Stejtom, 1979. godine. Ali, samo je Mikić rođen u Srbiji, u Beogradu, otišao na univerzitet i slavio titulu.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Momak sa Taša, javio se na poziv Meridian sporta nakon što se sa Fajnal-fora u San Antoniju vratio na Floridu i tamo se družio sa oduševljenim kolegama studentima. Mikić nije značajnije pomogao Gejtorsima da vrati titulu posle 19 godina, ali je ušao u sistem u kojem bi trebalo da živi i narednih godina.

„Ovde sam došao na leto, posle godine na srednjoj školi u Tenesiju. Treninzi su bili baš jaki, a SEC konferencija je sva na fizičku snagu, na guranje… Došao sam nespreman, nisam znao da će biti toliki intenzitet rada. Desila se i povreda leđa, stres fraktura, ništa strašno, ali nisam mogao da ispratim rad. Oni su trenirali i napredovali, a ja sedeo sa strane sa željom da ih stignem“, pričao je Mikić objašnjavajući šta je dovelo do važne odluke:

„Prelomio sam, odlučio da žrtvujem sezonu, kako bih imao pravo da igram još četiri godine ovde.“

Nekadašnji centar juniorskog tima Partizana (bio i deo seniora) trenira sa ekipom i individualno, ali nije igrao.

„Napredovao sam, dosta ojačao fizički i tehnički. Spremam se za veću ulogu. Imam dobar odnos sa trenerom, otvoreno pričamo o svemu i dobiću šansu koliko se budem trudio. A ne planiram da se zaustavim.“

Iako kaže da je jačao tokom sezone, trebalo bi istaći da je momak rođen 2005. godine kao izuzetno jak i otišao u Ameriku. Ipak, bol u leđima nije mogao da pobedi. Bacio na studije Biznis administracija i menadžment.

„Majka je završila ekonomiju…“, objašnjava Mikić odluku i deo genetike.

Krije se tu i delić umetnosti…

„Tetka je slikarka“.

A delić i sporta. I to košarke.

„Nemanja Protić mi je ujak“, objašnjava Viktor i dodaje da nekadašnji plejmejker FMP-a i osvajač univerzitetskog zlata 2009. nije previše uticao na njegovu karijeru. „Pričali smo nekoliko puta. Ali, najveći uticaj je imala moja mama. Ona me je kritikovala kada je trebalo, vodila me na treninge, aktivno učestvovala… I baka, tetka… Sve su me podržavale.“

Jedna od važnijih odluka koje su porodično doneli bila je napuštanje Partizana i selidba u Ameriku.

„Istina je da će naši mladi igrači teško dobiti šansu u Partizanu. Aleksa Dimitrijević je moj dobar drug, ali evo sada je i on otišao u NCAA posle kaljenja. I ja sam igrao u Dunavu…“

Zastao je Mikić pa ponudio digresiju:

„Baš tamo sam igrao protiv ujaka, Protića. Imao sam 17 godina, a on je bio u Zlatiboru.“

Priča se vraća na Partizan.

„Bio sam deo tima na Kupu, ali pričao sam sa mamom i agentom, doneli smo odluku da se ode u Ameriku. Bolji su uslovi, svi su ti posvećeni, resursi su neograničeni… U Srbiji je to malo teža priča. Naravno, kada bih dobio šansu, uslovi su manje bitni, ali…“

Nije samo u pitanju okruženje i način života. Nedavno je koledž košarka otvorila ne samo vrata, već i bankovne račune igračima koji dolaze.

„Može da se zaradi. To nisu male pare. Promeni se život nekome, porodica može da se izdržava od toga. Lepo je što se zabavljamo, ali ako može i da se zaradi, to je mnogo važno“, objašnjava Viktor.

Martovsko ludilo je bilo posebno iskustvo i za mladog Srbina, iako nije igrao. Uživao je u svemu. Prvo su igrali u Severnoj Karolini, gde su između ostalih eliminisali dvostrukog uzastopnog šampiona, Jukon.

„Imamo ozbiljnog igrača, Voltera Klejtona“, objasnio je Mikić, pa dodao: „Cela ekipa je zapravo baš dobra. Svi se slažemo, dobri smo, pobede dolaze iz te hemije. Ne postoji ljubomora, igramo jedni za drugog.“

U takvom ambijentu, Florida je došla na Fajnal-for, gde su Gejtorsi igrali pred skoro 70.000 ljudi u Alamo domu, u San Antoniju.

„Novinari na sve strane, svuda nas snimaju… Fenomenalna atmosfera. I dve napete utakmice. Oburn ima stariju prvu petorku nego dva NBA tima, centra sa ubitačnom levom rukom. Ali i mi imamo odlične trenere, ofanzivnog i defanzivnog koordinatora. U našem stilu smo se izborili za pobedu, preokrenuli i otišli u finale.“

Tamo je čekao Hjuston, iako je Mikić imao dugu želju.

„Hteo sam da Djuk pobedi da bih mogao barem i na ovaj način da se revanširam Kuperu Flegu. On je Srbiju izbacio na Svetskom prvenstvu do 17 godina, u Malagi“, kaže Viktor i vraća nas na 2022. godinu, kada je Amerika, sa vunderkindom Flegom (18 poena, 11 skokova) u četvrtfinalu pobedila Orliće, a Mikić ubacio 12 poena i pokupio osam skokova.

Ipak, budući prvi pik na NBA draftu nije uspeo da zaustavi potom Djuka.

„Hjuston je sjajan tim, baš daju sve od sebe, nemaju velike zvezde, ali su radom došli do uspeha. Pobedili su broj jedan ofanzivu. I sa njima nam je bilo teško. Stvarno igraju sjajnu odbranu. Iako napad nemaju baš razvijen, šuteri mogu da pogode,  a centri su im eksplozivni. Ipak, opet smo pobedili. Kada sam video sve nule na satu, nisam mogao da verujem! Preskočio sam reklamu, uleteo u teren, skakao od radosti…“

I postao prvi Srbin koji je osvojio NCAA titulu!

„Jesam? Mislio sam da jesam, ali evo sad ste mi potvrdili. Neverovatno sam ponosan. I dalje mi je sve ovo neverovatno. Kao da sanjam i da ću se probuditi. A ne želim da prestane san.“

Ali, ima Viktor još mnogo snova. Da bi njih realizovao, mora da se završi sa ovim trenutkom u kom se nalazi.

„Sad bi trebalo da se vratim u Beograd i nadam se da ću dobiti poziv za mladu reprezentaciju. Baš smatram da mogu da napravim razliku. Nisam bio kada smo osvojili Evropsko prvenstvo, sa Topićem i ostalima. Sada baš želim“, ističe Mikić, kandidat za tim koji će ovog leta voditi Marko Marinović.

Posle toga, sledi povratak na Floridu i prva godina gde će biti važan faktor koledža. Kasnije – ko zna. Ali, jedan san stoji u glavi momka sa Tašmajdana.

„Vratio bih se u Partizan, 100 odsto! Ja sam težak navijač, mnogo volim taj klub, navijače… Možda se nisam rastao u najboljim uslovima sa upravom, ali jednog dana i to se zaboravi. Da se vratim, kada završim priču u Americi, da osvojim Evroligu… To mi je san, cilj… Moji drugovi na tribinama, a ja na terenu, osvajam. Taman sam otišao da se razvijem i lakše vratim. Ako budem dobar ovde, daj bože i u NBA, da mogu ponovo u Partizan, samo sada sa većom ulogom“, rekao je momak koji je Željka Obradovića upoznao i pre nego što su se sreli u Partizanu:

„Moj pokojni deda je iz Čačka. Poznavao je Obradovića, tako da sam imao sam priliku da se predstavim.“

Od sledeće godine će se Viktor Mikić predstavljati na terenu. Razvijati, napredovati… I, nadamo se, još osvajati.

Bonus video: