IZ PRVE RUKE: Direktor regionalnog lidera u industriji igara na sreću otkriva sve detalje o sportskom klađenju!

Ponekad neshvaćena u našem društvu, industrija igara na sreću zauzima ozbiljnu i važnu poziciju, te direktno ili indirektno utiče na veliki broj ljudi.

Kakve predrasude postoje o igrama na sreću, koja je razlika između sportske kladionice i kockarnice, kako se formiraju kvote i zašto se menjaju?

Kakvi uslovi moraju da se ispune za dobijanje licence, kako se prevazilazi ekonomska kriza i koje sve mitove kompanije u oblasti igara na sreću moraju da “razbiju”?

O svim segmentima poslovanja sportskog klađenja u emisiji “Analiza stanja” govorio je izvršni direktor kompanije Meridian, Zoran Milošević.

Predrasude o sportskom klađenju

Zašto je sportsko klađenje stigmatizovano u našem društvu, iako puni budžete država širom sveta?

– Ne bih išao u pravcu da odbranim negativna mišljenja, jer u određenoj meri ona imaju malu dozu “opravdanja”, a to se prvenstveno tiče nekih prošlih vremena, kada je naša delatnost zaista donekle bila neregulisana – rekao je Zoran Milošević.

Ono što je nepobitna činjenica jeste da su evolucija zakona i razvoj regulacije gotovo iskorenili takozvanu “sivu zonu.

– Onog trenutka kada je ova delatnost počela da funkcioniše, a to je bilo otprilike 1995. ili 1996. godine, barem kada je Balkan u pitanju, regulacija nije postojala ili je bila na jako niskom nivou. Samim tim, privlačila je ljude iz različitih oblasti i „sive zone“, a pojavom takvih ljudi imate i javnost koja to opravdano kritikuje. Ipak, u poslednjih desetak godina, a naročito nakon intenzivne kampanje Poreske uprave i policije od 2015. godine, preduzete su velike akcije i siva zona, koja je nekada činila i do 80% biznisa, gotovo da je iskorenjena ili u tragovima postoji (do 1% cele delatnosti), po čemu smo dostigli standarde zemalja Zapadne Evrope.

Ipak, vremena i pravila se menjaju.

– Od tada je prošlo skoro 30 godina, menja se svet, menja se posao, a samim tim i zakoni i regulacije. Pređen je daleki put od tada, sada se nalazimo u zoni visoke regulacije. Farmacija je najviše regulisana delatnost, zatim igre na sreću, pa bankarstvo. Slobodno mogu da kažem da su danas takve konstatacije potpuno neopravdane i bez dokaza i činjenica. Tu su visoko regulisane i visioko odgovorne kompanije, grupacije koje zapošljavaju ogroman broj ljudi… Skoro 12.000 ljudi je zaposleno u ovakvim kompanijama, a na to se može dodati još oko 30.000 ljudi koji od ove delatnosti živi u sekundarnom smislu. Tako dolazimo do velikog broja ljudi koji, više ili manje, direktno ili indirektno žive od igara na sreću. Reč je o 2% ukupne radne snage Srbije koja neposredno ili posredno svoje angažovanje vezuje za industriju igara na sreću – pojasnio je gospodin Milošević.

Jedna od najregulisanijih grana biznisa

Izvršni direktor kompanije Meridian govorio je i zakonskim procedurama i propisima za dobijanje licence.

– Danas je nemoguće da bilo ko sa kriminalnom prošlošću dobije licencu za priređivanje igara na sreću. Ako pogledate zakonske propise, videćete da postoje veoma strogi finansijski, tehnički, ali i etički uslovi za dobijanje licence i ne postoji mogućnost takvu dozvolu dobije kompanija ukoliko je bilo ko iz njenog menadžmenta – a kamoli vlasnik – lice koje ima bilo kakve veze sa kriminalom, ili je možda prethodno osuđivan – rekao je Milošević i dodao:

– Praktično na svakih šest meseci ili godinu dana moramo da podnosimo na uvid potvrde da nismo osuđivani i sličnu dokumentaciju, a uprave za igre na sreću, pritom, u svakom trenutku imaju diskreciono pravo da dozvolu povuku ukoliko se u međuvremenu pojave okolnosti koje dovode u pitanje kredibilitet menadžmenta kompanije kojoj je dodeljena licenca.

Međutim, u Meridianu ističu da se percepcija polako menja.

– Stigma svakako postoji i danas, ali je to stvar koja vas prati i koje ima u svakoj delatnosti, pa tako i u našoj, ali moram reći da je sve manja i manja. U poslednje vreme, kako javnost tako i sami igrači postaju svesni svih regulativa koje poštujemo, vide naše društveno odgovorne aktivnosti i percepcija polako postaje drugačija.

Istovremeno, gospodin Milošević ističe da je država preduzela velike mere kada se radi o smanjenju sive zone i sigurnih problema.

– Negativne pojave su dolazile iz “sive zone”, jer je ona neregulisana i ne zanima je zakon i propis. Smanjenjem te “sive zone” smanjili su se i problemi. To jeste bio problem čitavih 15 godina u Srbiji, ali kada je država preuzela određene promene – stvari su dovedene u red. Poreska uprava je radila zajedno sapolicijom i “siva zona” je gotova eliminisana. Postoji i dalje, da se razumemo, viđamo i dalje neka zatvorena mesta na periferijama, ali s obzirom na to da pratimo dešavanja na dnevnom nivo – znamo da je “siva zona” svedena na najmanji mogući nivo.

Ekonomski ambijent i budžetski doprinos igara na sreću

Govorilo se i o doprinosu industrije igara na sreću budžetu Srbije.

– Direktan doprinos iznosi 100 miliona evra godišnje, indirektan – skoro tri puta toliko. U svim zemljama na svetu slični su redovi veličine, proporcionalno broju stanovnika. Tu je i veliki broj povezanih industrija i dobavljača, u prvom redu IT industrija (oko 1.000 programera), industrija nameštaja i drugih opštih materijala, distribucije pića i dr. U poslednjih deset godina nivo javnih prihoda države od naše delatnosti je udvostručen – jasan je gospodin Milošević.

Kako kompanija Meridian posluje u više zemalja sveta, poveo se razgovor i o ekonomskim uslovima i “mogućnostima” stanovništva za klađenje.

– To je povezano sa još jednom stigmom, a to je da – što je teža ekonomska situacija u zemlji, ljudi se više klade, što je potpuno mimo zdrave logike i činjenica. Ubedljivo najveće tržište igara na sreću je SAD, zatim Kina, odnosno najbogatije zemlja sveta. Tamo gde ljudi više zarađuju, više putuju, kupuju više hrane pa i izdvajaju više za zabavu tj. klađenje. To se odnosi i na Srbiju, jer u poslednjih pet-šest godina naša zemlja beleži rast u svakom segmentu. Povećana je minimalna zarada, povećana je prosečna plata, a sve to prati jedno drugo. Poslujemo u Africi preko 15 godina i odnos kupovne moći je neuporediv u odnosu na SAD, istakao je direktor Meridiana.

Razlika između zemaljskog i online klađenja

Objasnio je Zoran Milošević razliku između ova dva oblika klađenja, ali i istakao da zemaljsko klađenje neće nestati i to iz jednog prostog razloga.

– Sve veći rast klađenja preko interneta je opšti tehnološki trend i tiče se brojnih delatnosti, ne samo igara na sreću. Jedan od najvećih prodavaca na svetu je Amazon, koji je potpuno online firma i predstavlja dokaz ove teorije. Ipak, poslovanje na zemlji neće u potpunosti nestati, jer će ljudi uvek imati potrebu da izađu iz kuće. A, kada izađete napolje – morate nešto da radite. Samim tim, svi mi koji se bavimo uslužnim delatnostima – ponudićemo vam sve što imamo.

Pojasnio je gospodin Milošević i koliki je procenat za dva načina uplate.

– Trenutno je online sistem dominantan, trenutni odnos je oko 65-35% u korist online uplata, sa tendencijom daljeg rasta naravno. Rekao bih da zemaljski objekti nemaju veliku tendenciju rasta što je deo opšte priče o teškoćama zemaljskog poslovanja u bilo kojoj industriji. Gotovo da profita i nema, ali ovaj kanal prodaje opstaje zbog razvoja brenda, razvijanja bočnih uslužnih delatnosti kao što je ugostiteljstvo, kao i oglašavanja i marketinga.

Industrija igara na sreću i IT stručnjaci

Industrija igara na sreću u Srbiji zapošljava sve veći broj izvrsnih mladih IT stručnjaka, plaćenih od tri do 5000 evra mesečno, a manje je poznata činjenica da je Srbija je jedna od najistaknutijih „tech habova“ za softver za igre na srecu, pored Malte, Austrije, Slovenije.

Razlog tome je što su naši IT stručnjaci kvalitetni i odlično govore engleski. S tim u vezi, na tržištu igara na sreću Srbije posluje i preko 50 stranih kompanija koje nisu priređivači, već rade outsourcing različitih usluga.

– Što se tiče igara na sreću u Srbiji, tu je i kompanija Mocart, koja je najveća kompanija u oblasti igara na sreću u regionu, zapošljava oko 4.000 ljudi, i takođe potpuno samostalno kreira svoj softver i jedni su od najboljih u tome. Imamo i kompaniju iz Niša, čuveni Fazi, koja je možda peti najbolji proizvođač online kazino igara u Evropi. Proizvodnja softvera za igre na sreću i ustupanje trećim stranama je naša osnovna delatnost, što radi jako mali broj zemalja u svetu uopšte.

Razlika između kladionica i kockarnica

Ono što je takođe važno razgraničiti jeste sportske kladionice i kockarnice, koje javnost često izjednačava.

– Suštinski, to je regulisano i zakonom. Po našem zakonu, kockarnica je potpuno druga delatnost i u Srbiji ih je samo dve, to su ona mesta “kao u filmovima” – sa mnogo ruleta i aparata, krupijeima itd… Članice našeg udruženja nemaju te licence. Generalno, trudimo se da se profilišemo kao industrija zabave – rekao je Milošević i dodao:

– Mi prodajemo zabavu i pojačani ugođaj u gledanju sporta. Ako gledate Novaka Đokovića ili Crvenu zvezdu i Partizan, sedite u kafiću, potrebno vam je piće, kokice i naravno – tiket. Ako navijate za Novaka Đokovića, pored toga što će on osvojiti novac ako osvoji turnir, i vi ćete dobiti nešto.

Etička strana igara na sreću

Jedan od važnih segmenata poslovanja jeste poslovna etika i briga o klijentima. U tom delu važnu ulogu igraju operateri, kojima kompanije obezbeđuju obuke za rano prepoznavanje zavisnosti od igara na sreću.

– Cilj nam je da se ljudi osećaju ugodno dok gledaju sport. Koliko neko potroši za pivo i grickalice – toliko neka potroši i za tiket, što je 200 do 300 dinara. Prosečna uplata na tiketu u Srbiji je oko 400 dinara. To je red veličina koji nas zanima i koji nikoga neće oštetiti. Naravno, kao i u drugim segmentima života (hrana, piće), i u ovoj delatnosti postoje određena preterivanja koja su, kao i svuda, štetna i u igrama na sreću – kaže Milošević i dodaje:

– Kompanije članice Udruženja priređivača igara na sreću (UPIS) su, čak i pre uvođenja zakonske obaveze na tu temu, prateći trendove iz Zapadne Evrope samoinicijativno uvele standarde povećane društvene odgovornosti, odnosno ranog prepoznavanja slučajeva zavisnosti od igara na sreću, kako bismo osobi kod koje je ona primećena, dali nagoveštaj da sa tom praksom treba da prekine, tj. napravi pauzu i neko vreme nas ne posećuje. Kasnije je to i zakon regulisao, a ono što smo mi uradili jeste da svi naši operateri idu na obuku iz oblasti prevencije, odnosno prepoznavanja ranog oblika zavisnosti od igara na sreću, koja se održava u Specijalnoj bolnici za lečenje zavisnosti u Drajzerovoj, s kojom imamo višedecenijski ugovor.

Zašto ovakve kompanije brinu o tome?

– Ne želimo da nas prate stigme i da se nekome nešto desi jer je posećivao sportsku kladionicu, želimo da u ranoj fazi ukažemo na takav problem i da budemo od pomoći, čak ako je potrebno da alarmiramo rodbinu i prijatelje, ukoliko igrač, uprkos štetnim posledicama, ne želi da odustane od igara na sreću.

Formiranje kvota

Kako izgleda priprema i određivanje kvota i zašto dolazi do njihovih promena?

– Taj deo posla trpi veliku promenu u poslednjih 20-ak godina, uvođenjem softvera i visokih tehnologija. Kada sam ja počinjao svoju karijeru u industriji – sve se radilo ručno. Bila je tu grupa ljudi, pravih zaljubljenika u sport, rezultate i statistiku, prikupljali su se podaci i određivale verovatnoće nekih dešavanja. Tehnički, posao se svodi na obračun verovatnoće – koliko je izgledno da, primera radi, Čelsi pobedi Liverpul. U okviru toga ukalkuliše se tržišno prihvaljiva profitna margina i tako se dobijaju kvote se puštaju na tržište, odnosno ponudu mečeva za klađenje.

Zašto i koliko često dolazi do povećanja ili smanjenja kvota?

– Menjaju se u zavisnoti od informacija koje se dobijaju u međuvremenu, na primer povreda igrača ali naravno i količine uplate novca. Ukoliko uplata novca ide pojačano na jednu stranu, onda tu kvotu spustimo, a suprotni ishod podignemo. Tehnički gledano – taj posao tako izgleda. Ali, evolucijom tehnologije, ljudski faktor je dramatično smanjen, mnogo toga se prebacilo na automatizovane podatke koje uzimamo sa strane – kaže Milošević i dodaje:

– Postoje firme koje se bave isporukom i promenom kvota i apsolutno svi priređivači igara na sreću se odlučuju da kupuju te eksterne servise. Naši kvoteri služe da kupljene kvote dodatno konfigurišu u skladu sa politikom firme – svi priređivači dobijaju iste kvote, ali žele da se razlikuju, to jest neka kladionica želi da ima najveće kvote na košarci, druga na fudbalsku Premijer ligu, treća na hokeju i tako dalje. Tako nastaje razlika u kvotama.

Fama o nameštanju utakmica

Kako je Milošević pojasnio, nameštanje utakmica se u početku javilo kao način da se prevare same kladionice i na njima zaradi. Dugi niz godina – takvi planovi su se i sprovodili u delo širom sveta.

– Pre 15 godina toga je bilo u velikoj meri. Glavne “mete” ljudi koji su nameštali utakmice bile su upravo kladionice. Pravili su se “fantastični” scenariji sa uplatom tiketa, naročito kada se uzme u obzir da naša industrija tada nije bila regulisana. Posle ogromnih gubitaka koje su kladionice pretrpele, negde 2008. ili 2009. godine ove kompanije su izgradile striktne procedure menadžmenta rizika i tih se procedura naša kompanija i dan-danas pridržava. Da pojasnim što je prostije moguće: što je liga niža i rizičnija, to su naša ograničenja veća. Na belgijsku treću ligu i Premijer ligu ne možete da uplatite isti novac. Dakle, što je liga “čistija” to su ograničenja manja. Ovo je tipičan primer kako su kladionice ušle u „samoregulaciju“ kako bi se odbranile od potencijalnih napadača.

Protokom vremena, stvari su se promenile, a saradnja sportskih kladionica i FIFA donose rezultate.

– U poslednjih pet godina, kladionice više nisu glavna meta. Gotovo sve kladionice u Srbiji su povezane sa FIFA sistemom i direktno šaljemo podatke o svemu za šta mislimo da “nije normalno” i nije u skladu sa očekivanim trendovima kada je reč o uplatama, kako bi FIFA na osnovu većeg uzorka mogla da zaključi da li je neki meč bio sumnjiv ili nije. Nekoliko puta smo kontaktirani od domaće policije da damo podatke o raznim mečevima, odnosno tikete na osnovu kojih oni mogu da zaključe da li je bilo nameštanja ili ne – kaže Milošević i dodaje:

– Štaviše, u Velikoj Britaniji tiket čak može biti i dokaz na sudu, kada se radi o procesuiranju nameštanja utakmica. Naravno, i dalje postoje ljudi koji pokušavaju da prevare kladionice, ali se to sada radi na mnogo drugačiji način. Sada u opticaju nije jedna osoba koja uloži veliku količinu novca, već više ljudi koji uplaćuju manje sume, ponekad i u različitim državama kako bi ostali „ispod radara“.

Ekonomska kriza u sportu i uticaj na industriju klađenja

Pandemija korona virusa, kao i sukob u Ukrajini bili su okidači za brojne ekonomske probleme širom planete, što se neminovno već sada odražava na finansijsku solventnost sportskih klubova.

Kao predstavnik kompanije koja dolazi iz segmenta biznisa najtešnje povezanog sa sportskim takmičenjima, gospodin Milošević objašnjava kako će kriza u svetu sporta uticati na poslovanje kladionica.

– Bez ikakve sumnje, aktuelni ekonomski procesi imaće veliki uticaj na naše poslovanje i zato nam je u interesu da bezbednosna kriza traje što kraće. Kladionice su ujedno i jedni od najvećih sponzora sportskih klubova, a svakako to se odnosi i na ruske kompanije koje sponzorišu ili su doskora sponzorisale veliki broj klubova. Sledeća poslovna sezona biće zbog toga veoma izazovna i predstavljaće četvrtu krupnu krizu za kompaniju nakon velike ekonomske krize 2008, grčko – kiparske finansijske krize i korona krize 2020. Recept je, manje više, sličan kao ranije – dodatni fokus na razvoj online poslovanja, smanjivanje troškova zemaljskog poslovanja i podsticanje kulture dijaloga unutar korporacije, što je jedna od najvažnijih pouka korona pandemije uopšte – kaže direktor kompanije Meridian i dodaje:

– Naša kompanija, inače, kako samostalno tako i kroz politiku Udruženja priređivača za sreću (UPIS) zastupa strategiju sponzorisanja amaterskih i manjih profesionalnih klubova, odnosno onih koji imaju nešto manju potporu države – podsetio je.

Famozno „zatvaranje kladionica“ i šta bi to značilo za ekonomiju i društvo Srbije

Na kraju, gospodin Milošević osvrnuo se i na gotovo neizbežnu temu “zatvaranja kladionica”, koja se u javnosti neretko sreće kao čarobni štapić i rešenje svih društvenih problema.

– Igre na sreću ne mogu da se ukinu a razlog je veoma jednostavan – postoje od kada postoji i čovek kao razumno biće i subjekt mišljenja, veoma su duboko utemeljene u svakodnevnom životu, razgovoru i aktivnostima ljudi (koliko ste puta izgovorili: „ajde da se kladimo“?). Čak i da se ukine, preseliće se na crno tržiste i onda bismo ponovo dobili “crnu zonu” i “crne ljude”. Dakle, postojala bi ista količina novca, samo bi išla vam državnih tokova i van budžeta. Osim toga, to bi bio kraj velikog broja socijalnih izdvajanja – za retke bolesti, podršku sporta, humanitarnim organizacijama, centrima za socijalni rad itd. Umesto toga, realnost i svetski trend jeste porast broja država koje delatnost igara na sreću detaljno regulišu – zaključio je Milošević.

DA PRAZNICI SVIMA BUDU ISTI: Kompanija Meridian obradovala mališane u Klinici za hematologiju u Kragujevcu

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Ministarstvo i Meridian nastavili akciju pošumljavanja – Subotica dobila više od 100 mladih sadnica