Darko Rajaković u “srpskom predgrađu” pravi nešto uzbudljivo: Radimo na dovođenju Toronta u Srbiju!

Internacionalni uticaj na NBA ligu je iz godine u godinu sve veći. Košarkaši i košarkaški radnici sa svih krajeva sveta sve češće dobijaju šansu u SAD, ali poseban trag su prethodnih godina ostavili igrači i treneri iz Srbije.

Nikola Jokić je trostruki MVP. Prvi neamerički košarkaš kojem je tako nešto pošlo za rukom. Igor Kokoškov je prvi trener van područja Severne Amerike koji je dobio poverenje NBA tima, kada je 2018. postavljen na mesto šefa struke Finiks Sansa.

Korak dalje otišao je Darko Rajaković.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 5.000 RSD bonusa

Trenerskim poslom je počeo da se bavi sa samo 16 godina. Gradio je svoj put u Srbiji, pa u Španiji, a vrlo brzo je počeo da širi košarkaške vidike i „preko bare“. Još 2003. je, željan znanja, proveo određeno vreme sa Lutom Olsonom na univerzitetu Arizona, a potom 2007. i sa legendarnim Majkom Šiševskim na Djuku. Radio je potom i u NBA Letnjoj ligi, od 2012. do 2014. bio za kormilom Tulse u Razvojnoj, da bi zatim devet godina proveo kao asistent u Oklahomi, Finiksu i Memfisu.

A onda mu je jednog dana zazvonio telefon – sa druge strane su bili Toronto Reptorsi.

“Bio sam u Memfisu, završili smo plej-of seriju protiv Lejkersa i već sledećeg jutra sam imao prvi intervju za posao, koji je bio samo upoznavanje. Toronto je u prvom krugu intervjuisao preko 15 trenera, kako sa iskustvom na poziciji šefa struke, pomoćnika… Bilo je šest rundi razgovora, drugi put sam već putovao u Toronto, imao sastanke od osam ujutru do pet popodne, razgovarao i sa medicinskim blokom, kondicionim trenerima, imali smo čak i probni intervju sa medijima, sa punom prostorijom novinara i ljudi iz organizacije, koji su mi postavljali i prijatna i neprijatna pitanja, da vide kako ću se snaći. Proces je trajao skoro dva meseca, a poslednja runda razgovora bilo je upoznavanje sa vlasnikom tima i razgovor koji je trajao dva i po sata. Imao sam tu sreću i privilegiju da mi ponude ugovor i da dobijem posao”, rekao je Rajaković u razgovoru za Meridian sport, tokom posete evropskim kolegama na Kongresu trenera u Atini.

Postao je tek drugi stranac na klupi NBA tima – i to mnogo govori. Skretao je pažnju marljivim radom i znanjem, koje su kolege i rukovodioci “franšiza” vremenom počeli sve više da prepoznaju i cene. Kada je pružio ruku Torontu, osećaj je bio poseban.

“Voleo bih da kažem da je to bio moj san, ali bilo je nemoguće i nerealno sanjati tako nešto. Kada sam počinjao da radim kao trener, niko nije u NBA dobijao tu šansu. Igor Kokoškov ju je kasnije dobio da radi kao pomoćni trener i posle skoro 20 godina je dobio priliku da radi u Finiks Sansima. Tako da, ne mogu da kažem da je to bio moj dečački san, ali kada je došlo do toga, gotovo da je bilo nerealno. Osećao sam veliku čast i odgovornost, ali i ogromnu količinu sreće što sam dobio priliku da vodim NBA organizaciju. Pozvao sam suprugu, saopštio joj vesti. Stvarno smo bili presrećni”.

Klub iz Kanade mu je dao šansu, a posle prve sezone za kormilom šampiona iz 2019, upisao je još jednom svoje ime u košarkaške anale – kao prvi trener poreklom van Severne Amerike koji je kompletirao takmičarsku godinu na klupi NBA tima.

“Prva sezona je bila veoma interesantna. Počeli smo je sa jednim, završili sa potpuno drugim timom. Klub je odlučio da krene u ponovno sklapanje tima usred sezone. Imali smo veliki broj povreda, dosta nepredviđenih stvari se dešavalo, ali smatram da je sve to izuzetno pozitivna i dobra stvar za nas kao organizaciju, i mene kao trenera, jer sam imao priliku da se suočim sa mnogim situacijama i predviđenim i nepredviđenim. To mi je pomoglo da još više sazrim kao trener i kao lider. Sa mnogo želje i entuzijazma se spremamo za sledeću sezonu”.

Bilo je uspona i padova u prvoj godini srpskog trenera sa Reptorsima, ali podrška nijednog trenutka nije izostala. Uprkos tome što se smatra da u Kanadi košarka nije najvažniji sport.

“Na samom početku, kada su Reptorsi došli u grad, svi su pričali da neće uspeti, da je Kanada hokejaška zemlja, da je Toronto hokejaški grad… Međutim, malo po malo, uspesi organizacije vremenom su doveli do toga da se dobije ogromna podrška navijača. Svaka utakmica je rasprodata i oseća se velika ljubav prema timu. Naša sezona je bila turbulentna, ali uvek smo imali fantastičnu podršku. Navijači su uz tim i razumeju šta znači ovaj proces kroz koji prolazimo i da od početka sve gradimo.”

Podseća šef struke Reptorsa i na bitan “detalj”.

“Mi nismo tim koji predstavlja grad. Ko su navijači Šarlota? Ljudi koji žive u Šarlotu. Ko navija za Memfis? Ljudi koji žive u Memfisu. Ovo je tim koji pripada čitavoj državi. Svih 40.000.000 stanovnika navija za naš tim i identifikuje se sa njim. Specifičan je osećaj raditi u Torontu u odnosu na druge NBA timove.”

Iz još jednog razloga je Toronto veoma poseban za 45-godišnjeg stručnjaka rodom iz Čačka.

“Otprilike 80.000 naših ljudi živi u Torontu i veliki broj njih je okupljen oko crkve. Upoznao sam mnogo predivnih ljudi. Oseća se da postoji srpska zajednica u Torontu, mnoštvo je naših restorana, radnji… Kao da živim u predrgađu Beograda. Stvarno je lep osećaj živeti u takvom megapolisu, gde postoji velika srpska populacija.”

Srbin je glavni trener NBA tima u najvećem kanadskom gradu, u kojem živi veliki broj srpskog stanovništva… Logičan sled je i da Toronto Reptorsi stignu u Srbiju.

“Radimo na tome,” otkrio je Rajaković.

Dok se to ne ostvari, ljubitelji NBA sa ovih prostora će nastaviti da navijaju alarme kako bi, zbog vremenske razlike, u “pola noći” pratili najkvalitetniju svetsku košarku, ali i naše ljude. A pored Darkovih Reptorsa, nastaviće pomno da prate i Nikolu Jokića.

“Dolazi iz Srbije, male zemlje, a napravio je i pravi stvari koje nisu viđene. Može se reći, da polako ulazi u kategoriju igrača, da ne pričamo o njemu kao najboljem ili jednom od najboljih igrača u NBA sada, već može da uđe u konverzaciju najboljih NBA igrača ikada. Način na koji igra, kako čini saigrače boljim, kako vodi ekipu je impozantan. Momak koji dolazi iz Sombora, iz male Srbije, a da je uspeo da postigne ovolike stvari. Koliko god ga volimo i poštujemo jer je naš, nismo svesni trenutka u kojem živimo. Ovo što radi je za svaku pohvali i zasad nije viđeno u NBA.”

Može se reći da je center Denver Nagetsa i promenio košarku. Značajno uticao na način na koji se koriste, ali i stvaraju centri. A sve što je uradio i pokazao na terenu, ostavilo je traga i na posao trenera.

“Čini ga mnogo težim, naročito kada igramo protiv njega. Pripremiti se za njega i igrati protiv njega je vrlo zahtevno i izazovno. Zaista je igrač koji često vidi igru kako je mi treneri vidimo kada zaustavimo video, pa premotamo, vratimo napred, nazad. On to vidi istog trenutka ili je čak korak ispred na terenu. Nije najbrži, najskočniji, najsnažniji, a opet – dominira igrom. Razlog zašto je Nikola Jokić najbolji igrač na svetu je što u 100 odsto situacija on donosi najbolju odluku.”

Uspesi košarkaša i košarkaših radnika sa našeg područja nesumnjivo su uticali i na percepciju Amerikanaca o evropskoj, ali i srpskoj košarci.

“Definitivno da svi prepoznaju rezultate reprezentacije na prvom mestu, a zatim i Partizana i Zvezde, kao i njihovo takmičenje u Evroligi. Kada ih pomenete u NBA krugovima, svi znaju o kome pričate, koji su to timovi i šta oni znače za evropsku i svetsku košarku”.

Kada govorimo o percepiji, sa ove strane Atlantika često deluje da se u ligaškom delu NBA sezone ne igra sa dovoljno intenziteta. Ipak, Rajaković kroz anegdotu sa šefom struke Crvene zvezde opisuje kako zaista izgleda jedna takmičarska godina u najboljoj ligi na planeti.

“Moj dobar prijatelj, Janis Sferopulos, došao je kada sam bio pomoćni trener u Oklahomi i pratio je pripreme za sezonu, naše treninge. Bio je u blagom šoku kada smo pričali i rekao: ‘Sada mi je sve jasno. Ono što mi u Evropi smatramo da je atletski igrač za pet, kod vas je za dva.’”

Jasno je da se mnoge stvari ne vide preko TV ekrana.

“Brzina igre, način na koji se igra u NBA je na sasvim drugom nivou. Kada se to gleda na TV, dobije se jedan utisak. Priznajem, kada sam bio u Evropi i gledao NBA, nije mi delovalo da je se igra tako jako u ligaškom delu, iako je NBA svakako neki drugi nivo, ali 97 odsto svih utakmica su izuzetno intenzivne, treneri i igrači su izvanredno pripremljeni za sve to. Nije lako izneti 82 utakmice, ali treba videti to uživo, da bi ljudi shvatili intenzitet i način na koji momci igraju”, istakao je Darko Rajaković u razgovoru za naš portal.

Prvi trener u istoriji Dubaija, Jurica Golemac, kreće od nule u “maloj Evropi”: Da sam tražio bolji posao, teško da bih ga pronašao

Govorio je i o brojnim drugim temama. Opisao kako izgleda proces iza drafta u jednom NBA timu, kako februarska “trejd” groznica utiče na ekipe i igrače, dotakao se i predstojećih Olimpijskih igara, svog iskustva sa reprezentacijom Srbije na Svetskom prvenstvu 2019. godine, napretka kanadske košarke… Pričao je i o sve većem broju mladih igrača koji iz Evrope odlaze u NBA, fenomenu Luke Dončića, a sve to, i još više, možete pogledati na Youtube kanalu Meridian sporta.

Ipak, posebno je izdvojio jednog od svojih košarkaških uzora. Čoveka bez kojeg, kako kaže, “ne bi bio gde je danas”.

“Nažalost, Milan Petronijević Peca, košarkaški trener iz Čačka, koji je proveo čitavu karijeru u Čačku, najpre kao igrač u Železničaru, a kasnije i kao trener u Železnićaru i Borcu iz Čačka, preminuo je posle bolesti.  Napustio nas je čovek koji je bio fantastičan košarkaški trener i mnogo bolji čovek.”

Legenda čačanske košarke ostavila je dubok trag na šefa struke Toronto Reptorsa.

“Uvek skroman, nesebičan, spreman da pomogne mladima. Kada sam počinjao karijeru kao trener, prihvatio me je od prvog dana. Imao sam 16 godina, a prihvatio me je kao sebi ravnog. Uvek je znao da me posavetuje i naučio sam od njega mnogo. Bio je toliko posvećen razvoju mladih igrača, kako na terenu, tako i van njega, da stvori od njih dobre ljude. Na mene je mnogo uticao. Njegova košarkaška filozofija, pristup radu, ljubav prema kolegama, trenerima, igračima – to je bilo nešto unikatno. Veoma sam mu zahvalan na svemu što je učinio za mene i moju porodicu. Veliki razlog zbog kojeg sam tu gde jesam – je Peca. Njegova košarkaška i životna filozofija su mi služile kao primer kako treba da se ponaša sa ljudima, kako treba da se trenira, kako da se ponaša na terenu… Napustio nas je velikan naše košarke”, kazao je Darko Rajaković o jednom od svojih mentora, koji je 19. juna preminuo u 74. godini.

3 Komentara

    Bilo bi sjajno videti Raptorse u Srbiji,u Beogradu.

    Jako je važno što se naši igrači i treneri probijaju u NBA ligi jer mi imamo zaista talentovane sportiste i sportske stručnjake.

    Jako kvalitetan trener , svaka mu cast na svemu sto je uradio i kako je opstao u NbA ligi , vidi se da je sazreo skroz tamo da je stabilan trener i da njegovo vreme tek dolazi

Postavi odgovor