Partija Mohameda Dabonea, krilnog centra Barselone, bila je hit priča većine evropskih košarkaških medija. Tinejdžer iz Burkine Faso je protiv Albe ubacio 21 poen i imao šest skokova za nepunih 13 minuta. I sve to ne bi bilo toliko senzacionalno da Dabone nominalno nije 12-godišnjak, a izgleda kao da je na pragu seniorske košarke.
SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!
Naime, prema podacima na sajtu Evrolige, Mohamed je rođen 21. oktobra, 2011. godine u Burkini Faso. Evroligin turnir, u konkurenciji igrača do 18 godina, završio je sa prosekom od 11,3 poena i 5,3 skokova.
Vest o njegovoj sjajnoj partiji podsetila nas je na priču o medicinskim pregledima koji se sprovode na kadetskim i juniorskim prvenstvima Afrike kako bi se utvrdila godišta igrača. Zbog toga mnoge od zemalja koje su iznedrile brojne košarkaše i koje su u seniorima uspešne ne učestvuju na šampionatima mlađih kategorija Crnog kontinenta.
„Poslednjih četiri-pet godina svaka afrička federacija je dužna da napravi kontrolu starosnog doba i priloži je Zdravstvenoj komisiji FIBA. Na kadetskim i juniorskim takmičenjima FIBA napravi dopunski pregled, posebno za igrače do 16 godina, kako bi se utvrdila tačna godišta”, priča za Meridian sport Željko Zečević, stručnjak koji je sa Gvinejom postigao ogroman uspeh.
Iako je prva pomisao na skrivanje godišta „prevara”, razlog je banalniji…
„Određeni broj zemalja u Africi još nema biometrijske pasoše, niti postoji veza između Ministarstva zdravlja i Ministarstva unutrašnjih poslova. Deca se rađaju kod kuća i upisuju se u knjige po principu ’kad si se ono beše rodio’. Primera radi, deci rođenoj u Egiptu se ne proverava uzrasno doba, jer se rađaju u porodilištima i uvode odmah u matične knjige. Ali, u Kongu, Burkini Fasu, Južnom Sudanu ne postoje porodilišta i evidencija, pa se događa da imamo igrače koji su po papirima dve-tri godine mlađi, nego što stvarno jesu.”
Uzrok svega Zečević vidi u interesu agenata, američkih srednjih škola, evropskih klubova iz pojedinih zemalja koje interesuje da dete potpiše samo prvi profesionalni ugovor.
„Ima tih primera i u Srbiji i u Italiji. Ali, istina uvek izađe na videlo, jer igrač koji ima tri godine više će u juniorskim danima biti dominantan, a u seniorskoj ništa neće postići. Lični i klupski interes u ovim slučajevima pobeđuje društveni, jer interes svake države je da dete igra u svom uzrastu da bi mogao da bude član reprezentacije na takmičenjima mlađih selekcija. Burkina Faso nema ligu, ne učestvuje na U16 i U18, ali ona nije najbolji primer, već Južni Sudan. Oni imaju 52 igrača i igračice u NCAA, a u NBA akademiji postoji pet do šest vrhunskih talenata. A otkako se Južni Sudan osamostalio nikad nije učestvovao na kadetskim i juniorskim prvenstvima Afrike. I onda se s pravom postavlja pitanje zašto, kad imaju supertalentovanu decu nikad nisu učestvovali ni na jednom takmičenju”, ističe Zečević.
Naš stručnjak staje u zaštitu mladih Afrikanaca. „Ko je taj ko ima pravo da u zemljama gde se ljudi bukvalno bore da prežive spreči da sa pasošem u kom je dve, tri ili četiri godine mlađi, dečak ode i potraži sreću u bogatim državama. Zato se ne mogu osuđivati afričke porodice i deca”, naglašava Zečević.
Bonus video:
Goran Munic
U Africi se ne zna kad si rodjen,brisu i ponovo upisuju datume rodjenja
vanicdusan01
Treba imati razumevanja za te nerazvijene zemlje ali isto tako na zapadu mogu da obave preglede koji će okvirno određivati godine igrača iz Afrike i onda im izdavati sportske knjižice koje će unutar organizacija im služiti kao dokument.