Kikanović: Zvezda i Partizan su kao religija, kad ti Pešić pogreši ime ćutiš i ne ispravljaš ga

Nihad Đedović, dugogodšnji prvotimac Albe i bajerna, koji u poslednje tri sezone sa uspehom igra u Unikahi odnedavno je, poput Mileta Ilića, Jutjub zvezda. Zajedno sa Eldinom Čamđžićem, pokrenuo je podkast „Sa Čamcem do Brkine”.

Gosti su im bili Nemanja Gordić i Duško Savanović, a u sedmoj epizodi i nekadašnji centar Crvene zvezde Elmedin Kikanović. Saigrači iz reprezentacije imali su mnogo zajedničkih tema za razgovor, poput iskustava u radu sa Svetislavom Pešićem, stručnjaka kog obojica s razlogom kuju u zvezde.

Priča o Crvenoj zvezdi, potom i Kariju Pešiću, počinje u 10:27 minutu epizode. Prenosimo vam deo Kikanovićevog razgovora sa autorima.

„Zvezda je bila stvarno velika čast. Otišao sam u klub koji je među najvećima u regionu. Velika armija navijača, velika odgovornost i stvarno dosta sam tu naučio. Osetio slast derbija sa Partizanom, pritisak i težinu koju nose te utakmice kasnije u karijeri nisam susreo. Naučiš da mi živimo u podneblju gde je košarka pitanje života i smrti, a Zvezda i Partizan su kao religija. Ili si ovaj ili si onaj. Stvarno sam stekao veliko iskustvo u Crvenoj zvezdi” počeo je priču Kikanović koji je na Mali Kalemegdan stigao sa 19 godona.

Potpunu razliku u shvatanju košarke i sporta u odnosu na Srbiju i Balkan uvideo je posle odlaska inostranstvo.

„Eto, na primer, u Nansi sam došao za završnicu, na mesec i po dana pre početka plej-ofa. I prve dve utakmice po mom dolasku mi izgubimo sa dva razlike. Posle utakmice ja malo utučen, glupo mi, jer došao sam u ekipu da ostvarimo pobede, da dignem neki nivo igre, a mi izgubimo dva meča. U restoranu trener Alan Veis, Francuz i njegovi pomoćnici, za šankom nazdravljaju s pivom. Ja, ništa, prođem, sednem, kad i Amerikanci poručuju po jedno pivo. Gledam šta se dešava, znaš kako je kod nas kad izgubiš nema ti nigde tri dana, ne izlaziš. Prilazi mi generalni menadžer i pita ’Jesi li dobro, deluješ mi nešto utučeno, šta se dešava?’. Odgovorim mu ’M alo mi je krivo, izgubili smo dve utakmice’. Na to mi on kaže ’To je sport, uzmi popij nešto’!”

Zajednički su konstatovali da je slično i u Albi gde pobedio ili izgubio moraš da obiđeš krug i ’overiš’ sa navijačima. Potpuna kontra u odnosu na ono što su navikli u radu sa Coach Pešićem.

„Pod njegovom komandnom palicom mi nismo ni pomišljali da sebi na taj način da damo oduška. Tad smo bili klinci, imali 19, 20 godina, u generaciji su bili Minja Milošević, Marko Kešelj, Nemanja Bjelica, Štimac, nešto iskusniji Marko Marinović, Lorens Roberts i Ovens. Stvarno je bilo specifično, u tom trenutku smo stvarno bili spremni da ako on kaže glavom kroz zid, ti ideš glavom kroz zid. Nema neke dileme kada on nešto traži”, prisetio se Kikanović dana sa Karijem.

Zatim i ispričao jednu anegdotu.

„Bio je sa nama i Nemanja Nedović, tad je imao nekih 16 godina. I jednom je na treningu otišla lopta preko reklamnog panoa uz teren. I sad Nedović, čini mi se, sedne malo na reklamu i prebaci noge i ide po loptu. Pešić ga vidi i poviče ’Šta radiš ti, šta radiš to? Ma, zaleti se i preskoči tu reklamu!’ I sad Nedović hvata zalet sedam, osam metara  da bi je preskočio, a tu je bio i Filip Šepa takođe iz juniorskog pogona. Onda se obrati i njemu ’A ti šta ga gledaš? Sprint! Za njim!’ I ovaj kreće za njim. Sprint i skače da dohvati loptu.”

Potaknut ovom pričom Đedović se prisetio svojih iskustava sa Karijem i konstatovao da je uvek bilo igrača za primer – ako treba neki skok, onda nađe nekog igrača i kaže ’Hajde glavom se zaleti gore, u obruč da udariš’. Prvotimac Unikahe ističe da se naravno taj igrač bespogovorno glavom zaletao ka obruču.

Sa osmehom su govorili i o njegovoj brizi o timu koju je iskazivao na gostovanjima strogošću prema zaposlenima u hotelu, kad se ne ispoštuje dogovoreni meni, ističući da se Pešić žalio upravi hotela ili odmah ulazio u kuhinju.

„Bili smo u Zagrebu, čini mi se u hoteli Antunović. I sad oni su nešto pomešali, priloge nisu stavili nešto odvojeno, nego sve zajedno. I Pešić odmah tamo pita ’Ko je ovde šef kuhinje, dođite ovamo, šta je ovo, kakav je ovo način? Jesmo li mi svinje, zar ovako da jedemo? Gde je respekt prema ekipi, klubu?’ Završavamo ručak, idemo u lift, a u njemu ogroman pano,  taj šef kuhinje u restoranu ima svoj TV šou na hrvatskoj televiziji” ispričao je visoki Tuzlak.  

Tako su došli i do anegdote vezane za najduži sastanak, video analizu meča Hemofarm – Crvena zvezda. Kad je Kikanović otkrio da je trajao četiri sata, Đedović se nadovezao rečima da je to standardno.

„Izgubili smo od Hemofarma i sledećeg dana sastanak je čini mi se bio od pola jedan do pola pet, situacija po situaciju. I stvarno on je najuredniji trener kad crta akcije, objašnjava, uvek ima tri, četiri različite boje markera, zeleni, crveni… I stvarno je za svaku grešku stao – ’Zaustavi, gledaj, analiziraj, nacrtaj’ i sve je to potrajalo neka četiri sata. Tako da eto, imam sa njim i rekord u toj analizi utakmice.”

Prisetili su se da je Vladimir Štimca prva dva meseca zvao Aleksandar.  

„A ne smeš ni da kažeš da se tako ne zoveš. Ni na konferencijama…” ubacio se Đedović.

Kikanović je nastavio:

„I sad posle dva meseca dolazi i kaže ’Pa što mi nisi rekao da ti nisi Aleksandar? Što mi nisi rekao da si Vladimir?’ Tako je i Tadiju Dragićevića zvao Avdija. Umesto Tadija, Ajde Avdija, ajde Avdija, skrin!”

Ponovo je Đedović imao opasku, o treneru koji evidentno uživa od njega ogromne simpatije i poštovanje.

„Ubeđen sam da je u nekim trenutcima to stvarno namerno radio. Čak mislim da je većina stvari bila proračunata, da nije baš mešao nemački, engleski i srpski slučajno. Što se mene tiče verovatno je trener koji definitivno iz tebe izvlači najbolje i daje ti samopouzdanje. Uvek nam je govorio prva odluka je najbolja odluka, šta god da uradiš.”

Kikan se setio i prevoda „Don’t hesitate, first decision is the best decision.”

„To mi je nekako ostalo za ceo život. Pričamo sad malo anegdote i šale koje su bile, ali kad govorimo čisto košarkaški, o nivou znanja, priprema ekipe i svega, to je stvarno bilo na vrhunskom nivou. Nama klincima od 20 godina, bila je velika čast da smo imali priliku da u tako ranoj fazi karijere sretnemo takvog stručnjaka, koji nam je što se kaže otvorio oči i omogućio da gledamo i košarku iz nekog drugog ugla. Taj nivo posvećenosti detaljima je zaista fascinantan, ne bi došao do rezultata koje je ostvario da ne poseduje znanje i kako rukovoditi grupom i kako prići igraču pojedinačno i kako mu naći ulogu, potruditi se da se svako oseća zadovoljno u svojoj ulozi… Svakako je majstor toga, evo sad već ima preko 70 godina i fascinantno je kakve rezultate ostvaruje sa reprezentacijom Srbije. Čini mi se da je jedan od najstarijih trenera koji je još uvek aktivan.”

Kikanović je priču o Pešiću završio žalom što trofejni stručnjak nije ostao duže u Crvenoj zvezdi, uz dodatak da ona u tom trenutku nije imala stabilnost kao sada kad je evroligaš. Sjajni Tuzlaka je na poziv Stevana Karadžića iz Zvezde otišao u ruski Jenisej, pa Nansi, Albu, Monako, turski Ormanspor, pa Kuvajt, Katar i Liban u kom je ponovo bio i ove sezone.

Bonus video: