Kosta Perović je deo crno-belog srca poklonio i Valensiji: Voleo bih da Partizan i Zvezda razvijaju više mladih igrača

(Od izveštača Meridian sporta iz Valensije)

Kada se neko udalji, kao što se udaljio Kosta Perović od srpske košarkaške javnosti, ljudi počnu da zaboravljaju. A zaboraviti bljesak u Partizanu, odlazak u NBA, potpis za Valensiju, odskočnu dasku za Barselonu, selidbu u Unikahu, sjajne godine u Jeniseju i, na kraju, ne tako sjajni povratak u Humsku – bio bi greh.

Najbolji način da se ljudi podsete kakav je neko bio igrač? Da taj momak, sada čovek, košarkaški penzioner, ponovo obuje patike, zaveže pertle i istrči na parket. Pa još u dresu Partizana!

“Bilo je je zanimljivo”, nasmejan je Kosta Perović posle utakmice veterana između Valensije i Partizana, gde se nekada sjajni centar osećao komforno, kao bivši as oba kluba.

“Nisam igrao osam godina, otkako sam završio karijeru! Počeo sam pre oko mesec i po, ovde u Valensiji, sa mojim prijateljima, na njihov nagovor. Trudio sam se do tada da ostanem van košarke, ali moram da priznam da mi je nedostajao taj takmičarski duh. Zanimljivo je, skupimo se jednom nedeljno. Da mi nije bilo toga, ne znam kako bih izdržao”.

Pošto je, posle osam godina obukao patike, ali i dres Partizana u kojem je i završio karijeru, za Meridian sport Perović otkriva kakav je osećaj bio pred ovaj revijalni meč.

“Čudan. Ceo dan sam razmišljao o tome, znajući da ću igrati. Pojavio se i onaj osećaj kao kada sam bio profesionalac, a predamnom je bitna utakmica, letirići u stomaku…”

Želja za koševima i pobedom je bila velika, kao nekada.

“Želja može da bude, ali telo apsolutno nije isto. Ovo je amaterska košarka, ne može, naravno, da se meri sa profesionalnim nivoom. Svi smo ovde da se igramo, neki su u boljoj, neki u lošijoj formi.”

Milenko Tepić spada u one koji su u duelu veterana Valensije i Partizana delovali kao da bi mogli opet u profesionalce.

“Mogao bi Milenko, mogao bi i Vlada Petrović. Dobri su. Još ima tu snage u rukama i nogama”, analizira Perović.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Iz sadašnjosti se selimo u prošlost. I to na kraj karijere Koste Perovića, kada se vratio da pomogne Partizanu, ali nije bio svestan da nije spreman. Bilo je to posle teške povrede zarađene u Rusiji.

“To je život. To je sport. Nikad ne možeš da znaš šta će se desiti. Mislim da sam se vratio pre vremena na teren, jer je to bila moja želja. U glavi sam imao da ću biti spreman za početak sezone. Ali, falilo mi je još dva-tri meseca pripreme. Posle se sve skupilo. Nisam se sam sebi sviđao na terenu, baš tada sam dobio i sina… I onda sam razmišljao: opet se seliti negde, porodica, malo dete… Nisam bio spreman. Odlučio sam, dosta je bilo! Nisam se pokajao ni jednog trenutka! Bilo je lepo dok je trajalo, uživao sam. Sada imam drugu ulogu.”

Vidi se da mu ta uloga prija. Deluje kao veoma srećan porodičan čovek u Valensiji.

“Jesam, jesam. Preselili smo se ovde, živimo lepo, ne žalim se. Mislim da je bila prava odluka što se tiče porodice i mene.”

Prerani povratak je možda imao veze i sa tim što je baš njegov Partizan pozvao u pomoć, u možda i najtežim trenucima slavnog kluba.

“Imao sam veliku želju da pomognem. Ali, telo nije bilo spremno. Baš je bila ta smena, posle Duška Vujoševića je došao Pera Božić, ne igra se Evropa, ekipa je slaba, mladi momci… Osećao sam da moram da probam da dam sve od sebe da pomognem, ali nisam bio na nivou i to je definitivno nešto što nisam mogao da izdržim. Da gledam sebe kako se mučim. A nije bilo realno da kažem: E sada ću da uzmem tri meseca da treniram usred sezone. Povukao sam potez koji je morao da se desi.”

Posle blistavih dečačkih godina u Partizanu i direktnog odlaska u NBA, Perović se vratio u Evropu. Ovoga puta u dres Valensije. Ispostaviće se, njegovog drugog omiljenog tima.

“Imao sam dobre godine ovde, otišao u Barselonu gde je bilo dobro prve sezone, druge ne toliko. Onda sam otišao u Malagu gde nisam puno igrao i želeo sam negde da se vratim u košarku jer sam imao i dalje veliku želju. To sam pronašao u Rusiji, u Jeniseju, sa Stevom Karadžićem. Baš mi je prijalo tamo. Ali, desila se povreda koja je promenila bukvalno ceo tok karijere i moje razmišljanje. Jako je težak oporavak, za nas visoke još teže. Plus, ja sam loše procenio, hteo sam iz velike želje da se vratim, nespreman. Sve ostalo je istorija”.

Iako je daleko od srpske košarkaške javnosti, Kosta Perović pažljivo prati šta se dešava u domovini, ali i sada njemu obližnjem klubu.

“Valensija je veoma ambiciozna i samo zbog velikog broja španskih ekipa, sticajem okolnosti, nema A licencu Evrolige. Ali dosta ulaže u košarku. Videli ste trening centar? To je nešto spektakularno! Imaju mlađe kategorije, razvijaju klince, zaljubljeni su u košarku. Valensija je jedna od ekipa sa najviše trofeja u Evrokupu. Iz godine u godinu oni pokazuju svoje ambicije, ali im fali ta licenca da bi bili konstantno među najboljima u Evroligi”, rekao je Perović i dodao:

“Meni je ovde mnogo prijalo, zato sam i došao da živim. Posle Partizana, klub koji najviše volim je Valensija. Sviđa mi se i organizacija, kako rade sa decom. To je sve zahvaljujući gazdi, predsedniku, Huanu Roči koji ulaže u košarku i drži ih na visokom nivou. Nadam se da će tako i ostati. Grade i dvoranu, očekujem i bolje rezultate, stabilniju ekipu.”

A licencu žele i srpski klubovi. Koliko bi to značilo i Perovićevom Partizanu?

“Apsolutno. Teško je pričati pošto je Evroliga privatna, a licence drže vlasnici klubovi. Nije kao u fudbalu gde plasman diriguje da li ćeš igrati. To je malo škakljiva tema, ne znam po kom principu se daje, ali znam da su bitna ulaganja, koliko je grad interesantan, da li ima dovoljno publike… Milion je faktora. Naravno da je svima cilj licenca i bilo bi dobro da na ovaj ili onaj način Srbija ima dva predstavnika, jer to jedino može da pojača našu košarku.”

Ali, Srbija i dalje opstaje pri vrhu. Reprezentacija je druga na svetu!

“Apsolutno! Samo što bih voleo da ima mnogo više naših igrača koji se razvijaju kroz kroz minute na terenu u Evroligi, u Partizanu i Zvezdi. To je boljka koja se primećuje kod svih klubova, ali pitanje je i vremena, sadašnje košarke i nekadašnje. Mislim da je glavni problem strpljenje, samo to, jer ljudi žele rezultat iste sezone, bez velikih planova za pet-sedam godina unapred. Takva je moda, to svi rade, retko koja ekipa ima razlog da gura svoje igrače i da istovremeno želi na fajnal-for. Teško je te dve stvari spojiti, jer živimo u svetu koji je prebrz, informacije putuju u milisekundi, ljudi su navikli da dobiju sve odmah, apetiti se povećavaju i gledaoci žele rezultat momentalno. Očekuju da je ekipa već u oktobru uigrana, bez obzira da li je deset novih igrača došlo.”

Partizan se pod Željkom Obradovićem izdigao iz velikih problema. Svedoci smo kako igraju… Kakve su prognoze Koste Perovića?

“Željko je poznat po tome da dobro tempira formu, što smo videli i prošle godine. Partizan ima super ekipu uz dosta ulaganja. Novi sponzori, mnogo se novca vrti, pa samim tim imaš i priliku da dovedeš boljeg igrača i onda to učini svoje. Kad još imaš i Željka… Dosta ljudi je jedva čekalo da neko kao on sedne na klupu Partizana. Najtrofejniji trener Evrope! To je privuklo i gledaoce, sponzore, igrače i kad imaš nekog takvog onda možeš i tim da formiraš. Odlični su i želim im da idu na fajnal-for.”

U vreme kada se Perović razvijao u Partizanu, na klupi je sedelo drugo veliko ime – Duško Vujošević.

“Dule je bio taj koji je stvarno daleko gurao igrače. Pričali smo o vremenu, drugačije je vreme bilo potpuno, tada tada se ulagalo u mlade. Tada smo sa 16, 17, 18 godina igrali Evroligu, Tripković, Tepić, Veličković, Bogdanović, ja… To je sada retkost da jedna ekipa u Evroligi ima tako mlade igrače sa važnom ulogom u ekipi. I Dule je to jako dobro vodio, znao je kako da radi sa mladima i baš zbog svega ovoga što sam već pričao, malo je teže da se to ponovi sada. Ali ja bih to tako voleo. Jer, izgubićemo naše mlade igrače”, zaključio je Kosta Perović razgovor za Meridian sport.

Bonus video:

Bonus video: