Kilometraža kao golf, frizura - ne kao Ibrahimović: Đedović objašnjava kako se pobeđuje Valensija

Svi koji prate evropsku košarku mogli bi da sednu i zajedno probaju da pronađu odgovor na pitanje koja je najuzbudljivija i najlepša evropska priča dosadašnjeg dela sezone. Bez pominjanja Unikahe taj dijalog ne bi prošao.

U najjačoj evropskoj ligi, španskoj, tim iz Malage je na drugom mestu, odmah iza Reala. U Ligi šampiona takođe predstavlja silu.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Unikaha je odavno zaslužila priču i u srpskim medijima, ali sada se sve poklopilo da bude idealan trenutak. Valensija dolazi na noge Crvenoj zvezdi u Evroligi nakon što je deklasirana, na svom terenu, od strane momaka u zelenim dresovima.

I Nihada Đedovića kao lidera ovog tima koji po povratku iz Valensije, putem Meridian sporta, šalje savete crveno-belima.

„Svakoj evroligaškoj ekipi iz Španije koja dođe posle teške utakmice u Evropi, nije lako u domaćoj ligi. Tako je i Valensija naletela na nas, a mi smo stvarno dobri! Ako nisi 100 odsto spreman, ako igrači nisu u maksimalnoj brzini od početka – nemaju šanse“, objašnjava za naš portal Đedović apsolutnu dominaciju Unikahe u prethodnom meču ACB lige koji je završen rezultatom 83:63 za goste.

„Kao drugo“, nastavlja iskusni momak rodom iz Višegrada…

„Valensija je vrhunska ekipa! Na svakoj poziciji je duplo pokrivena, na plejmejkeru čak i više od toga. To je tim koji igra mnogo više za dva poena, nego za tri. Insistiraju na Brendonu Dejvisu i njegovom kratkom rolu. Mi smo to znali, izgurali smo ih na liniju za tri poena i nisu se snašli. Nisu pogađali šuteve, a mi smo iz skoka u odbrani brzo trčali u tranziciju. Već u prvoj četvrtini utakmica je bila gotova.“

Saveti za crveno-bele su jasni:

„Videće oni sami, skautirali su ih sigurno. Po statistici, Valensija šutira najviše slobodnih bacanja u Španiji i ima najbolji procenat šuta za dva poena. Vrlo malo igrača u timu se odvaži da šutne tri-četiri trojke po meču.“

U međuvremenu, stigla je informacija da Brendon Dejvis neće igrati protiv Crvene zvezde što je svakako olakšavajuća okolnost za tim Janisa Sferopulosa.

Samo jednog igrača smo promenili

Đedović je pre dve sedmice proslavio 34. rođendan. Uživa u sunčanoj Malagi – i u pobedama.

„Sve je super. Imamo kontinuitet, nadovezali smo se na prošlu sezonu u kojoj smo osvojili Kup Kralja. Ove sezone smo samo nastavili i sada smo na korak iza Reala. Prošle godine u tim su došla devetorica novih igrača i naravno da je bilo potrebno vreme da se bolje razumemo. U kontinuitetu je ključ svega. Desila se samo jedna promena, otišao je Brizuela, došao Tejlor.“

U Ligi šampiona, Unikaha je drugu fazu otvorila dominantnom pobedom protiv Tofaša. Sve vodi ka još jednom fajnal-foru za tim iz Malage koji je prošle sezone na domaćem terenu izgubio polufinale.

„Trenutno se koncentrišem da idemo utakmicu po utakmicu, ne gledam druge ekipe osim pred naše mečeve. Ima opasnih timova kao što su AEK, Galatasaraj, Karšijaka, mnogo stranaca na izuzetno visokom nivou. Verovatno svi strahuju od nas, jer zaista igramo najbržu košarku, sa mnogo tranzicije…“

Kilometraža dovede do kuršlusa

Dakle, mnogo trči i Đedović. Uvili smo sledeće pitanje „u oblande“, tako da se ne uvredi, ali poenta je – da li mu odgovara taj stil sa mnogo trke s obzirom da ne postaje mlađi iz sezone u sezonu.

„Pa nisam toliko star“, smeje se uvek energični momak. „Više imam veliku kilometražu, jer sam sa 15 godina odigrao prvu seniorsku utakmicu u dresu Bosne, sa 16 sam već bio u startnoj postavi! Moja kilometraža je kao kod golfa dvojke, a karoserija je audi.“

Obostrano smejanje prekidamo pomenom nečega što je daleko od smešnog, a što je u trenutku razgovora bilo aktuelno. Upravo jedan drugi igrač, takođe rođen 1990. godine, a koji je u vrlo ranom uzrastu bio priključen seniorskom timu, psihički je pao.

Riki Rubio je neko koga Đedović dobro poznaje jer su u isto vreme bili članovi Barselone, iako Nihad nikada nije dobio pravu šansu u katalonskom klubu. Rubio sada ima probleme sa mentalnim zdravljem, ali je najavio povratak na parket.

„Sigurno je „pregoreo“. Mnogo se očekivalo od njega pred Svetsko prvenstvo i desio se kuršlus. Nije to jednostavno, kada toliko dugo igraš na visokom nivou. Svi očekuju od tebe da budeš taj. Nekada se sve poremeti, posebno kada je tu i porodica…“

Kup Kralj – spektakl, Evroliga – ne dopušta kiks

Barem se Rubio vraća košarci, kroz treninge sa Barselonom. A katalonski klub biće jedan od najvećih kandidata za osvajanje predstojećeg Kupa Kralja koji se igra upravo u Malagi. Zato što je Unikaha prošle sezone šokirala prvo Barsu, potom Real, u finalu i Tenerife, osvojivši prestižni trofej.

„Gledajte, imao sam prilike da igram mnogo velikih utakmica i finala, ali prošlogodišnje izdanje Kupa Kralja je nešto izuzetno posebno u mojoj karijeri. Sama organizacija je fantastična, tu se navijači svih timova druže, kao i sve ekipe. Fenomenalno za svakog igrača je učestvovati na takvom događaju. Malaga i naša dvorana pružaju vrhunske uslove, ne može bolje. Biće spektakl! Od nas se očekuje mnogo, ali znamo da je vrlo teško da Barselona i Real kiksnu dve godine zaredom. Teško, ali ne i nemoguće.“

Đedović prati dešavanja u Evroligi. Pre svega, naravno, njegov bivši klub.

„Ako ne igra Bajern, prebacim na neku drugu utakmicu. Prognozirati nešto u Evroligi je nezahvalno, jer svaka utakmica je finale, od početka lige je svaka najbitnija. Do kraja se neće znati ko će u plej-of. Dobro je što su uveli plej-in, jer svaka ekipa, osim dve-tri koje su na začelju, zaslužuje da bude u doigravanju“.

Bajern se ne nalazi u zavidnom položaju, jer ima devet pobeda i 14 poraza.

„I ja sam malo iznenađen. Imali su neke utakmice gde su se pokazali, ali i neke nesrećne kikseve, kao što je bio Asvel kod kuće. Ritam Evrolige i domaćih šampionata ne dozvoljavaju nijedan kiks, jer jedan poraz košta tri-četiri mesta.“

Pešić, Đorđević, Radonjić, Trinkijeri… I naravno – Lučić

U Minhenu je Đedović obavezno radio sa trenerima koji su mu se obraćali i na maternjem jeziku. Prvo Svetislav Pešić, pa Aleksandar Đorđević, zatim Dejan Radonjić i na kraju Andrea Trinkijeri.

„Bio sam deo te tranzicije. Bajern je svake godine napredovao, što se potvrđuje i dovođenjem Pabla Lasa. On je krem de la krem, uz Željka Obradovića najbolji. Od svakog trenera možeš da naučiš ponešto ako želiš. Nijedan ti nije po volji, jer mi igrači uvek tražimo njima neke mane, ali ako si pozitivan, naučićeš mnogo. Tako sam i ja. Od Pešića, od Đorđevića, Radonjića i Trinkijerija. Iskustvo koje nosim odande samo želim da koristim što duže. Imao sam sreću da osvajam trofeje, da igram finala. Svi to jedino želimo kada počinjemo da igramo.“

Trinkijeri ga je imenovao u kapitena Bajerna. A onda je on traku predao Vladimiru Lučiću.

„Luča je taj. Nema nijednog igrača koji je to više zaslužio. On je igrač koji može da se prilagodi na svaku situaciju, njegova pozicija i košarkaška inteligencija mu to dopuštaju. Bilo da je reprezentacija ili klub. To ga krasi. Evo, šest-sedam meseci nije igrao zbog povrede, vratio se i odmah počeo da daje doprinos. On ima taj talenat, on ne zavisi od treninga i forme. Samo dođe i igra.“

Đedović se Bosni priključio u kadetima, ali je preskočio juniorsku kategoriju i odmah ušao u seniorski tim. Veliki talent pamti lepe trenutke iz nekadašnjeg šampiona Evrope.

„Uhvatio sam najbolje trenutke kluba, kada je Bosna ušla u ABA ligu, organizovan je fajnal-ejt u Sarajevu, vratila se na košarkašku mapu… U meni bude samo najlepše uspomene. Taj klub mi je bez problema dozvolio i transfer u Barselonu…“

Žena pokaže sinu sliku Ibrahimovića – on kaže „tata“

Malo je drugačiji odnos sa državnim timom Bosne i Hercegovine. Spletom okolnosti, Đedović više ne brani boje Zmajeva sa kojima je igrao na dva evropska prvenstva.

„Ja sam sa reprezentacijom završio onda kada sam dobio pasoš Nemačke. To je situacija koja se desila zbog manjka komunikacije, a većinom je moja greška. Ali, odigrao sam mnogo utakmica, bio na mnogo okupljanja. Posle sam video i da nema potrebe za mnom, došli su novi momci. Pratim ih.“

Da ne bude da smo završili priču a da nismo pomenuli… Kada ukucate „Nihad Đedović“ u pretraživaču, prvo što iskoči kao ponuda je – „Zlatan Ibrahimović“. Suluda sličnost dvojice vrhunskih sportista i dalje zasmejava onog koji je veći umetnik sa košarkaškom loptom.

„Sada je ta pomama malo manja od kada sam se ošišao. Ali, u jednom trenutku je bukvalno bio poremećaj. Svaki dan, po ne znam koliko ljudi, prilazilo mi je i želelo da se slika. Priznajem, došlo je faze zasićenja kada su me jednom na aerodromu okružili“, kaže Đedović i smeje se unapred na anegdotu koju će ispričati:

„Imam dvojicu sinova. Kada je jednom žena pokazala sliku Zlatana, on je rekao – tata. Bilo je vreme da se ošišam. Mada, dobro, simpatična je ta priča. Ipak je on markantan tip, mogao sam mnogo lošije da prođem.“

Na terenu nije mogao lošije da prođe. Radio je do trenutka kada uživa u Andaluziji i predvodi jednu od najlepših košarkaških priča ove sezone. Kilometraža ne smeta.

Bonus video: