Željko Jerkov, jedan od najtrofejnijih igrača Jugoslavije, posle sjajne karijere ostao je u sportu. Prvo kao član uprave Jugoplastike, a već dugo godina je potpredsednik Hrvatskog olimpijskog komiteta.
Razgovor sa jednim od 12 olimpijskih šampiona koje je iznedrila naša košarka, podelili smo u dve celine. Prvu, vezanu za reprezentaciju i najsjajniju generaciju jugoslovenske košarke imali ste prilike da čitate i gledate prošle subote, drugu za Jugoplastiku i teme vezane za današnjicu kraljice igara.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Jerkov ističe da su problemi evropske košarke nastali krajem osamdesetih i početkom devedesetih kad se nisu na pravi način uspostavili odnosi NBA i FIBA. Naglasio je da je kad se jednom odredi niska cena (obeštećenje) kasnije to nemoguće ispraviti i konstatuje da je tu koren problema. A kad priča o NBA, apostrofira da jedino uživa da gleda Nikolu Jokića i Luku Dončića.
„Sva opravdanost toga da moramo da sačuvamo evropsku košarku je to što što je sad među najboljim igračima u NBA masa onih koji su van američkog sistema naučili da igraju u košarku. I sad uživam, ali stvarno uživam, da gledam Jokića. On im je svima namentuo svoj tempo – polako, vojvođanski, ne žurimo nigde. Ima briljantnu ruku, briljantnu viziju igre i svim tim hiperatletskim ljudima, hiper skakačima nametnuo tempo. Ne može da skoči, malo se jače digne na prste, vodi loptu preko terena i sve ih uvede u njegov ritam. To je strašna glava. I strašan karakter”, kaže Jerkov.
Naglašava da je i sa Dončićem vrlo sličan slučaj.
„Oni igraju sporo. Ali, ovi još nisu shvatili da ih oni ubijaju na sporost, a ne na nekakvu eksplozivnost. Jasno glavom, vizijom i vrhunskom tehnikom. I u tome uživam. Sad kad pogledaš koliko ima neameričkih zvezda, vidiš da NBA ligu ustvari nose igrači koji nisu u Americi naučili da igraju košarku, nego su došli spolja. Mislim da trenutno od 30 najboljih igrača imamo preko 15 neameričkih.”
Sve to su, po mišljenju Jerkova, argumenti njegove tvrdnje o kvalitetu košarke sa ovih prostora.
„To je dokaz da smo mi ovde radili kako treba, da su ovaj prostor i Evropa u celini znali da proizvedu fantastične igrače. Samo što je u naše vreme bilo zabranjeno ići u NBA. Mi smo igrali protiv njih dok su bili amateri, znali da se nosimo s njima i to smo činili fenomenalno. I to se sad napokon verifikuje kroz rezultate ove generacije koja tamo igra. Ali, tu ima i zasluga nas koji smo igrali ranije, imali su šta da vide i nauče od nas. Ovde su se razvili i vrhunski treneri koji su njih mogli da nauče. Sve to zajedno potvrđuje da smo igrali i igramo ozbiljnu košarku. Samo nam dajte mogućnost da što duže igramo na našem prostoru, da ne budemo autsajderi radi nekog novca. Talenta i znanja sigurno imamo.”
Mogućnost preranog odlaska igrača po Jerkovu ubija smisao stvaranja, jer sad menadžer može da odvede i dovede igrača kad hoće. Tezu da je po konstituciji igrača i mentalnom sklopu naš region idealan za proizvodnju igrača potkrepio je rečima:
„Imamo taj dinarski tip visokih, fizički superpotentnih ljudi i imamo ideju kolektivnog sporta, osećaj za kolektiv što je bit košarke.”
Poređenje sadašnjih sa zlatnim godinama klupske košarke – kad su ekipe iz Jugoslavije u jednoj deceniji šest puta bile prvaci Evrope, logično smo se najduže zadržali na Jugoplastici u kojoj je Jerkov ostavio dubok trag kao igrač, ali i kao funkcioner. Sa posebnim osvrtom na vreme Bože Maljkovića i njegovog rada sa profesorom Aleksandrom Nikolićem.
„Puno smo razgovarali i kad je došao na red problem izbora trenera, zovem Acu koji mi je bio trener dve godine kažem ’mi smo čuli za Božu, kaže odgovoran je, super je, radan, zna taj posao’. Zovem Ranka Žeravicu i on isto govori. Procenimo da bi možda to bilo dobro i dogovorimo se. Prvi je Rađa rekao ’Šta ste nam doveli ovoga da se na nama uči?’ a sad ih ne možeš odlepiti jednog od drugoga. Ali, ceo stručan savet je vrlo bitan deo kluba u kom su pre svega bili Macura, Rato Tvrdić, Šolman, ja, bio je Prug i Pero Skansi kao dopisni član, jer je bio trener u inostranstvu bio je Maljkoviću ogromna podrška. Mi smo svi bili bivši igrači koji nisu želeli da budu treneri, što znači da nismo opasnost da ćemo smeniti trenera, a znamo puno i možemo puno da pomognemo. A Boža je ekstra pametan čovek, sve je brzo shvatio i puno nas je slušao.”
O dolasku profesora Aleksandra Nikolića u Split i značaju njegove uloge, Jerkov kaže:
„Kad nam je rekao hoćemo Acu, uopšte nije bio problem. Bio mi je trener, kako mogu nešto reći protiv njega!? Neka dođe, dapače bio je to jedan savršen eksperiment. Zašto savršen? Jer smo već imali stabilnu ekipu i u principu smo do kraja januara već imali stabilan rezultat. A, tada dolazi Aca, Maljković se makne sa terena i sedne na pola tribina, ostavi ga da svakog dana radi s njima. I Aca im svima dokaže da nemaju pojma. Svima. Maltretira ih na terenu, a kad se okrenu ka Maljkoviću kaže im ’on vam je tamo, radite s njim’. A Nikolić s njima brutalno radi, fizički jako i tad srušimo formu. Zatim Aca ode ća, spušta se Boža – počne da ih tapše i oni rastu.”
Konstatuje da je najveći problem Jugoplastike tokom sezone bilo finale Kupa, jer se ekipa još nije dovoljno digla posle obaranja forme.
„Ostale ekipe, specijalno ove velike, kao Barselona sa kojom smo igrali u Kupu šampiona, svake godine su pravile nov tim, kupovale pet, šest igrača i treba im vreme da se uigraju. Imaju teža prvenstva od nas i u njima se troše da budu prvaci, a uz to i stare igrače. I kad dođe fajnal-for mi imamo mlade, hipertalentovane, neopterećene momke, uz to najfriškije svaki put bi to rušenje forme sa Acom donelo rezultat. Jer, drugi dođu potrošeni i umorni, sa idejom lako ćemo sa klincima. E, nema lako. I tako tri puta. To je cila priča.”
Poruka iz Kuće slavnih: Batleru bi bilo najbolje da ode kod Jokića, odmah bi osvojili trofej
Jerkov nam je ispričao i o tome koliko je Jugoplastici i tim generacijama značila liga u kojoj je gostovanje u Čačku bila ’ozbiljna operacija’, gde Partizan nije ’mogao da prođe Rabotnički u Skoplju’… Jer samo ’kvalitet stvara veći kvalitet’. Pričao je i o finalima sa Partizana koji je ’možda imao i talentovaniji tim’, tome da sve pobede donose igrači, jer nijedan trener nikad nije dao koš.
Dva sata razgovora sa legendarnim centrom prošla su očas posla. Zašto, možete shvatiti i iz priče o aktuelnim problemima sporta.
„Budžeti klubova u regionu moraju da se povećaju. Sada se kroz neke zakonske regulative pokušava da bude više sponzorstava, ali sam mišljenja da to pre svega moramo da napravimo kroz budžet. Jer nemamo toliko veliko tržište, ni toliko velike kompanije koje mogu to da izdrže na svojim plećima. A moramo da izračunamo šta nam donosi kolektivni sport. Daje nam mlade momke i devojke – zdrave, fizički sposobne, naučene da žive i rade u kolektivu, tačne. Nema igrača na svetu koji može da zakasni na trening, jer ne možeš da dozvoliš da ga čeka njih 12-14. Možeš se zvati Džordan, ali si i ti takođe tačno u minut na treningu. Tad počinje da se stvara odgovornost, poštovanje svih oko sebe.”
Jerkov dodaje:
“Na žalost, sa ovim silnim tabletima, čudima i kompjuterskim igricama gubimo mlade generacije. Dobićemo ljude koji ubrzo neće biti sposobni da voze auto. Već sad imamo decu koja trče prema zidu, ne vide ga i udare. A kad igraš sa loptom, vežbaš oko, stalno fokusiraš taj dolazak lopte i tako razvijaš finu motoriku. Vrlo brzo svi moramo da se vratimo fizičkom poslu, za to je sport idealan. Svaki sport je dobar, ali kolektivni je najbolji jer može da apsorbuje najviše dece i društvo jednostavno mora u to da investira. Samo se setimo trenutka kad smo rekli moramo decu da kompjuterski opismenimo, svima kupili tablete i upropastili ih s njima. Napravili smo ih zavisnicima od tableta i sad ćemo početi da im zabranjujemo. Ljudi, sad uložite u sport da se spasimo. U masovni sport. Moramo da postignemo da bavljenje sportom decu i njihove roditelje do 18. godine ništa ne košta.”
Na Jutjub kanalu Meridian sporta pogledajte ceo intervju Željka Jerkova, a podsetite se i prvog dela u kom je pričao o tome da je Ćosić bio preteča Durenta, Džordan ponovio Kićanovićevu fintu u boji, Praja Dalipagić je stavio Birda u džep, Delibašić sve poteze izvodio za udžbenike, a Moka Slavnić razigravao, vukao i uklapao sve saigrače.
Bonus video:
davidpantelic80
Jugosloveni koji ruse sve pred sobom u Americi, majstori košarke
boskovicmare982
Kako da shvate kad su bezmozgovići
kluka4002
Boga mi postavili su novi standard u američkoj košarci kad su učinili da jedan Lebron ,Kari i sve ostale Zvezde lige izgledaju pored njih kao mala deca onda je jasno kakav je kvalitet u pitanju i dobro je rekao MOZAKKK
biljana.rebec
U pravu je Jerkov,gledati Nikolu i Luku je nesto posebno,a tek posle njih ostale igrace u NBA sa ovih nasih prostora.