Čačanska loza se nastavlja sa Petrom Radovićem: Ugledamo se na Aleksu, najviše mi je značilo što sam igrao protiv Jaga - Amerika ne zvuči loše, ali...

Nekada Radmilo Mišovć, pa Dragan Kićanović i Željko Obradović, zatim Marko Marinović i Uroš Tripković, danas Aleksa Avramović, a sutra, možda, Petar Radović.

Čačanska škola košarke decenijama unazad rađala je bisere, pogotovu bekove za koje se obično kaže da su oprali ruke u Moravi. Sada u omladinskom pogonu Borca stasava još jedan ubojiti šuter, koji je svoj talenat dokazao na kadetskom i juniorskom nivou, a polako počeo da ga pokazuje i na seniorskom.

Radović je bio najbolji strelac kadetske lige Srbije prošle godine, ove igrao sa Borcem finale juniorskog šampionata i bio najefikasniji na meču protiv FMP-a. Igrao je i za prvi tim u ABA ligi, na Kupu Radivoj Korać, kalio se u Železničaru gde je beležio 17,5 poena u proseku nastupajući u Drugoj muškoj ligi Srbije.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Zasad je, čini se, štriklirao sve uslove da nastavi koracima uspešnih prethodnika iz Čačka, a u razgovoru za Meridian sport je govorio o sezoni koja je iza njega, Borcu, ambicijama, odrastanju, idolima i prošao kroz prve stranice svoje košarkaške priče.

Za početak, o čuvenoj frazi vezanoj za Čačak i bekove – da li je pranje ruku u Moravi više od mita?

“Tako se priča, ali ne mogu da kažem da nije istina. Vidite koliko ima dobrih igrača i trenera iz malog grada kao što je Čačak na čitavom svetu,” rekao je Petar Radović za Meridian sport.

Njegova košarkaška priča je, interesantno, krenula iz Poljske. Tamo je radio njegov otac, bivši košarkaš i danas trener, Dušan Dule Radović, inače sestrić Milana Garija Kurćubića, bivšeg kapitena Borca i nekada prvog trojkaša bivše Jugoslavije.

“Krenuo sam da treniram sa šest godina u Poljskoj, gde mi je tata radio. Kada smo se vratili u Čačak trenirao sam u Mladosti i radio sa tatom individualno, svakog jutra na terenu ispred zgrade. Posle sam prešao u Borac. To mi je bila prekretnica i nešto što mi je promenilo karijeru“.

Kao dečak je voleo da gleda Njegovo leteće visočanstvo.

“Kao mali sam mnogo voleo Džordana, ali sada i nemam omiljenog igrača. Kada pogledam NBA, svi igrači su sjajni, ne može ni da se izabere. Ali tokom detinjstva – Džordan“.

Iako kaže da nema omiljenog igrača, iz rodnog grada ima svež primer kako ići stazom uspeha. Praktično iz prvih redova je tokom sazrevanja pratio put reprezentativca Srbije, danas košarkaša moskovskog CSKA, rođenog Čačanina, Alekse Avramovića.

“Dolazi često i sigurno mnogo znači. Igrao je i za reprezentaciju, što je san svakog sportiste, ne samo košarkaša. Znači kada vidite da on igra polufinale i finale Svetskog prvenstva, Olimpijskih igara… Sigurno se ugledamo na njega“.

Kako je Aleksa svojevremeno skretao pažnju na početku karijere u Čačku, sada se u gradu kraj Morave priča o 17-godišnjerm Radoviću. Nedavno je bio nadomak titule šampiona Srbije. Postigao je 26 poena u finalu juniorskog prvenstva, ali nije bilo dovoljno da se savlada domaćin završnog turnira, FMP iz Železnika.

“Zadovoljan sam sezonom sa juniorima u potpunosti, mada sam je malo i zapostavio jer sam igrao i za Železničar na dvojnoj licenci, pa nisam igrao sve utakmice, ali priključio sam se na finalnom turniru. Na kraju srebrna medalja, nedostajalo je malo sreće u finalu, ali zadovoljan sam celokupnim uspehom“.

Veliki prostor koji je dobio u Drugoj ligi, čak 26,7 minuta u proseku po nastupu, doneo mu je preko potrebno iskustvo. Takođe, upisao je osam nastupa u ABA ligi za Borac, što nije mala stvar za 17-godišnjaka.

“To mi je mnogo značilo, to su iskusni, stariji i snažniji igrači. Imao sam mnogo prostor, postizao veliki broj poena i utisak je da mi je to do sad možda najviše i značilo. Što se tiče Borca, zahvalan sam i upravi i treneru na šansi, mislim da sam je lepo iskoristio“.

Upijao je od trenera Saše Ocokoljića i saigrača.

“Trener mi je pomogao, dao mi je šansu, govorio mi šta da radim. S druge strane, Borac ima prilično mlad tim, ali kapiten Jošilo, kao i Fundić kada je došao iz Mladosti, oni su mi kao najiskusniji najviše pomogli, govorili kako i šta. Znači i što je tim mlađi, svi smo dobri drugari i nije bilo nikakvog straha, svi smo naši“, dodao je i pomenuo dve godne starijeg Pavla Nikolića koji je imao odličnu sezonu, te da mu znači što može da se vodi njegovim primerom.

Dobio je dragocene savete.

“Da budem miran u napadu, da ne jurim, da idem postupno i da će sve da dođe na svoje. Tako je i bilo. Takođe, da u odbrani vršim pritisak na bekove, pokušam da izborim neku loptu za tim. Takvi saveti uvek dobro dođu i mogu lepo da se iskoriste.”

Imao je Petar prilike u ABA ligi da igra i protiv Crvene zvezde, Partizana, Cedevite Olimpije… Sa crveno-belima se odmerio na Kupu Radivoj Korać, proveo preko 16 minuta na parketu i postigao sedam poena u susretu sa evroligaškom ekipom Janisa Sferopulosa.

“Dobro je to bilo. Iskustvo protiv nekih od najboljih timova Evrope mnogo znači. I zbog samopouzdanja i da vidim kako je protiv njih. Bude treme, ali brzo se izgubi, sve je lakše posle nekog dobrog poteza. Velika je razlika, kako se te utakmice pripremaju, pa atmosfera na mečevima – drugi nivo. Bilo je super.”

Posebno mu je bitno što je imao prilike da se odmeri sa jednim košarkašem Zvezde.

“Najviše mi je značilo što sam na Kupu igrao protiv Jaga, pošto je sličan igrač meni, niži plejmejker, brz. Bilo mi je drago da se sa njim uporedim, da vidim kakva je razlika.”

A osim što je igrao protiv prvog tima Crvene zvezde, prošle sezone je imao priliku i da obuče crveno-beli dres kao deo juniorskog tima tokom kvalifikacionog turnira Evrolige u Beogradu.

“Odigrao sam prvu utakmicu odlično, ali već na drugoj sam se nažalost povredio. Ipak, samo to što sam igrao za Zvezdu mi je mnogo značilo“, ističe Radović i priseća se susreta sa nekim od najboljih vršnjaka u Evropi tokom ANGT-a u Pioniru prošle godine:

“Ne vidim neku razliku. Pobedili smo Makabi, igrao sam i poluvreme protiv Olimpije pre nego što sam se povredio, ima tu dobrih igrača, ali nema tu neke razlike. Ne mogu da kažem da su bolji“.

Dakle, ove sezone Radović je igrao za juniorsku i seniorsku selekciju Borca, kao i Železničark u drugom rangu domaće košarkaške piramide. Minule se kalio u čačanskoj Mladosti, branio boje kadeta. Leta 2023. je nastupao i za U16 reprezentaciju Srbije… Pored svega toga, mora da vodi i računa o obrazovanju, pa je trenutno na trećoj godini srednje škole.

“U školi mi omogućavaju da odlazim na treninge i utakmice, pa mi nije toliki problem, ali nije lako. Dva treniga dnevno, škola 5-6 sati, ode ceo dan, nema se vremena ni za odmor, ali dobro, izgurao sam i ovu sezonu“.

Na pomen obrazovanja, pitanje se samo nameće – da li razmišlja o odlasku na koledž u SAD? To je aktuelna tema, s ozbirom da sve veći broj mladih igrača odlazi u Ameriku iz Evrope, pa tako i Srbije.

“Smatram da je to dobra stvar, ukazuje se velika šansa mlađim igračima. Trenutno sam treća godina srednje škole, imam još jednu godinu, kao i ugovor u Borcu, pa ću videti, još je rano da razmišljam o tome“.

A priče o Americi slušao je iz prve ruke, kada je košarkaše Borca posetio šef struke Toronto Reptorsa, još jedan rođeni Čačanin, Darko Rajaković.

“Pričali smo sigurno sat vremena sa njim. Govorio nam je kako je u Torontu, šta se dešava u NBA i stvarno je fascinantno, drugačije nego kod nas. Poželeo nam je sreću i nema sumnje da je to timu mnogo značilo“.

Nema sumnje da su mu sva dosadašnja iskustva mnogo pomogla u razvoju. Od igranja sa seniorima, savetima koje je dobio od trenera i saigrača u Borcu, slušanja Rajakovićevih priča, suočavanja sa evroligaškim ekipama poput Partizana i Crvene zvezde. Ipak, Petar ističe da mu najviše znači rad sa ocem.

“Prošle godine sam igrao za Mladost u Prvoj srpskoj ligi i tu mi je tata bio trener. To mi je mnogo značilo, prava uvertira za sve što sam igrao ove sezone. Mnogo mi pomaže, daje mi savete, odemo nekad i u salu, radimo neke njegove vežbe. Najviše mi znači što sam svaki dan sa njim. To mi je možda i najbitnija stvar“.

Trudi se Dušan Radović da izvuče najbolje iz svog sina, u svakom trenutku.

“Ima pritiska, nije da nema. Kada malo odigram slabije, priča da mora bolje, šta ne valja. Ali to je normalno kada ti je otac trener i mnogo mi znači“.

U trenutku razgovora, Petar je provodio poslednji dan odmora, pre nego što je počeo sa pripremama za pripreme za U18 Evropsko prvenstvo koje će se od 26. jula do 3. avgusta održati – u Beogradu.

“Bitan detalja. To će nam mnogo značiti, kao što je generacija u Nišu osvojila zlato. Možemo daleko, imaćemo publiku kao vetar u leđa i to će nam sigurno pomoći. Očekujem da budemo dobri i uzmemo medalju“.

Pre dve godine, juniorska selekcija Srbije osvojila je evropsko zlato u Nišu.

“Kada su igrali taj turnir, mi smo imali pripreme za U16 Evropsko prvenstvo. Njihov uspeh nam je bio veliki motiv, a sada merilo – da ponovimo to što su oni uradili“.

Evropski šampion je, između ostalih, postao i njegov saigrač iz Borca, Pavle Nikolić.

“Mora da mi pomogne. On je to prošao, mnogo znači kada postanete evropski šampion“.

Iako je tek na početku, pokazao je Petar mnogo i jasno je da ima velike ambicije. Ipak, trudi se da čvrsto stoji na zemlji i ide korak po korak.

“Nisam još ništa razmišljao o daljoj budućnosti. Nadam se da ću sledeće sezone dobiti više šansi u Borcu i da će mi posle biti otvoreno više stvari. Posle, o tom potom. Videću. Ta Amerika ne zvuči loše, ali još je rano da razmišljam“.

Da li sebe jednog dana vidi u dresu najboljih srpskih klubova, crveno ili crno-belom?

“I ne razmišljam nešto o tome. Voleo bih naravno da igram za Zvezdu ili Partizan, ali ne opterećujem se time,“ zaključio je talentovani Petar Radović u razgovoru za Meridian sport.

Bonus video: