Srbija na novom talasu ide ka Parizu, Jovana Nogić jasna: Dužne smo same sebi

Znaju gde su. I te kako zna šta se od njih očekuje. Uostalom, niko od njih ne očekuje više nego one same. Sve to zna i Jovana Nogić.

Jedna od onih kojoj je u toj velikoj smeni generacija u ženskoj košarkaškoj reprezentaciji Srbije bilo namenjeno da preuzme lidersku ulogu, već na prvom ispitu se pokazala kadrom da to i uradi. Setićemo se kako je blistala na kvalifikacionom turniru za odlazak na Svetsko prvenstvo 2022…

 „Velike su to cipele koje treba popuniti“, gotovo uz uzdah joj se otelo dok je pričala za MeridianSport sa priprema ženske reprezentacije Srbije.

SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!

Sve kao odgovor na pitanje, da li se ovo okupljanje – naše košarkašice su u treningu već sedam dana – razlikuje od nekih prethodnih. I to, što se nje lično tiče. Ovo će joj biti pripreme za treće veliko takmičenje. Do sada najveće! Prethodno je igrala na Svetskom prvenstvu 2022, pa na Evrobasketu 2023. U međuvremenu prošla i mnoge kvalifikacione cikluse…

Odgovor je…

„Ja se stvarno osećam super. Sada jeste drugačije jer posle odlaska svih tih velikih imena, Sonje, Jelene, Ane… mi smo preuzele veće uloge i moramo i mi da pokušamo da ostvarimo uspeh. Da ne bude, imali smo tu uspešnu generaciju, i to je to. Želimo da pokažemo da i mi možemo nešto da uradimo. Ne drugima, već same sebi da pokažemo. Dužne smo to same sebi, s obzirom na to koliko radimo i koliko se mučimo. Treba da dođe nagrada.

Drugačije je jer i…

„Sada smo upale i u tu stariju grupu, imamo više odgovornosti, drugačije su uloge. Svaka se prilagođava svojoj roli, van ili unutar terena. Sve to te tera i da brže odrasteš, da sazriš“, priča Jovana.

Kad smo već kod toga koliko rade i koliko se muče, kako protiču prvi dani priprema, pitamo. Sjajni bek Srbije, uz mešavinu uzdaha i osmeha, kaže…

„Nije strašno koliko može da bude. Za sada radimo podeljene u grupama. Više smo fokusirane na neke tehničke sitnice, ono što Marina uvek traži u igri. Polako se uvodimo, pripremamo i tela, da bismo bile spremne za ono što nas čeka u Beogradu, pa i na Zlatiboru.“

Za ono što ih čeka u Lilu i Parizu, dodajemo. Da li u ovim danima priprema već osećaju nekakvo uzbuđenje jer su na kraju svega Olimpijske igre? Više od toga jedan sportista u karijeri ne može da zamisli. Da li su im starije saigračice pričale kako to izgleda?

„Iskreno, kao da nas još nas nije udarilo to „Olimpijske igre“. A priče starijih znamo od prethodnih godina. Rekle su nam da je to neopisivo iskustvo. I pre nego što smo se kvalifikovale, govorile su nam: ’Daj bože da se plasiramo, da i vi videte šta je to’. Da i mi vidimo kakav je osećaj kada si među najboljima od najboljih.“

Iako sada euforiji odolevaju, ali neće moći dugo. Zna to i Jovana.

„Sigurno… Kako se bude bližilo, tako će i nestrpljene i nervoza rasti… To iščekivanje da vidiš sve te velike zvezde, da osetiš atmosferu Olimpijskog sela… Da se takmičiš sa najboljima.“

Kad je već kod Sela – u prvo vreme neće biti deo cele olimpijske porodice, jer su košarkaški turniri u Lilu.

„Zato da prođemo Lil, da bismo otišle i do Pariza“, dodaje nasmejana Jovana.

Da bi se to desilo naše košarkašice moraju da budu među dve najbolje ekipe u grupi, ili jedna od dve najbolje trećeplasirane na turniru. Sve to u konkurenciji Kine, Španije i Portorika. Reklo bi se – „samo“. Ako je na Olimpijskim igrama dozvoljeno koristiti reč „samo“.

„Ipak je to 12 najboljih reprezentacija sveta… Daleko od toga da je lako. Mada, moglo bi se reći da smo u dobroj grupi, gde možeš da igraš sa svima. Svakako imamo velika očekivanja. Čak i da budemo prve u grupi, kako bi nam i nastavak bio lakši“, kaže bek Srbije.

Sa dosta samopouzdanja priča… Sa dosta samopouzdanja došla je i na pripreme. Gradila ga je kroz sjajnu sezonu, u kojoj je Bešiktaš vodila do finala Evrokupa, u ligaškom delu prvenstva Turske bile druge, kasnije stale u polufinalu plej-of, gde je u seriji bio bolji Mersin. Sve to po njenim notama.

„Nadam se da će dosta dobra klupska sezona sada da mi znači, baš na polju samopouzdanja. Znam kako mi je bilo na Evropskom prvenstvu, posle ne tako dobre sezone u Salamanki. Ne želim da sada tako bude. Važno je da u reprezentaciju dođeš posle dobre sezone u klubu i da samo nastaviš taj momentum. Da se to samo prebaci.“

Iako su stigle do finala Evrokupa, u prvoj utakmici pred svojim navijačima pobedile London Lajons sa 75:68, nisu uspele i da osvoje trofej. U drugoj su izgubile 81:70.

„Dosta teško nam je to palo. Posebno je meni bilo bolno, jer sam iz igre izašla već u trećoj četvrtini, zbog pet penala. Sedela sam na klupi i gledala sa strane, bez mogućnosti da pomognem. A to je bio tim koji je igrao sa šest – sedam košarkašica u rotaciji. Zaista je bilo bolno. Tako si blizu da konačno nešto osvojiš…“

Ali…

„To će da mi bude motiv da ovog leta nešto osvojim“, dodala je.

I pored sjajnog iskustva u Bešiktašu, odlučila je da napusti crno-bele i Istanbul. Sledeće sezone igraće u Jekaterinburgu.

„To je bila ponuda koja se ne propušta. Ali, da nije stigao poziv Jekaterinburga, sigurno bih ostala u Bešiktašu“, kaže Jovana.

Otkud Jekaterinburg? Svi znamo da su ruski klubovi suspendovani iz evropskih takmičenja. To znači da će igrati samo prvenstvo Rusije…

„Jekaterinburg je pre svega klub koji ima veliku istoriju, toliko puta je osvajao Evroligu. Tina Krajišnik je igrala tamo prethodne dve godine, dosta lepo mi je pričala o klubu. Uostalom, možda se i vrate u Evroligu. Videćemo“, poručila je Jovana Nogić.

Inače, naše košarkašice u Vršcu ostaju do nedelje. U ponedeljak se ponovo okupljaju u Beogradu, gde će raditi sedam dana, pre nego što se presele na Zlatibor.

Bonus video: