Dobro se zabavio, njegov tim je pobedio. Čak i ubedljivo. Ali, to nije promenilo činjenicu… Nikola Vujčić može da bude trener samo na revijalnim utakmicama. To je uz osmeh potvrdio u razgovoru za „Meridian sport“, tu na centru Uber arene, na kojoj će se sutra Real i Panatinaikos boriti za titulu najboljeg u Evroligi.
SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!
„Nikada nisam voleo tu ulogu“, rekao je nekada sjajni centar, istinska legenda Makabija, koji ovih dana šeta na relaciji „velika – mala“ sala Uber centra. Ovo je bila svojevrsna pauzu između utakmica seniorskog i juniorskog turnira.
„Mogu voditi ove veterane, gde ne moram puno misliti. Ali, bilo je dobro. Svi su preživeli, to je najbitnije. Niko se nije povredio“, pričao je uz osmeh.
Kada su tako preživeli, mogu da nastave da uživaju u dobroj košarci fajnal-fora Evrolige. Njegov klub – Makabi – nije došao u Berlin, ali tu jeste jedan drugi tim u kojem je tokom karijere igrao – Olimpijakos. Pirejci se neće boriti za titulu. Ali, kako mu generalno izgleda ova kruna sezone u najjačoj ligi Evrope, da li ima nekih iznenađenja, pitamo. Legendarni centar kaže:
„Fajnal-for je uvek teško predvideti. Real jeste statistički favorit, ali u ovom sistemu takmičenja sve zavisi od trenutnog raspoloženja, inspiracije jednog igrača koji može da odigra nešto „ludo“. Ko god je tu došao, to je i zaslužio. Opet kažem, sve se to svede na dan nekog ludila, juče je Panatinaikos krenuo sa 12:0. To se retko viđa, ali eto desi se…“
A generalno, kvalitet Evrolige ove sezone… Prvi komentar bio je jedno dosta dugačko: “Uuuu”. Samo po sebi dovoljno.
Odgovor je potvrdio utisak…
„Pazite, ti od četiri serije četvrtfinala, igrale su se do pete utakmice. Kao što moto Evrolige kaže „every game matters“, ali zapravo u Evroligi „svaki je poen važan“. Kada počnemo da igramo plej-of, ja bih mojim igračima rekao da igramo „best of 24“. Jer svaka utakmica ti je bitna, a na kraju se sve svede na jednu. Evroliga je napeta do kraja. Uvek je tako bilo“, kaže Vujčić.
Jednu od te tri serije na pet utakmica ove sezone igrao je i njegov Makabi. Izgubio u majstorici od Panatinaikosa. Svi znamo u kakvim uslovima je Ponos Izraela došao u situaciju da u jednoj utakmici odlučuje o fajnal-foru, da je samo jednu utakmicu odigrao na svom terenu, sve vreme bio u Beogradu, da je morao da prođe i jednu rundu „plej-ina“. Koliko daleko bi otišao da je bilo drugačije, pitamo.
„Momci su stvarno pokazali neverovatan karakter, i tako, igrajući bez publike, a mi znamo koliko Makabiju znače navijači. To sa jedne strane. Sa druge – povredio se Vejd Boldvin. U plej-ofu smo ostali bez najboljeg igrača. To je nešto što mi teško možemo da nadoknadimo u takvoj konstruciji tima. Ali, momcima svaka čast kako su odigrali ove godine, usrećili su mnogo puta navijače u Izraelu, a to je njima bitno. Svi znamo kakva je situacija dole. Na nama je da sledeće godine nastavimo isto. Nadam se, sa publikom. Pa ćemo videti…“
Tokom sezone, mnogo puta iz Makabija su dolazile reči zahvalnosti Beogradu, gde su našli „utočište“. Vujčić je sada ponovio isto.
„Bilo nam je fenomenalno. Samo mogu da se zahvalim ljudima. Na koja god da smo vrata pokucali, pomogli su nam. U rekordnom roku sam uspeo sve da organizujem, jer svako mi je otvorio vrata i pomogao. Momci iz Pionira, obezbeđenja, Zvezde, Partizana, Mege… Svaka im čast… Svi od kojih smo tražili pomoć, pomogli su nam“.
Zbog svega toga, tokom sezone se povlačila nekakva paralela između Partizana 1992. i Makabija 2024. Svi znaju da je Partizan do titule u Istanbulu 1992, došao tako što je samo jednu utakmicu igrao kod kuće, dom pronašao u dalekoj Fuenalabradi. Kao sada Makabi u Beogradu…
„Sada se desilo da smo igrali samo jednu utakmicu kod kuće i to protiv Partizana… Neko ludilo, ponavaljanja istorije, voleo bih da se to ne dešava. Razlozi su katastrofa bili, njima tada i nama sada. Ne ponovilo se.“
Kruna klupske sezone je fajnal-for u Berlinu, a reprezentativne će biti Olimpijske igre. Pre toga – Hrvatsku čeka kvalifikacioni turnir u Pireju, od 2. do 7. jula. A čeka je i težak put do Pariza. Prvo preko Slovenije i Luke Dončića. Taj duel bi trebalo da odluči finalistu iz A grupe, uz svo poštovanje Novog Zelanda, koji je takođe tu. Ako Hrvati budu prvi u grupi, očekivano je da za olimpijsku vizu igraju sa Grcima. Domaćin kvalifikacija ne bi trebalo da ima problema u konkurenciji sa Egiptom i Dominikanskom Republikom.
„Bogdanović neće igrati, ali hoće Hezonja, Šarić… Imamo mi okej ekipu. Ali, igraćemo protiv Slovenije, pa i Grčke… Biće tu Dončić, Janis… Nije to baš jednostavno dobiti. Treba se boriti, probati dobiti, pa ćemo videti“.
Pomenuo je Dončića i Janisa, mi ponosno dodali Jokića. Sve kao deo pitanja o dominaciji Evropljana u NBA. Da li se odnos snaga menja, pitamo nekad jednog od najboljih centara Evrope. On ima svoj pogled na to.
„Jednostavno se desila takva generacija igrača kao što su Jokić, Adetokunbo, Dončić… Nema tu njih baš previše, mada stvarno dominiraju na tom nivou. Nemamo mi sad 50 igrača koji dolaze, što jeste problem evropske košarke. Ovde nemamo mnogo proizvodnje igrača. Tih ekstra talenata će uvek biti. Njih dvojica-trojica ili petorica, čak i desetorica će se pojaviti. Ali tu konstantnu proizvodnju igrača, moramo svi zajedno popraviti“.
Bilo je van „scenarija“, ali pitanje se nametnulo – kako to promeiti. Kao neko ko je na rukovodećem položaju jednog od najboljih klubova u Evroligi, da li ima neko rešenje? Kaže…
„To je sve više stvar košarkaških akademija, privatnih ulaganja. Jer, ti ‘socijalistički’ klubovi više ne ulažu u mlade, već jure rezultat“.
Dalje…
„Treba ulagati u trenere, kao što se ulaže u bilo kakvu edukaciju. To je način kako možemo da napredujemo dalje. Samo prenošenjem znanja i razvojem igrača“, poručio je Nikola Vujčić.
Sve to sada daje poseban smisao njegovom stalnom boravku na juniorskom turniru Evrolige, ovih dana u Berlinu.
Bonus video:
Goran Munic
Makabi je velika ekipa,znacilo im je to sto su utakmice EL igrali u Bg