Samo jedan dodir sudbine dovoljan je da se nečiji put promeni. Zauvek.
Sve to liči na knjige koje ste kao deca nekada čitali, u kojima biste sami birali put kojim ćete dalje ići, ne znajući kuda će vas, konačno, odvesti. I da li ste, uopšte, doneli pravu odluku.
Uz malo sreće, završavate u najlepšoj priči. Malo sreće, mnogo hrabrosti – u pravom trenutku.
Na takvoj raskrsnici stajao je Klemen Prepelič davne 2016. godine. Verovatno zbunjen, pitavši se zašto je – kada je već bio toliki talent – upravo završio sezonu u Oldenburgu. Tada je doneo odluku koja je sve promenila. O njoj ćemo malo kasnije.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Na sličnoj prekretnici stajao je letos. Stao je ispred znaka na kojem piše „Dubai“. Razmišljajući šta bi prijalo najviše njemu i njegovoj porodici u ovoj fazi karijere, krenuo je u nepoznato.
„Od prvog dana se osećam odlično“, javlja se na poziv Meridian sporta pakleni šuter rodom iz Maribora. „Jurica Golemac mi je dao budem kapiten, a sa 32 godine je to ono što znam da mogu da obavljam na pravi način. Sazreo sam, shvatio da nije sve u tome da svake večeri ubacuješ 15 poena, već da budeš u funkciji tima. To je i najveći kvalitet Dubaija, jer osim talenta, svaki igrač je iskusan, zna šta donosi pobede“,
Iako ga statistika ne zanima u ovoj potpuno novoj ulozi, papir kaže da je najbolji igrač Dubaija u dosadašnjem toku sezone. Najviše ubačenih poena, najviše asistencija, najbolji indeks…
„Sigurno je samo da smo ekipa sastavljena od dobrih momaka, iskusnih igrača spremnih na rad. Ovde su svi ostavili svoj ego po strani i potpuno su podređeni timu. Jurica je, zajedno sa Dejanom Kamenjaševićem, napravio super posao. Od početka sezone smo izgubili samo od Mege. Svaka ekipa u Evropi ima kiks, a nama se on desio u poslednjoj sekundi. Ali, imamo fenomenalne rezultate, pobedili smo Zvezdu, slavili u Ljubljani, protiv Subotice koja dosta ulaže, a znamo i koliko je Studentski centar nezgodan na strani. Sa skorom 6-1 idemo u Beograd, što je bila tiha želja menadžmenta kluba i svih nas. Verujem da imamo mnogo kvalitetnu ekipu i da smo spremni za velike utakmice protiv velikih rivala – Partizana, Crvene zvezde, Budućnosti, Cedevita Olimpije…“
Za početak, protiv Partizana. Večeras, u 21 čas, u Beogradskoj areni. Meridian sportu je rečeno da dolazi i ozbiljna svita iz Emirata, ali ipak će se svi oni samo utopiti među hiljadama navijača crno-belih.
Sudar svetova u Areni: Partizan čeka sunce sa istoka
Dubai je nov klub sa svim igračima koji su letos došli. Partizan je velikan evropske košarke, ali sa jednako novim timom. Da bi se takve ekipe brže i bolje uigrale, potrebno je vreme.
„Jedna od naših prednosti u odnosu na Partizan i druge klubove koji igraju u Evropi jeste – vreme. Možemo potpuno da se fokusiramo na meč koji sledi. Da se odmorimo, spremimo, odradimo dobre treninge… Organizacija kluba je fenomenalna, imamo ogroman staf koji stavlja akcenat na detalje. Druga strana medalje je da nismo u ritmu utakmica koje, recimo, Partizan ima. To su sve prednosti i mane. Naša ekipa je malo starija, nama prija jedna utakmica nedeljno. Imali smo mnogo više vremena nego Partizan koji je u Parizu igrao intenzivnu utakmicu.“
Prepelič, međutim, zna i vrline crno-belih.
„Opet, oni imaju dosta duži roster, 15 igrača koji mogu u svakom momentu da iskoče. Imaju i Željka Obradovića, svi znaju ko je on. A imaju i 20.000 navijača koji daju podršku i energiju koja je preko potrebna da bi se odigralo 80+ utakmica.“
Klemen kaže da dosta prati košarku, da gleda skoro sve utakmice koje može.
„Partizan je jedna od ekipa koja ima dva različita lica – dominantan pristup u ABA i neke utakmice koje nisu očekivali da će izgubiti u Evroligi. Time se povećava pritisak na čitav klub, na trenera i igrače. Znam dobro koliko je teška Evroliga, koliko je fizički zahtevna. Nije lako igrati tri, nekada i četiri utakmice u sedam dana. Evo, sada će Partizan igrati četiri. Tu je velika verovatnoća da se desi kiks. A svi znamo da kada se Balkanu desi kiks, kao da je sahrana. Mnogo je to teško. Ali, mora da se zna da 80 utakmica ne može da se dobije.“
Sa Prepeličem se vraćamo na onu knjigu sa izborima. U jednom trenutku našao se na raskrsnici gde su bile table na kojima je pisalo „Partizan“ ili „Crvena zvezda“?
„Imao sam kontakte sa Partizanom kada sam bio veoma mlad. Tada me je hteo Duško Vujošević. Sa Crvenom zvezdom je bilo nešto pre nekoliko godina, kada je Saša Obradović vodio tim. Ali, nikada nije bilo realnih mogućnosti. Sada imam trogodišnji ugovor u Dubaiju, kapiten sam, tražim stabilnost u životu, uz ljubav prema košarci, prema igri. Dubai je skup svega što sam hteo u ovom momentu, stabilnost za porodicu i klub koji želi da raste.“
Pomenuo je Duška Vujoševića – što se na indirektan način poklapa i sa rivalom protiv kojeg će večeras igrati. I tu dolazimo do 2016. godine i odluke koju je doneo tada talentovani Prepelič. Klemen ne ispravlja konstataciju sagovornika da je odlazak u Limož, kod Vujoševića, bila prekretnica u njegovoj karijeri. Naprotiv, samo je pojačava objašnjenjem.
„Definitivno! Gledajte, u mojoj karijeri se izdvajaju trojica trenera. Zmago Sagadin me je u Heliosu postavio na mapu. Onda je došao Dule, u trenutku kada sam bio u ozbiljnom kanalu. Kao jedan od velikih talenata nisam umeo da se izborim u Banvitu gde je bio Itudis, pa sam se odlučio za Limož. Postojao je jedan jedini razlog što sam otišao tamo – Vujošević. Tamo mi je mnogo pomogao Gorjan Radonjić koji mi je kao rođeni brat. Stavio me je kod Duleta sa namerom. Znao sam da će biti teško, mentalno i fizički. I bilo je. Ali, posle te sezone…“
Posle te sezone, desilo se leto sa reprezentacijom. Odlazak na Evropsko prvenstvo u Istanbulu. Osvajanje zlatne medalje!
„Tu dolazimo do trećeg trenera – Igora Kokoškova. Stavio me je u perfektnu poziciju da eksplodiram pored Luka (Dončića) i Gorana (Dragića). Prekretnica u karijeri. Dobio sam šansu u Realu, a kada si jednom na tom nivou, teško je ispasti iz voza. Real ne potpisuje svakoga, a ja sam imao sreće da budem deo toga. Nažalost, nisam uspeo da se zadržim u klubu, ali jesam se održao na visokom nivou. Zahvalan sam toj trojici trenera, ali i sada Jurici Golemcu koji me pozvao prvog i dao mi ulogu koju sam potajno želeo. Učiniću sve što mogu da mu se zahvalim na tome.“
Prepelič je nakon selidbe u Madrid i osvojene titule sa Realom, igrao kao pozajmljen igrač u Huventudu. Kao član kluba iz Badalone bio je najbolji strelac ACB Lige u sezoni 2019-2020 i biran je u idealnu petorku najjačeg šampionata u Evropi! Sezonu kasnije, kao igrač Valensije, u Evroligi je ušao u „Klub 50-40-90“. U prevodu, to su mu bili procenti šuta iz igre, za tri poena i sa penala!
Sada, kao kapiten Dubaija, jedva čeka ono što će se dešavati u ABA ligi, ali i za dve sedmice, kada se ponovo priključi reprezentaciji za kvalifikacije za Evrobasket 2025.
„Prvo mora jedno da se naglasi – dok je Luka Dončić u reprezentaciji, Slovenija će uvek biti u priči za medalje. On je, uz Nikolu Jokića, najbolji košarkaš sveta, tu nema dvoumljenja. Kad je zdrav, ful spreman i koncentrisan, živ bog ne može da ga zaustavi. Ovog leta smo izgledali malo lošije u kvalifikacijama za Olimpijske igre jer on nije bio zdrav. Bio je umoran, došao direktno sa finala NBA, pridružio nam se i – svaka mu čast na tome. Možemo da budemo ponosni što imamo takvog čoveka koji ne razmišlja ni jedan odsto da li da igra za reprezentaciju.“
Ta veza sa saigračima je savršen odnos – kaže Prepelič.
„Kao braća smo. Vidim da je takva sada i Srbija, osetio sam to zajedništvo tokom Olimpijskih igara. Svi smo navijali za njih, kao što su i oni za nas kada smo bili u Tokiju. Osećamo mi jedni druge, Srbija i Slovenija. Postoji neka konekcija, posebno posle onog finala u Istanbulu. Igrao sam sa mnogo momaka iz srpske reprezentacije, sa Nikolom Kalinićem, Vanjom Marinkovićem, Ognjenom Kuzmićem… Slična je to priča, s tim što Srbija ima dosta veći izbor, a mi dobro podeljene uloge, znamo ko je prva violina, ko druga ruka, ko epizodisti.“
Strepi se za budućnost slovenačke reprezentacije kada se povuče zlatna generacija…
„Imamo još dve-tri godine da probamo da osvojimo neku medalju, a posle dolaze mladi. Polako se oni dižu. Sada mladi postaju neko i nešto tek sa 22-23 godine, ne sa 17 kao što je nekada bilo. Sve se promenilo, treba se adaptirati i biti zdrav. Jer ako to nisi… Bolje da ti manjka kvaliteta, nego spremnosti.“
Dubai je spreman. I Klemen Prepelič. Napravio je odluku koja ga sada vodi dobrim putem.
Bonus video:
Goran Munic
Klemen je igrao zapazenu rolu u Evropi, pouzda i dobar igrac
boskovicmare982
Džaba Prepeliču talenat kad nikako nije uspeo da ga ispolji a igrao je za 10-ak klubova, iz sezone u sezonu prelazio u drugi
kluka4002
Svuda je igrao na kraju je još i dobro ispalo takav mu je buo tok karijere da je na kraju ispao igracina učio naučio u poslednjem klubu kako kaže eksplodirao i od tad igra na visokom bivou