Stvarno, a nestvarno: Letnji san postao java, stiže Zvezda sa TV ekrana

„Da smo mogli da napišemo scenario, ne bi umeli da smislimo ovako nešto“, rekao je Miloš Stajčić u razgovoru za Meridian sport.

Kup Radivoja Koraća je učinio da umesto o Zvezdi i Partizanu, barem na kratko pričamo o nekim drugim momcima, koji su zaslužili svaki red, svako slovo, pa i mnogo više od toga, jer su ispisali čačansku bajku na nešto drugačiji način. Već na žrebu je bilo jasno da će grad košarke dobiti prvog polufinalistu u istoriji, ali malo ko je mogao da zamisli da će polufinalista biti Čačak 94!

Nek oproste ostali klubovi – momci koje sa klupe predvode Đorđe Mićić i Marko Marinović – očarali su Niš i pridobili simpatije svih. Zato je i više nego logično bilo da se zakopa po kontaktima i pronađe broj nekog od momaka iz Čačka 94. Gatačke konekcije su učinile da vrlo lako stupimo u kontakt sa Stajčićem, inače bivšim juniorom Crvene zvezde, i zamolimo za priču. Odmah je usledilo iznenađenje – plemenito i nesvakidašnje. Miloš je prihvatio poziv za intervju, uz “uslov” – jedan poseban dečko mora da krene sa njim. Izabrao je junaka epohalne pobede za grad Čačak – svog drugara i momka koji je partijom protiv Borca naterao skaute da upišu ime Filip Grojić u svoje teftere. Nije bilo potrebe za ubeđivanje, predlog je prihvaćen na obostrano zadovoljstvo, a nije ostalo ništa drugo nego da se pozove taksi i krene direktno put hotela Nais. Iako je iza njih bila noć u kojoj nisu imali mnogo sati spavanja, čačanski tandem je stigao u baštu hotela sa osmesima razvučenim od uva do uva. Kako i ne bi?! Biće glavni u gradu po povratku iz Niša, pogotovo posle današnje utakmice sa Crvenom zvezdom u polufinalu Kupa Radivoja Koraća (17 časova, Arena premium 1).

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

„Posle Borca sam legao oko 12 i da li od adrenalina ili nečeg drugog, nisam mogao za zaspim do četiri sati posle ponoći, ali biću odmoran za Zvezdu, ne birnite ništa”, započeo je Stajčić priču za Meridian sport, dok je mladi Grojić otkrio da je imao identičnu noć nakon što je postigao 20 poena u velikoj pobedi nad gradskim rivalom.

„Kad sam legao na krevet, duboko sam se zamislio, okretao i samo sam u jednom trenutku pogledao na telefon i video pola tri… I dalje ne osećam šta smo uradili. Nikada nisam doživeo ovakvu vrstu pažnje, pa osećam malo nelagodnosti“.

Čista sreća je govorila iz njih, a tada je teško pronaći prave reči.

„Nestvarno, a opet stvarno. Nismo svesni šta smo uradili i koliko smo veliki uspeh napravili za klub, ali i grad Čačak. Mi smo prvi polufinalisti iz Čačka – velika stvar. Kada se ohlade glave, bićemo svesni”, ističe Stajčić.

Dugo će pričati Čačak o bajci iz Niša: Kad podsvest obuzme, trener motiviše, a srce pobedi

Mlađi kolega iz tima sklanja reflektore medija sa sebe i upire prstom u svoje saigrače.

“Za nas koji smo prvi put igrali na Kupu, ovo je bilo čudesno. Kada odigramo utakmicu protiv Zvezde, možda ćemo tada biti svesni. Sada nismo. Ponosan sam na moje momke. Nije bilo lako, izgubili smo neke veoma važne utakmice u prvenstvu, pali mentalno i fizički, a onda smo se podigli i odigrali onakvu utakmicu protiv abaligaša. Verovali smo i vratilo nam se!”

Dok je tema Čačak, uglavnom se priča o Borcu. Od srede više nije tako, momci Đorđa Mićića su naterali javnost da se okrene ploča.

“Mi smo imali veliki motiv da dokažemo da možemo protiv njih. Od trenutka kada smo ih izvukli na žrebu, samo smo jedan cilj imali u glavi. Zezamo se stalno, piju se kafe, viđamo se… Prijateljski odnos će ostati nadam se i posle ove utakmice“, sa osmehom na licu priča nekadašnji junior Zvezde i priznaje da se telefon usijao posle istorije u Čairu.

„Zvoni, zvoni… Veliki pozdrav za moje Hercegovce, Gačane, Ljubince, Beograđane… Bilo je poziva i iz Amerike. Ovo je nešto lepo i zaista je uživanje biti deo ovoga“.

Istovremeno, Grojić se pomalo uzbudio na pitanje o čestitkama, pa se videlo koliko mu je značila podrška najdražih. Emocije su bile pristune, ali mudra glava je izbijala iz njegovih reči, iako ima samo 22 godine.

“Pozdravio bih celu Ivanjicu i hvala im što su me gledali i podržavali. Mnogo mi znači. Emotivno je bilo od porodice i drugara. Ali, ne treba da se uzdižemo. Sa druge strane, ovo nama mnogo znači. Nije ni snimljeno kolika je sreća bila u svlačionici. Rekao sam da je prethodna sreda bila jedan od najboljih dana u životu, a protiv Zvezde će biti najbolji“.

Iako igra na centarskim pozicijama, Stajčić je pokazao da i te kako ume da asistira – pre svega na ljudskom planu. Poslao je kontigent komplimenata na račun mlađeg saigrača.

“U prvi mah imao značajniju ulogu, ali je zaslužio više prostora – radom i trudom. Bog ga je nagradio i beleži fantastične partije u poslednje vreme, a utakmica protiv Borca je bila kruna. U jednom trenutku sam rekao da kada ne znamo šta ćemo, da samo gurnemo loptu njemu ili Stefanu Lakiću i koš će doći. Najvredniji je u ekipi”, apostrofira nekadašnji polaznik koledža Kempbel u SAD, a onda i projektuje veliku karijeru mladiću iz Ivanjice.

„Ja mislim da je za njega nebo granica! On je 2001. godište, a već igra kao veteran, kao da se nakupio iskustva u raznim klubovima i sa tako malo godina igra na visokom niovu. Fantastičan je! Ako se bude trudio kao do sada, ko zna gde je domet“.

Vrlo brzo smo saznali da mladi Grojić zapravo do pre neku godinu nije ni mislio da će moći da živi od košarke.

“Karijeru sam počeo u Građanskom, koji se kasnije spojio sa Ivanjicom. Tu sam igrao do punolestva. Ja ni u malom mozgu nisam imao predstavu da ću se profesionalno baviti košarkom. Više sam igrao iz zabave, jer volim. Ali, pojavila se prilika da pređem u KK Klik kod trenera Miljana Marjanovića. Pozdravio bih ga ovom prilikom. On  je čovek koji je izgradio moju karijeru. Uvek je bio tu za mene. Četiri godine sam igrao tamo, a prošla sezona je bila najbolja. Trenirao me je Dragan Mitrović i njega želim da pozdravim, kao i ljude iz Hils Akademije”.

Milošev put je drugačiji – školovao se na Malom Kalemegdanu, diplomirao u Americi, a sada peče zanat u Čačku. Ne krije da utakmica protiv Zvezde ne može da bude ista kao ostale, jer je odrastao na čuvenom Kališu.

„Naravno da je motiv veliki kada se igra protiv bivšeg kluba. Ja imam lepe uspene iz Zvezde. Detinjstvo sam proveo tamo i mnogo drugara stekao. Kada god se sretnemo, pričamo o sećanjima iz Zvezde“.

U kratkim crtama je preleteo preko iskustva na koledžu i preporučio mlađima da se ne libe da probaju i odu preko bare. Ovo priča čovek koji u prvi mah nije želeo da napusti svoju zemlju.

“Kada sam otišao u Ameriku, živeo sam godinu dana u porodici i nisam imao osećaj da je nešto čudno. Primili su me kao da sam oduvek njihovo dete, postali smo prijatelji i bili su čak dva puta u Srbiji. Preproučio bih mladim igračima da odu. Bitno je gde, jer nije ni tamo sve bajno i sjajno. Ima trenera koji znaju mnogo, a opet ima i trenera koji dobijaju posao na čudne načine i nema baš mnogo šta da se nauči od njih. Odlično iskustvo. Ko ima priliku, neka ode i proba. Ako im se ne sviđa, mogu da se vrate. To nije problem“.

Vremena nije bilo, a ostala je tema zbog koje možda ni sinoć nisu spavali. Crvena zvezda! Do juče kraj malih ekrana, danas kao rivali.

“Grojić, Gašić i ja se sastajemo pred svaku evroligašku utakmicu Zvezde i Partizana, gledamo i pratimo”, ističe Stajčić, a heroj iz četvrtfinala dopunjuje.

„Ceo život gledaš velika takmičenja, meče Zvezde, reprezentacije, Partizana i sada imaš priliku da igraš protiv jednog takvog tima. Istinska draž Kupa. Mislim da treba da uživamo, jer smo zaslužili i ovo je sjajna  stvar za nas“.

Ne zna se kome će biti deže, da li Grojiću ili Stajčiću. Imaće rivale sa kakvim se do sada nisu susretali na ovom nivou.

“Džoel Bolomboj… Nije baš najvan igrač, nimalo! Daću sve od sebe. Fizički je superiorniji od mene, ali nema povlačenja, nema predaje. Potrudiiću se da ne završim na nekim njegovim snimcima karijere“. Pored toga, centar Čačka 94 se nada i povratku Miloša Teodosića na teren.

“Voleo bih da preuzmem jedan pik, da probam da odigram, ali da mi ne provuče loptu pored glave nekom svojom asistencijom“.

Grojić priznaje da je tokom godina unazad kupio fazone igrača večitih.

„Iskren da bude. Uvek sam pokušavao da skinem neku foru, fintu. Sigurno da najviše priželjkujem duele sa Nedovićem ili Hangom. Individualne stvari treba da zanemarimo. Ovo je timski sport. Utakmice poput ove služe da vidimo gde smo u odnosu na najbolje igrače u Evropi. Treba da iskoristmo i prikažemo kao klub, što smo već sada uradili. Da odigramo najbolje što možemo“.

Ako nešto dovoljno jarko želiš, onda će se i desiti. Mnogo je primera koji potvrđuju pomenutu rečenicu, jedan od njih je Petrov.

„Pričao sam sa saigračima o ovome. Ne znam zašto, ne znam kako, ali sam celo prošlo leto zamišljao da igram Kup Radivoja Koraća, pa prođem, pa igram protiv velikana… Mi kada smo prošli Dinamik potpuno sam se pogubio. Ali, sve je ovo zbog Boga. Da nije njega, ništa od ovoga se ne bi desilo“…

Bajka je napisana, za nastavak nove je potrebno svetsko čudo, ali kao da je važno… Nevezano za večerašnji ishod, Kup Radivoja Koraća iz 2024 godine će ostati upamćen po nasmejanoj družini iz Čačaka, koja je svoja imena upisala zlatnim slovima u zidine grada gde košarka ima značaj veći nego bilo gde druge u Srbiji.

Bonus video: