Ismail Šenol, sportski direktor Efesa, doveo „najveći ofanzivni um sveta“: Nismo smeli da uvredimo Micića, niti smo radili iza leđa Partizanu – istorija protiv Zvezde, Nvora jedan od najboljih u Evroligi

Dvojica dečaka – znamo sa sigurnošću da nemaju više od 18 godina –šunjala su se meti sa leđa, nestašno se smejuljeći. Uzrast, verovatno i vaspitanje, usporavali su njihov napad, jer su shvatili da čovek kojeg žele da iznenade, daje intervju.

Ismail Šenol, sportski direktor Efesa, u tom trenutku se okrenuo, ugledao dvojicu dvometraša iza sebe i kao oparen poskočio je sa stolice. Obradovao se kao da je ugledao sinove, grlio kao da je video braću.

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Mert Kočagozolu i Aldin Turkolu nisu bitni za ovu priču – u Efesu se nadaju da će za nekoliko godina biti izuzetno važni za evropsku priču – ali su pomogli da se dočara lik prvog operativca dvostrukog šampiona Evrope. Njegova neposrednost, otvorenost („molim te, pošalji mi intervju pre nego što bude objavljen, čini mi se da sam previše toga rekao) i obraćanje pažnje na druge („da li si zadovoljan pričom?“), pomešani su sa konkretnim i ozbiljnim planovima koji sprečavaju mogućnost da se nema jasan odgovor na svako pitanje, bez zamuckivanja.

Na kraju krajeva, Šenol je jedan od retkih najviših funkcionera evroligaških klubova koji se pojavio na Evropskom prvenstvu juniora u Beogradskoj areni. Nakon što je ljubazno, gledajući konobaricu u oči, zamolio za kafu, krenula je priča.

Od davne 1976. godine. Kada je osnovan Efes! Ovo će biti 50. godina sada već slavnog kluba sa Bosfora, a prva puna Ismailova na čelu organizacije. Pretpostavka je – planira se nešto posebno.

„Sve je to neverovatna priča. Naš predsednik, Tundžaj Ozilhan, stvorio je klub ni iz čega, a podigao je na vrhove Evrope. Probio je brojne barijere u Turskoj, mnogo pomogao košarci. Koliko samo vrednih igrača, trenera, operativaca je gospodin Ozilhan stvorio za tih 50 godina. Mislite o tome. Rad u Efesu nosi veliku odgovornost. U mojoj prvoj celoj sezoni radim naporno da odgovorim standardima koje su Tundžaj Ozilhan i Efes nametnuli. Govoreći o nečem posebno, generalni menardžer Gokče Daji i njegov tim spremaju iznenađenja za navijače. Sa stilom ćemo proslaviti 50. rođendan“, kaže Šenol i otvara priču – sa stilom.

Pre svega, o razlogu dolaska u Beograd…

„Imamo važne igrače u juniorskom timu Turske, želim da vidim kako im ide, jer polažemo velike nade u njih dvojicu. Takođe, hteo sam da dođem i podržim Tursku, da skautiram druge, jer tokom sezone je teško ovim momcima da dobiju minute u tim godinama. Videću u kom smeru ostali idu, kakve igrače imaju… Ovo je prilika i za susret sa prijateljima iz NBA i NCAA, koledži dolaze sve više. Pokušavamo da shvatimo kako da funkcionišemo zajedno“, poveo je Ismail Šenol intervju svojim tokom – donedavno najpoznatijem košarkaškom novinaru u Turskoj to nije teško.

Nametnuo je temu: mladi, dobijanje šanse u klubovima u Evroligi… Koliko je to moguće?

„Pokušavamo da napreduju što je više moguće. Ove godine imamo drugačiju postavku u klubu. Uvodimo novo odeljenje, sa trenerom za individualni rad. Biće to jedan od naših asistenata, Doruk Guneš. Radiće individualno sa decom, priključiće se jednom nedeljno timovima do 18, do 16 i do 14 godina. Radiće na osnovama. Želimo tu da napreduju. Previše se fokusiramo na taktiku, a mnogo nam je važna tehnika. Takođe ćemo dodati i još jednog kondicionog trenera, tako da ćemo u novom Košarkaškom centru moći da ih razvijamo na različite načine.“

Pošto ima mnogo igrača „rezervisanih“ za Evrobasket seniora, Efes će morati da priključi četvoricu juniora pripremama. To i nije neki problem kada na klupi sedi Igor Kokoškov.

„Igor je jedan od najboljih na svetu za napredak igrača. Momci će biti sa nama tokom leta, a onda ćemo videti. Nije lako dati igračima da greše, posebno ako se boriš za trofeje. A oni moraju da greše da bi napredovali. Želimo da ih formiramo i kao ličnosti ako će možda da idu u NCAA – a ove godine trojica naših su otišla. Srećni smo, dobili smo obeštećenje i zadržali prava na njih ako se vraćaju u Evropu. Sve to sa NIL ugovorima je novo, ali želimo da pokažemo da je za talente u Turskoj, Efes najbolje mesto. Mladi tim je povezan sa seniorskim, a Kokoškov je povezan sa američkim sistemom.“

Mladost je nešto što nije direktno povezano sa Evroligom poslednjih godina. Kao što je Darko Rajaković nedavno rekao u razgovoru za Meridian sport, liga je sve starija. A utakmica je sve više, potrebna je energija, potrebna je… Mladost?

„Probali smo da podmladimo prvi tim. David Mutaf ima 23 godine, Bris Deser 22… Sada će biti više od 80 utakmica po sezoni i nadamo se da ćemo moći da ih iskoristimo. Opet, naši lideri su veterani, Šejn Larkin, Vensan Poarje, Rodi Bobua… Trudimo se da napravimo miks. Nismo baš mlad tim, ali nismo potpisali nikoga starijeg od 30 godina. Nik Vajler- Beb ima 29, Isaija Kordinije 28, Jorgos Papajanis 27, Šehmus Hazer 26… Važna je injekcija mladosti zbog energije, jer ne samo da će biti 38 utakmica u Evroligi, već će biti deset duplih kola. To je previše. Nekada kvalitet neće biti dovoljan, biće i ne daj bože povreda. Mora da se ima energija kojom se menjaju utakmice. I da, kada svi spavaju nedeljom u podnevnom terminu, neki mladi igrač željom da se dokaže, pomogne da se dobije utakmica.“

U Turskoj ligi uvek mora da bude jedan domaći igrač na terenu, petorica u rosteru. Rotacija se menja iz Evrolige ka nacionalnom šampionatu, što je izazovno, ali Efes ima dovoljno domaćih kvalitetnih igrača u Osmaniju, Larkinu, Hazeru, Jilmazu…

„Zaista sam srećan što imamo toliko turskih igrača, rotacija se neće značajno menjati iz Evrolige u domaće prvenstvo“, kaže Šenol.

A rotaciju će vršiti – Srbin. Na pitanje kada je prvi put pomislio „Igor Kokoškov je pravi za nas“, Ismail se smeje:

„Pre desetak godina! Oduvek sam znao da, ako bih nekada radio u klubu, Igor bi bio taj. Kokoškov je neverovatan tip, a trenutak kada sam ga upoznao… OK, ovo nije baš najsjajnije sećanje za njega, ali je za mene bila jedna najboljih utakmica koje sam video. Na Evrobasketu 2015. godine, meč Gruzije i Litvanije, u Lilu, pred 27.000 ljudi na fudbalskom stadionu. Evo, sad sam se naježio kad se setim kako je igrala Igorova Gruzija. Pomislio sam – kakav je ovo trener! Čuo sam ponešto o njemu, ali sam onda video tu neverovatnu utakmicu. Posle je u Istanbulu ona Slovenija osvojila zlato. Dobro, imali su Luku Dončića, Gorana Dragića i Entonija Rendolfa, ali način na koji je Kokoškov koristio Gašpara Vidmara i kako je od Klemena Prepeliča napravio heroja finala… Probio je mnogo barijera. Prvi Evropljanin asistent u NCAA, asistent a onda i glavni trener u NBA. Neverovatno! Onda je došao u Fenerbahče, gde me takođe impresionirao. Nije lako preuzeti tim posle takve legende kakva je Željko Obradović.“

U tom trenutku Ismail je znao:

„Rekao sam sebi – u redu, Igor je trener oko kojeg bih gradio sistem na duge staze. Na nama je da mu obezbedimo da ostane fokusiran na teren. A Efes je sjajna organizacija koja to može da mu obezbedi pod vođstvom gospodina Tundžaja Ozilhana. Igor ima neverovatan košarkaški mozak, sjajan je lider, ima lepu komunikaciju sa igračima… I navikao je na NBA raspored, kako se oporavljati mentalno i fizički. A to je sada mnogo važno, jer ćemo videti sve više igrača koji dolaze iz Amerike. Sve više Lonija Vokera, Kendrika Nana… Ta tranzicija je njima mnogo važna, jer im nije lako da dođu i upadnu kod evropskog trenera. Zato je Igor savršena kockica.“

Kada je Ismail Šenol preuzeo vođenje operacija u Efesu, trener je bio Hrvat, Tomislav Mijatović. On je ostao u stručnom štabu Kokoškova, kao što je bio asistent i svim prethodnicima od 2010. godine.

„Bili smo srećni sa Tomislavom, ali smo kasnije morali da dovedemo drugog trenera. Pričali smo sa Lukom Bankijem, koji je takođe neverovatan. Preokrenuo nam je sezonu, uradio sjajan posao, odveo nas u plej-of u čemu nismo uspeli prethodne dve sezone. Ali, kad smo potpisivali sa njim, bili smo na vezi i sa Igorom, razmenjivali ideje… Na kraju, u maju, odlučili smo da ga potpišemo. Opcije su bili samo Banki ili Kokoškov.“

Odluka je pala. Ali nije je bilo lako sprovesti u delo. U tom trenutku, srpski stručnjak je bio u stručnom štabu Kvina Snajdera u Hoksima.

„Igor je imao ugovor sa Atlantom, nije bilo lako izvući ga. Želeli smo ga tokom sezone, ali nam je u januaru odmah rekao da ima obavezu prema ekipi, da ne može da ih napusti. Bilo nam je važno da dovedemo novo lice u Efes, iako smo nedavno bili dvostruki šampioni. Smatramo da titule u Evroligi donosi napadačka raznovrsnost. Odbrana je važna, ali ako gledamo timove koji su osvajali poslednjih godina, to su napadači. A Igor je jedan od najboljih ofanzivnih trenera na svetu, ako ne i najbolji! Sa druge strane, kad smo potpisivali sa Bankijem, dogovorili smo se na šest meseci. Znao je, pričali smo o svemu. Ostali smo u sjajnim odnosima sa Lukom, jedan je od najboljih trenera Evrope, zauvek ćemo mu biti zahvalni. I sa Letonijom će uraditi sjajan posao. Nadam se samo ne protiv Turske.“

Nadamo se i mi samo ne protiv Srbije, jer su sve tri reprezentacije u grupi na Evrobasketu. Ali, pre reprezentativne priče – klupska. Iz Efesa je letos u Crvenu zvezdu Meridianbet prešao Džordan Nvora.

„Jedan od najboljih momaka. Svi su ga voleli u Efesu. Donosi radost na treninge. Kao šuter i strelac, jedan je od najboljih u Evroligi. Prošla godina bila je za njega prilagođavanje, ali to je teško kada imaš dvojicu različitih trenera. Osećao je i pritisak zbog ugovora. Sada već mislim da će biti mnogo, mnogo bolji ako bude igrao kao šuter iz mesta, ne kao kreator. U takvoj ulozi, mogao bi da bude jedan od najboljih strelaca Evrolige. Ima visinu, dužinu, odličan skok kada je fokusiran. Mora da ima jasnu ulogu u kojoj će njegov talenat isplivati na površinu. To je kod njega najvažnije. Zna šta mu je činiti da bi napredovao u odbrani. Uz iskusne defanzivce oko njega, kakav je Kalinić, biće mnogo bolji.“

Kad smo već kod Zvezde… Ona prošlosezonska utakmica, odlučujuća za plasman oba tima u plej-in, kasnije i plej-of (za Efes), u Beogradskoj areni, kroz povrede, bolesti, kazne, produžetak… Šenol podiže obrve na pomen 4. apila 2025. godine (96:97 za Efes).

„Jedna od najboljih utakmica u mom životu! I to zbog cele priče oko našeg tima. Kapacitet Zvezdine dvorane je bio smanjen za 20 odsto zbog kazne, tako da su neke stolice bile prazne. Ali, onda pogledaš na gornji nivo i ne vide se stepenice. Pomislio sam: „OK, tako će biti…“ Imam ogromno poštovanje prema navijačima Zvezde i Partizana. Dakle, atmosfera je bila sjajna, a Zvezda je krenula fizički jako. Mi nismo mogli da odgovorimo, jer Larkin nije bio svoj. Nije ni trebalo da dođe na utakmicu, nismo očekivali da će igrati zbog jake infekcije sinusa. Teško mu je bilo da putuje avionom zbog pritiska. Davali smo mu žvake, vruć peškir… Kao da će mu glava eksplodirati, a vika navijača nije pomagala, kao ni jaka svetla reflektora. Umirao je na terenu, a onda je otišao na poluvremenu u svlačionici i povraćao. Pomislio sam: ’Šta se ovde dešava!?’ Doktor je rekao da Šejn više ne može da igra.“

Doktor jeste, ali Larkin je mislio drugačije. Posebno nakon nove „utakmice u utakmici“.

„Rekao je treneru da ako je potreban – igraće. Bobua je krenuo fantastično drugo poluvreme, ali se u jednom trenutku tako povredio da smo mislili da je stradala Ahilova tetiva. Svi smo bili šokirani, zaleđeni. Šejn i Banki su se samo pogledali… Larkin je ušao u igru i pogodio onu trojku iz ćoška. Ljudi kažu da Šejn nije odigrao tu utakmicu posebno, ali oni ne razumeju šta je značilo za tim samo to što se pojavio na terenu nakon što su svi bili pored njega u svlačionici. Nije mogao da hoda, ali ogromno srce je pobedilo. Sve se promenilo, dao je energiju Pi Džej Doužeru koji je odigrao fantastično, pogodio ključni šut… Pobedili smo. Posle utakmice je Roland Šmits u svlačionici skinuo dres i bio je sav u modricama i ožiljcima. Bio je to rat. I sad se naježim kad pomislim. Mnogo cenimo Zvezdu zbog takve utakmice. Niko nije dao 99% mogućnosti.“

Efes je otišao u plej-of, igrao pet utakmica u seriji sa Panatinaikosom… Onda je došlo vreme za letnji prelazni rok. Krenulo je od glave – trener je „bukiran“. Zatim je trebalo odgovoriti na želje navijača. A svi su videli da se Vasilije Micić, večiti heroj Efesa, vraća u Evropu.

„Vasa je velika legenda Efesa. Jednog dana, kad se povuče, njegov dres će visiti sa svodova. Verujemo mu, volimo ga. Ima sjajan odnos sa svima, od ekonoma do predsednika. I ja sam uvek imao dobar odnos sa njim. Razgovarali smo tokom sezone i rekao sam mu da će ga sigurno iskoristiti za trejd, čak i ako ne igra, takav mu je ugovor bio. Zato sam mu rekao sačekamo da vidimo šta će biti. Pričali smo kad je došao u Istanbul, satima. Vasa je želeo da čuje od nas kakva je situacija u klubu, znao je da imamo limitiran budžet. Pričali smo i o tome koliko on traži, što je za nas bilo nemoguće da ispratimo. Ali, morali smo veoma pažljivo da vodimo ceo proces, jer nismo želeli da ga uvredimo nekom malom ponudom, a opet nismo imali to što traži. Isto tako ni on nije želeo od nas da traži nešto što bi uvredilo klub. Uradili smo sve oprezno i ostali u sjajnim odnosima. Želimo mu sve najbolje. Nažalost, nismo mogli da ga dovedemo, ali od prvog dana sam govorio da ne možemo da ponudimo Miciću to što drugi mogu.“

U toj situaciji je Šenol bio maksimalno transparentan u javnosti. A želeo je da tako bude i u slučaju Ajzaka Bonge. Pojavila se glasina da Efes odvodi sjajnog Nemca iz Partizana, što je naljutilo sportskog direktora istanbulskog kluba. Reagovao je saopštenjem, što je retkost kada su u pitanju ovakve (dez)informacije.

„Stvar je u tome što mnogo poštujemo Partizan i Željka Obradovića. Sa njim imam i odličan lični odnos. Bonga je imao opciju u ugovoru, tako da smo pitali klub da li trener želi da ga zadrži. Kada su nam rekli ’da’, odmah smo odustali. Jasno smo to stavili do znanja i agentu, kako bi i Ajzak znao. I onda se, kasnije, pojavila vest da dovodimo Bongu. Nisam želeo da se pomisli da radimo nekome iza leđa. Zato sam izašao u javnost. Nikada nismo pričali o Bongi posle toga i bilo mi je mnogo važno da se to zna.“

Profesionalna deformacija je isplivala na površinu. Ismail je morao da kaže ono što ga boli kao vrhunskog novinara.

„Ovo leto je bilo ludo sa svim tim glasinama. Uvek je to postojalo, ali sada je bilo drugačije. Bez ikakve odgovornosti prema istini. Tužan sam zbog toga. Postoje ozbiljni ljudi, ozbiljni novinari koje mnogo poštujem. Malo njih sada brine da li je vest tačna. Društvene mreže utiču na pritisak da se ima što više toga, ali dok sam bio novinar, znao sam šta znači kada staviš svoje ime i prezime na vest. Morao si da znaš da je istina. Pitanje je reputacije.“

To su neke od bitaka koje Šenol mora da vodi. Druge su one protiv ostalih klubova. I pobedio je kada je doveo Kordinijea, Papajanisa, Vajler-Beba, produžio Doužera… Mada, ne sviđa mu se što je u pitanje uključena reč „bitka“.

„Ne gledam to kao borbu. Ako ćemo tako, izgubili smo bitku za Danijela Oturua (otišao u Hapoel, prim. aut). Samo je pitanje kako da ubedimo igrača. Kokoškov je pričao sa Vajler-Bebom, ali je prvi kontakt napravio naš kapiten, Šejn Larkin. Mnogo mi je pomogao ovog leta kada je u pitanju regrutovanje igrača. On je bio asistent generalnog menadžera. Naporno je radio ovog leta. Bio sam srećan što nas je Nik izabrao, a i Bajern je bio veoma profesionalan po tom pitanju. I Kordinija su hteli mnogi timovi. Bilo je veoma komplikovano. Imao je NBA ponude, a mi smo čekali dve-tri nedelje da ugovor postane validan… Bilo nam je teško, rizikovali smo, ali je nagrada velika. Mnogo verujemo u Kordinijea.“

Uz sva ta imena, stići će još dvojica igrača za kojima se traga – otkriva Šenol. Dakle, ne mogu da se skrivaju ambicije Efesa. Ali, već gore piše da je sportski direktor kluba iz Istanbula otvoren, neposredan…

„Nema tu spuštanja lopte. Veoma je jasno da je Efes orijentisan na pobede. Ali isto kao i ostalih 19 timova u Evroligi. Sa 38 utakmica, deset duplih kola, sve postaje ludo.“

A ludo će biti i u evropskoj košarci. NBA polako ali sigurno prilazi, razgovori su vođeni sa predstavnicima Galatasaraja, poslednje informacije iz Amerike prenose da je i Fenerbahče meta nove lige pod pokroviteljstvom NBA i FIBA…

„Jedino što mogu da kažem je da smo imali sjajan sastanak između NBA, FIBA i Evrolige u Ženevi. Izuzetno produktivno. Svi smo barem slušali jedni druge. Rekli smo koji su naši prioriteti, isto kao i NBA i FIBA. Žele da se uključe, to su i objavili, tako da ništa novo nismo čuli. Nadam se da ćemo nastaviti sa razgovorima. Ovo je delikatna situacija za evropsku košarku. Evroliga je najbolji brend, sa svim ovim timovima i igračima. Ne može da se zamisli evropska košarka bez tih klubova. Srećni smo što su evroligaši zajedno u ovome. I presrećni smo što su NBA i FIBA konstruktivni, a ne destruktivni. Takav smo osećaj stekli. Sada je sve do komunikacije. Ako budemo imali češće razgovore, samo će biti bolje.“

Efes u svakom slučaju podržava reprezentaciju Turske. Toliko da je generalni menadžer došao na juniorsko prvenstvo Evrope. A uskoro će i glavni događaj, seniorski šampionat.

„Mnogo nam je važna reprezentacija. Turska je naša zemlja. A Efes je uvek davao najbolje igrače za državni tim. Mnogo nam je stalo do uspeha. Smatramo da ako Turska napravi dobar rezultat, raste i ljubav prema košarci u našoj zemlji. Imaju našu punu podršku.“

Tako je, pun podrške, izgledao i zagrljaj Šenola sa dvojicom dečaka za koje se ne zna da li će postati Micić i Larkin, ali pripadaju njegovoj porodici. I njegovoj zemlji. A to je dovoljno.

Bonus video: