Da. Ima ta slika. Ja sam je napravila. Tokom onog medija deja dali su mi kamericu, onu što odmah izbacuje fotke. I škljocala sam okolo. Tako je nastala i ta slika… Sve su to reči Nevene Jovanović, srpske reprezentativke. Kao odgovor na određeno pitanje. Koje je – kaže – očekivala.
Ali pre svega toga – osmeh. I konstatacija:
„Znala sam da ćete to da me pitate“, rekla je u razgovoru za Meridian sport.
SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!
Morali smo. Jer to nije „tek makar neka slika“. To je slika sa posvetom. Jakom posvetom.
Elem…
Nedavno je Marina Maljković, selektorka reprezentacije Srbije, otkrila možda i ključni detalj kako su se naše košarkašice plasirale na svoje treće uzastopne Olimpijske igre. A to nije imalo baš nikakve veze sa taktikom. Istovremeno je bio i najtaktičniji potez na planeti.
„Rekla sam im da ću ja svakako da idem na Olimpijske igre, da želim da budem na Seni, a one kako hoće“, pričala je Maljkovićeva nedavno u podkastu OKS.
Nevena uz osmeh klimala glavom dok smo prepričavali selektorkine reči.
„Da! Rekla nam je to!“
A zatim vratila film…
„Prošle godine na Evropskom prvenstvu u Ljubljani, kada je već bilo da moramo da se izborimo za mesto u kvalifikacijama za Olimpijske igre, ona je nama, onako vidno iznervirana, rekla da će sa nama ili bez nas ići na Senu… Kada smo sve završile, dale smo joj tu sliku i napisale da nema potrebe da ide sama“, sećala se Nevena.
To nije bio prvi put da Marina Maljković samo rečima, ali ne bilo kakvim rečima, „ubedi“ svoj tim da može mnogo. Čuveno je postalo ono: „Veruj do kraja“, u četvrtfinalu Evropskog prvenstva 2013, kada je malo ko verovao da Srbija može do preokreta protiv Italije. A – stigla je… I otišla u polufinale
„Ona kaže direktno, kaže poentu… To je ta moć ubeđivanja…“, dodaje devojka koja je sa selektorkom Maljković sarađivala i u klubu. Zajedno su bile deo Partizana.
I tako su naše košarkašice otišla na treće uzastopne Olimpijske igre. Na prethodna dva turnira iz ovog tima bila su samo Nevena Jovanović, Saša Čađo i Dragana Stanković... Ostatak se kroz godine menjao. Kako joj to zvuči, pitamo?
„Ako bismo pričali nezvanično, rekla bih da zvuči kao da sam matora“, kaže ne prestajući da se smeje.
A zvanično i potpuno iskreno…
„Zvuči neverovatno. Zvuči mi… Kad mislim o tome, obuzme me neka sreća i zahvalnost… Sve ovo je malo više od svakog sna. Ovo prevazilazi svake granice mašte“.
Sada kaže da je sve to „više od svakog sna“… Ali – kada je ova generacija počela da se okuplja, u smiraj te 2011, da li su mogle da zamisle da će decenija i nešto više pred nijima postati najuspešniji period u istoriji ženske košarke u Srbiji? Nevena kaže…
„Iskreno, ne. Opet kažem, sve ovo je van domašaja nekih snova. Ali, niko nam to nije poklonio, mi smo to zaslužile. Kada u nešto veruješ i kada znaš šta taj rad donosi, a nama je donosio mnogo godinama, onda to vidiš kao nagradu za sve što si uložio u sate, dane, godine…“
Taj rad je u prethodnoj deceniji Srbiji doneo četiri medalje – dve zlatne (obe na evropskim prvenstvima 2015. i 2021) i dve bronzane (jednu evropsku 2019. i olimpijsku 2016). Doneo je i treće uzastopne Olimpijske igre. Što je – kako Nevena kaže – van domašaja mašte.
Smena generacija je već počela, igračice se menjaju, ali – volja i želja, ta iskrena sreća kada obuku dres reprezentacije – kod svih koji ulaze u tim je ista.
„Niko nikada ovde nije bio zato što mora. Ovde je samo ona koja to želi i koja je u tom trenutku spremna da da ono što se od nje očekuje. Već smo videli da su se sve devojke savršeno uklopile. Par njih je već imalo i ogromne uloge, možda i veće nego što smo mi imale u to njihovo vreme. Ali, sve je to njihova zasluga. Drago mi je da nije bio težak taj proces smene generacija. Nismo izgubile previše na period privikavanja“, kaže iskusni bek Srbije.
Istovremeno – startna pozicija devojaka koje su već ušle ili će tek ući u reprezentaciju Srbije, neuporedivo je bolja od one sa koje je taj tim, u smiraj 2011. krenuo. A krenuo je – ne od nule, već iz dubokog minusa. I obezbedio novim generacijama da od prvog dana u reprezentaciji budu deo šampionskog tima…
„Saša i ja često pričamo, imale smo mi uslove dobre, ali počele smo od nule i nekako je taj put išao baš kako treba da ide i došle smo do nečega. Sada smo već nekoliko godina u vrhu u Evropi i sada neke nove devojke to treba da održe na tom nivou. Okej, prošle godine na Evropskom se nismo borile za medalju, ali jesmo izborile krajnji cilj – plasman na Olimpijske igre. Uz sve te promene koje su se dešavale, drago mi je da kontinuitet nije izgubljen“.
Zato sad možemo da pričamo o novim Olimpijskim igrama, o očekivanjima na turniru gde su naše devojke u grupi sa: Španijom, Kinom i Portorikom.
„Ja ništa ne očekujem. Ne volim da razmišljam unapred. Očekujem samo paklene pripreme. I nadam se da će zdravlje da nas posluži. Pa kada dođe turnir, da mi budemo spremne onako kako smo na početku priprema zamislile. Ne pobediš uvek kada si bolji. To i jeste čar sporta. Neka mi od sebe damo sve što treba… Znamo da neće biti lako, ali ne može da bude drugačije. Ipak su to Olimpijske igre“.
Ipak – izdvojila je neki cilj…
„Niko ne ide na Olimpijske igre tek da bi otišao ili da bi se vratio tužan“.
Ona ne bi bila tužna ako…
„Želim se vratimo sa pobedom. Da završimo takmičenje pobedom“, poručila je Nevena Jovanović.
Prethodne Olimpijske igre završile su u suzama. Tužne. Ne samo zbog poraza od Francuske u meču za treće mesto. Više jer je to bila utakmica u kojoj su se od reprezentacije oprostile Jelena Bruks i Sonja Vasić, kao i Dajana Butulija – ispostaviće se da je to bio i poslednji meč u reprezentaciji za Anu Dabović…
Bonus video:
