Kad Marina Sedlačeka zamolite za osvrt na neko takmičenje, u ovom slučaju Svetsko prvenstvo igrača do 17 godina, u 15 minuta razgovora dobijete analizu kakvu ni jedan AI proizvod ne bi mogao da isporuči, ma koliko da je napredovao.
Počev od toga zašto bi ovo takmičenje trebalo da se transformiše, preko toga zašto afričke selekcije u ovom uzrastu nisu konkurentne, sve do javnosti nepoznatih detalja vezanih za našu i američku reprezentaciju. Sa takvom količinom podataka lako biste mogli da održite predavanje na bilo kom košarkaškom seminaru. Za ovu priliku izvukli smo priču o dvojici naših bisera i generaciji koja je Srbiji donela istorijski uspeh u ovom uzrastu – Nikoli Kusturici i Matiji Lukiću.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„Ta dvojica su prepoznati u ranom momentu. Odnosno, da budemo skroz iskreni, Lukić i nije prepoznat! Otišao je u Akademiju Pabla Lasa, njemu je majka Holanđanka, otac naš čovek i sreća je što je on naginjao ka tome da igra za Srbiju, a mogao je da bira i holandsku reprezentaciju. Razlog zašto ga nismo imali na radaru: jer nije ni živeo ovde”, otkriva Sedlaček.
Potom pravi digresiju i osvrće se na priče da li bi takvi talenti trebalo da dobijaju konstantnu šansu u seniorskim ekipama.
„Na primeru Kusturice se vraćamo na staro pravilo naše škole – koju sada zovu stara – da neko ko ima 17-18 godina u prvih pet minuta utakmice ne može apsolutno ništa da pokvari, ako zavređuje da ga staviš da igra. Mislim da mi po nekoj matrici pokušavamo da igrače stavimo samo zbog toga da bi bili prisutni. Ali, u tom nekom našem radu moramo da imamo u vidu da oni nisu dovoljno spremni da odmah prihvate izazove sa bivšim NBA igračima ili profesionalcima koji su daleko spremniji”.
Nikola Kusturica i Matija Lukić su dar sa neba, poput svojevremeno Nikole Jokića.
„Mislim da smo mi u win-win situaciji, jer ako nećemo da radimo i ne prepoznamo talente, drugi ih prepoznaju, odvedu tu decu jer očekuju korist od njih. Sada se javlja drugi problem kod tih koji su proglašeni ekstra talentovanima – a to je pravac kretanja njihovih karijera s obzirom na NIL i sve što se trenutno dešava. Ne želim da ulazim u predikcije koje nisu realne. Po informacijama koje imam, a trebalo bi da su validne, od avgusta se menja taj način tretiranja pozivanja igrača koji su interesantni za odlazak na koledže. Vezano je za godište, moći će da se pozivaju igrači od 19 do 25 godina, ili ako neko ranije završi srednju školu. Ali ne možeš sa 17 da završiš školu.”
Bio je to uvod za priču o Nikoli Kusturici. Finansijske uslove prirodno nije komentarisao, već je konstatovao prepreku sa kojom će naš reprezentativac morati da se suoči.
„Trener Majk Kronin je u prethodne tri godine ‘unakazio’ sedmoricu evropskih igrača. Jedini koji je igrao bio je naš Lazar Stefanović. Španac Mara je posle dve godine morao da pobegne i preko Mičigena dođe do drafta. Turčin Bujumtunčel sa spoljne pozicije prebačen na centra, pa je posle godinu dana završio u Nebraski. Jan Vide je nestao… Da ne nabrajam još neke. Takođe, pitanje je koliko je Nikola u ovom trenutku fizički spreman da igra Big 10 konferenciju koja je praktično NBA unutar NCAA.”
Upozorava da treba biti pažljiv u radu na atletskom razvoju Kusturice u periodu od 17. do 19. godine.
„Neverovatan je u svim elementima. Njegov kvalitet dolazi zato što su elementi u kojima je neverovatan kod njega i nadgrađeni. Ali još je dete – dugačke ruke, grudni koš nerazvijen… I sada je tu najveći izazov koji postoji – preopterećivanje i mogućnost povređivanja. Ne treba da se vraćamo mnogo unazad na primer Nemanje Aleksandrova koji je takođe bio čudo. Sa 16 godina najbolji igrač Evrope, projektovan da će sa 19 da bude prvi pik na NBA draftu. I, šta se desilo? Sto utakmica i povreda ligamenata kolena. Nastavio je, odigrao nešto, ali nije dostigao očekivane visine.”
Zatim je izneo niz pohvala o selekciji naše reprezentacije.
„Izuzetno je dobro napravljena selekcija po karakteru, kohezivni su unutar ekipe. Obično se pod uticajem spoljne sredine dešava da neko vuče na svoju stranu. U smislu ‘Što bi ti samo igrao odbranu, tebi ne dodaju loptu’ i sličnih priča. Ne znam ko je selektovao, verovatno je permanentna, znam samo da nismo nikad imali tako dobru selekciju kad pogledaš mentalitet. Izvlačeni su iz različitih sredina, različitog okruženja, tu su i dvojica sinova bivših igrača, možda i to donosi neku težinu u pogledu selekcije. Napravljen je mnogo dobar kontinuitet kakav nismo nastavili sa nekim prethodnim trenerima koji su vodili selekcije sa 16 godina, osvojili Evropsko prvenstvo, pa onda sa 17 nisu ništa imali, a sklonili smo ih u uzrastu od 18 godina. Takav kontinuitet sa jednim trenerom je ranije postojao i doveo je do zlatnih generacija. Adaptacija na sve traži određeni kontinuitet, a takođe je neophodno da se iskoristi kvalitet koji imamo.”
Trenerski vuk sa bogatim iskustvom sasvim prirodno nije euforičan, već stavlja stvari na svoje mesto.
„Kvalitet imamo, ali ne znamo koliki je njihov domet. Ne mogu sad da kažem da je to NBA, možda će tamo igrati dvojica. Ali, da u ekipi imamo dobre igrače koji će u perspektivi moći da igraju prozore ili da zamene te koji su u NBA, takođe je vrlo bitno. Kao što imamo Ristića koji je spreman uvek da dođe”, kaže Sedlaček i ukazuje na vrlo bitnu stvar.
„Izazovi tek slede. Zašto? Zato što ova, kao i sve neparne generacije, ima problem što oni nemaju Svetsko prvenstvo do 19 godina.”
Nije od onih koji samo konstatuju problem, već i skicira rešenje.„Ne želim da sugerišem šta treba da radi Savez, jer oni imaju svoja razmišljanja. Zato sam u priči i naveo primer SAD, za koju garantujem da će na SP sledeće godine poslati 2009. godište. Takav primer sa Amerikancima imali smo prošle godine u Lozani. Mene ne bi iznenadilo da Lukić i Kusturica budu na spisku reprezentacije za prozor koji je pred nama. Ali, ova selekcija 2009. godišta zaslužuje da igra Svetsko prvenstvo do 19 godina. Normalno, sa onima iz 2008. koji su dobri i koji će dopuniti elemente koji ovoj ekipi nedostaju. Mislim da bi to bio izvanredan miks. I, posle toga, kad igraju sa godinu dana starijima imali bismo jasnu sliku u kom pravcu ko ide. Ovako sledeće takmičenje koje će imati u 2027. je juniorsko Evropsko prvenstvo što je samo jedna ponovljena slika. Oni su igrali sa ovima od 16, sad su sa 17 ponovo igrali sa šest ekipa iz Evrope. Mislim da je u ovom trenutku pravi izazov za sve kako pravilno usmeriti sve ove sjajne dečake i kako ih ubaciti u sistem koji to će nam omogućiti da postanu igrači, a da uporedo ne manjkamo sa rezultatima”, zaključio je Sedlaček.
Bonus video:
