Došlo je vreme za novu epizodu velikog rivalstva. Crvena zvezda i Partizan će se sastati u finalnoj seriji ABA lige – treću godinu zaredom.
Kada vratimo film na prethodne dve sezone, setimo se bespoštedne borbe beogradskih rivala, vrhunskih individualnih partija, ali i poteza koji će zauvek ostati urezani u sećanja navijača.
SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!
Jedan takav desio se na drugoj utakmici finala 2022. godine. Zvezda je dobila prvu i imala je minimalnu prednost na ulasku u poslednja četiri minuta. Posle velike borbe pod košem, lopta je došla do Ostina Holinsa. Ono što je usledilo se i dan danas prepričava među pristalicama tima sa Malog Kalemegdana.
Produkt izuzetnog atleticizma. Let iz kojeg je isijavala želja američkog košarkaša da pobedi. Zakucao je kako to danas radi Džoel Bolomboj – umalo mu obruč nije ostao u ruci. Ni Matijas Lesor nije mogao da ga zaustavi.
Zato je u razgovoru za Meridian sport, na pitanje o omiljenom trenutku u crveno-belom, posle kratkog razmišljanja izustio:
“Bilo je mnogo sjajnih trenutaka, ali ako bih neki morao da izdvojim – zakucavanje u drugoj utakmici finala protiv Partizana. To je bilo posebno“, rekao je Holins.
Iskusni Amerikanac će ostati upamćen kao vrhunski defanzivac, ali i kao jedan od najzaslužnijih što je Crvena Zvezda sezonu 2022/23 okončala osvajanjem triple krune. I dve godine kasnije mu nisu izbledela sećanja na veliko ABA finale.
“Finale je imalo sve što možete da zamislite. Bilo je veoma zahtevno fizički i mentalno, ali kao košarkaš i takmičar uživate u takvim situacijama. Uvek je zabavno setiti se tih utakmica”.
A kada pričamo o velikim potezima, može slobodno da se konstatuje da je u majstorici te serije najveći izveo Nejt Volters. Njegova trojka na ulasku u poslednji minut praktično je prelomila utakmicu u Zvezdinu korist.
“Ogroman šut, doneo nam je prevagu. Sećam se dobro. Veliki trenutak i sjajan osećaj. Posle izuzetne borbe u toj seriji”, prisetio se Ostin sada već čuvene Nejtove strele.
Iskoristio je i priliku da poželi sve najbolje bivšem saigraču, koji je nedugo nakon, kako sam kaže najvećeg šuta u karijeri, odlučio da okači patike o kiln.
“Nejt zna šta je najbolje za njega. Osetio je da došlo njegovo vreme i to je najvažnije. Srećan sam zbog njega, znam da će uraditi velike stvari i posle košarkaške karijere”.
Vratili smo razgovor na finale.
Holinsov verovatno i najveći kvalitet je igra u odbrani. Neumoran je, disciplinovan i na najbolji način koristi atletske sposobnosti. Zato je u protiv najvećeg rivala imao ulogu senke čoveka koji će i u predstojećoj borbi za regionalni tron predvotiti crno-bele, samo ovoga puta sa trakom oko ruke – Kevina Pantera.
Koliko su se puta sastali i kakve su bitke vodili, stekao se utisak da su razvili i rivalstvo.
“Nije to bilo između nas dvojice, već između Zvezde i Partizana. Zbog rivalstva klubova je postojala dodatna tenzija u našim duelima, jer sam ga uglavnom čuvao, ali to je bio samo deo takmičarskog žara. On je veoma talentovan igrač i ne čude uspesi koje je imao sa Partizanom. Ipak, kada smo igrali protiv njih, želeli smo samo da pobedimo”.
Pamti 32-godišnji košarkaš sjajne poteze, veliku borbu, duele sa Panterom, a posebno – navijače. Osetio je i Holins koliku razliku mogu da naprave.
“Naravno, mnogo je važno imati prednost domaćeg terena, posebno kada pričamo o Zvezdi i Partizanu. Kada vas puna dvorana podržava, to vas gura. Takođe, kada pričamo o momentumu i promeni dešavanja na parketu, navijači su veoma bitni. U takvim serijama svaki detalj može da prevagne. Ipak, na kraju se svodi na to da morate igrate košarku, ko god da je na tribinama. Da ostanete fokusirani na zadatke. Mnogo je faktora, ali svakako da navijači igraju veliku ulogu.”
Finalnu seriju u kojoj je učestvovao obeležilo je i pražnjenje tribina u majstorici. Posle ogromnog vetra u leđa, košarkaši Crvene zvezde su naprasno osetili promaju praznog “Pionira”.
“Bilo je teško bez njih, ali morali smo da održimo fokus i da dobijemo meč, uz sve okolnosti. Najteže je bilo sedenje i čekanje da se isprazne tribine, ali uspeli smo”.
Posle svega što je prošao u tih pet utakmica, pa i u čitavoj sezoni na Malom Kalemegdanu, svestan je šta je Crvenoj zvezdi donelo uspeh.
“Bili smo dobro pripremljeni, imali smo dobar tim, igrali jednu za druge i to je napravilo razliku. Bili smo dovoljno čvrsti i mentalno jaki da prvi prođemo kroz cilj”.
I dan danas, gotovo dve sezone kasnije, ostao je vezan za crveno-bele boje. Sete ga se i navijači, sa kojima je stvorio neraskidivu vezu. Posebno pamte „ono“ zakucavanje.
“Dešava se povremeno da mi pišu, pa me označe na nekim video klupovima. Nedavno su me baš označili na snimku tog zakucavanja. Uvek mi to stavi osmeh na lice. Podseti me koliko smo se dobro zabavljali te sezone. Imali smo sjajne momke u ekipi i to čini moje iskustvo u Zvezdi posebnim. Svi su bili podređeni timu i imali želju da ostvare uspeh, niko nije gledao samo sebe. To nas je poguralo ka trofejima”.
Period koji je proveo na Malom Kalemegdanu će uvek imati posebno mesto u njegovoj karijeri.
“Pamtim osvajanje Kupa, ma sva tri trofeja koja su za klub, navijače i sve nas bili velika stvar. To su bili sjajni trenuci. Prevalili smo mnogo toga da bi ostvarili ciljeve. Nije bilo lako, bilo je uspona i padova… A opet, dobiti Partizan, biti u mogućnosti da savladate tako legendarnog trenera i odlično vođenu ekipu, to vas ispunjava. Izuzetno iskustvo. Sve to se pamti. I bilo je baš zabavno. Nikada neću zaboraviti taj period. Nema mnogo mesta na kojima sam se tako zabavljao igrajući košarku. Imali smo sjajan tim, obožavao sam saigrače, trenera Dejana…”
Održava i dalje kontakte sa momcima sa kojima je proveo sezonu u Zvezdi.
“Čujemo se povremeno. Igrao sam protiv Nikole Kalinića, pa se dešavalo da odemo na večeru, da se ispričamo. Čujem se i sa Lukom Mitrovićem, imam veliko poštovanje za sve momke, odlično smo sarađivali i stvorili sjajne odnose”.
Trudi se da ostane u toku sa crveno-belima koliko mu obaveze dozvoljavaju. Planira da isprati i finalnu seriju.
“Pratim koliko mogu, želim im mnogo uspeha, tu je i dalje još nekoliko momaka koje dobro poznajem. Imali su solidnu sezonu, nisu možda ispunili sve ciljeve, ali to se dešava”.
Branio je Zvezdine boje sa četvoricom momaka koji su i pred nastupajuću finalnu seriju u klubu, Lukom Mitrovićem, Brankom Lazićem, Dejanom Davidovcem i Stefanom Lazarevićem. Šalje im i poruku.
“Igrao sam derbije jedne sezone, a oni ih igraju toliko dugo, imaju mnogo više iskustva, ali – neka daju sve od sebe, zabave se i pobede”, a onda je poentirao na srpskom: “Ajde, Crvena zvezda“.
Makabi, Žalgiris, AEK – “ništa ne može da se meri sa derbijem”
Posle nezaboravne sezone u crveno-belom, otišao je u Makabi iz Tel Aviva. Iskusio je vrelu atmosferu i u Izraelu, ali…
“Imaju takođe dobre navijače, tamošnji derbi Tel Aviva protiv Hapoela može da bude lud, ali potpuno je drugačije. Teško je uporediti, iako je to možda nešto najbliže derbiju što sam osetio, ali nisam bio deo ničega poput derbiju između Crvene zvezde i Partizana. Ima sličnosti, tenzije, i rivalstvo Makabija i Hapoela je jedno od najvećih u kojima sam učestvovao, ali ništa ipak ne može da se meri sa derbijem između Zvezde i Partizana”.
Nije u Tel Avivu imao sreće na individualnom planu… Povrede su ga sprečile da ostavi dublji trag, ali ne žali.
“Sjajno iskustvo. Voleo bih da su se stvari odvijale drugačije što se tiče povrede, ali uprkos tome upoznao sam mnogo sjajnih ljudi, imao vrhunske saigrače, odlične odnose sa klubom… Šteta zbog tih problema sa kolenom koje sam imao, ali to je deo igre. Ne žalim ni za čim, bilo mi je važno da nastavim dalje. Kada sam pokidao tetivu, posvetio sam se rehabilitaciji. Šta god loše da vam se dogodi, što više razmišljate o tome, to ste u težoj situaciji, zato je važno da okrenete novi list, idete dalje, svesni da je sve to deo košarke.”
Ove sezone je kratko bio i u Litvaniji.
“Imao sam sjajno iskustvo i u Žalgirisu. Bili su veoma profesionalni, sve što su uradili bilo je super, nemam lošu reč o tom periodu.”
Posle kratkog iskustva u Kaunasu, potpisao je za grčki AEK.
“Bilo mi je važno da se vratim iz povrede i igram košarku. Nažalost, nije prošlo kako sam se nadao u Žalgirisu, ali kao što sam rekao, uvek morate da idete dalje i AEK je bio naredni korak. Imao sam sreću što sam dobio šansu da igram za klub takve istorije. Sada kada sam zdrav, srećan sam što imam priliku da igram košarku”.
Atinjani su u tekuću sezonu ušli sa velikim ambicijama, ali bilo je promena u ekipi, pa na klupi… Izborili su se ipak za plej-of grčkog prvenstva, ali ih već na startu čeka branilac titule.
“Stigao sam relativno kasno, pa ne mogu mnogo da pričam o ciljevima koje je klub postavio na početku sezone, ali mogu da kažem da nismo gde su svi želeli da budu, nažalost. Ipak, to je deo košarke, života, stvari se ne odvijaju uvek kako želite, ali uspeli smo da se domognemo plej-ofa i to je važno. Možda smo svi želeli da zauzmemo bolju poziciju, ali nismo i to je tako. Igramo protiv Olimpijakosa i moramo da izvučemo maksimum iz ove prilike”.
Kroz AEK je ove sezone prošlo nekoliko bivših NBA igrača, a Ostin ima priliku da svlačionicu i teren deli sa svojevremeno osmim pikom sa drafta Brendonom Najtom. Predviđala mu se blistava karijera, imao je sjajne momente, ali povrede su ga sprečile da ostavi dublji trag. Tako je u 32. godini stigao u Evropu.
“Brendon je sjajan igrač i saigrač, ali i osoba. Sjajno je što mogu da igram sa njim, znajući kakvu je karijeru u NBA imao i koliko je talentovan. Ipak, povrede menjaju igrače, nije lako vratiti se, ali on je uspeo da napravi karijeru, da ostane na visokom nivou. Teško je navići se na Evropu, posebno ako niste igrali ranije i to mu je bila najveća prepreka kada je došao. Kada je uspeo da je savlada, počeo je da igra sjajno i ako nastavi da igra u Evropi, samo će napredovati”, zaključio je Ostin Holins javljanje za Meridian sport iz sunčane Atine.
Bonus video:
Goran Munic
Holins je prebrzo otisao,msm da je trebao da ostane u Zvezdi bar jos jednu sezonu.