Tivoli, stara dvorana u Ljubljani, mirisala je na istoriju. Na njen odlazak u istoriju, ali i na sve što se u unutar tih zidova decenijama dešavalo. Počevši od Svetskog prvenstva 1970.
Mirisalo je i na još jednu ABA titulu Partizana. Kada su crno-beli preživeli domaću Olimpiju u polufinalu, bili su spremni i za ubedljivu pobedu u finalu protiv Hemofarma.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
U jednom momentu, sviran je faul Uroša Tripkovića na šutu za tri poena Nebojše Joksimovića. Duško Vujošević je, prepoznatljivo, krenuo da saopštava sudijama šta misli. Onda se okrenuo ka svom igraču i pitao:
„Uroše, da li si ga faulirao?“
Tripković je podigao glavu i procedio:
„Da.“
Tišinu ljubljanske arene zamenile su salve uvreda. Slušao ih je mladi bek sve vreme dok je Joksimović izvodio tri penala. Slušao i dok je kretao u napad. Nekoliko sekundi kasnije, podigao se na šut za tri poena ispred svog trenera. I pogodio samo dno mrežice.
„Ne sećam se toga, ali je definitivno bila psihološka igra. Kod Duleta je toga uvek bilo. Iz najbolje namere, naravno, ali nije baš imao kočnicu. Ne samo sa mnom, već sa svima. Treba se isključiti, ne slušati, da uđe na jedno, izađe na drugo uvo. Iako je lakše to reći nego učiniti, navikneš se“, počeo je priču za Meridian sport nekada fantastični šuter.
Ovo je samo anegdota koja je prošla kroz glavu prilikom susreta sa Tripkovićem na svečanosti KS Srbije u Kraun Plazi, 16 i po godina posle toga fajnal-fora u Ljubljani. I 15 i po godina od odlaska jednog od najboljih šutera Srbije iz Partizana u Huventud, pa Unikahu… Sve do preranog kraja karijere – u 28. godini života!
„Kad vraćam film na taj period, smatram da sam bio mnogo jednostran. Sigurno! OK, imao sam dobar šut, ali nije pametno osloniti se isključivo na to. Šta ćeš ako promašiš dva-tri šuta. Pod mnogo većim si pritiskom. Svaki potez utiče na tebe u smislu samopouzdanja i sigurnosti pri sledećem šutu.“
Evroligaši u svom dvorištu: Partizan prestao da prati Panatinaikos
Susret sa starim znancem aktivirao je sećanje na njegovu neverovatne šuterske sposobnosti. A posle noći kada je u NBA oboren rekord po broju ubačenih trojki u meču Golden stejta i Dalasa (48) i kada je opaljeno 95 puta van linije za tri poena na toj utakmici, kroz glavu je prošlo – da li je Tripković za nekoliko godina „promašio“ eru u kojoj je igrao.
„Sigurno bih šutirao više nego što sam“, priča Uroš. „Tako se sada igra, ubrzano, na posed više. U Evroligi se igra i odbrana, ali u NBA… To je sada košarka koja ide u krajnost, ne znam do kad će biti zanimljivo. Evo, sada i Pariz igra NBA košarku. Gledao sam njihovu prvu utakmicu protiv Zvezde i nisam mogao da verujem. Primili ili odbranili koš, za tri sekunde su već na šutu. Šutnuli su i 52 trojke na jednom meču! Kad sam video da je Partizan u derbiju šutnuo 24 trojke za poluvreme, pomislio sam sad će oni da obore rekord. Ali, protiv Zvezde su bili otvoreni šutevi, napravićeš samo problem ako ne šutneš.“
U najboljim sezonama u dresu Partizana, Uroš je šutirao po pet trojki po meču. Po sadašnjim trendovima i na broj poseda na koje se igraju utakmice – to bi išlo do mnogo, mnogo više. Samim tim bi imao i više mečeva u kojima je ubacivao po šest trojki, kao što je bio slučaj protiv Cibone, Splita…
„Za šutera je krucijalno da lako zaboravi promašaje. Lakše reći nego uraditi, jer kako da ne utiče na tebe ako promašiš nekoliko uzastopnih. Treba imati mentalnu snagu, ali moraš da osetiš veći pritisak da pogodiš sledeći šut posle promašaja. Nije lako u glavi.“
Obradović sa samo destoricom na treningu pred Asvel: Nemam pojma kako će da izgleda
Pre nekoliko meseci bilo je lako u glavi, ali teško u nogama. Tripković je igrao sa veteranima Partizana protiv Valensije. Skok-šut je izgledao identično kao nekada, kao pre nego što su kukovi počeli da ometaju njegovu karijeru.
„Prošlo je 11 godina od kada sam prestao sa košarkom. Od tada – ne karikiram – loptu sam uzeo u ruke na terenu možda deset puta“, kaže Tripković i nastavlja: „Posle dva minuta te utakmice veterana u Španiji povukla me lopta da malo brže krenem. Odmah me list presekao. Gegao sam se celu utakmicu, a u poslednjoj četvrtini uradim roling i – istegnem ložu“.
Ali, šut je ostao…
„Pa to mi je bio život. Tako jedino znam.“
U tom timu, bio je sa nekadašnjim saborcima iz TNT grupe – Novicom Veličkovićem i Milenkom Tepićem.
„Prirodno okruženje. Sedam godina sam proveo u Partizanu, Novica i Tepa su isto bili dugo. Dan danas smo prijatelji, čujemo se, viđamo… Ništa čudno je biti oko njih. Čudnije je nekome ko nas je gledao sa strane.“
Sa ovom dvojicom asova osvojio je srca crno-bele publike, ali i evropsko srebro 2009. godine. Bio je starter te ekipe kod Dušana Ivkovića. Ipak, povreda ga je sprečila da nastupi i na Svetskom prvenstvu 2010. Pre toga, uzimao je trofeje sa crno-belima.
Uvod za Partizan – paraf na ugovor: Asvel završio važan posao
„Sa nepunih 16 sam došao u Partizan. Inicijalni plan je bio da igram za mladi tim, ali u pripremnom periodu Dule je povukao nekoliko nas u prvu ekipu, zbog treninga. A i svi znamo koliko voli da gurne mlade u vatru. Odlučio je da ostanem, tako da sam prvu sezonu igrao utakmice sa mladim timom i uporedo trenirao sa prvim.“
Sada dati šansu nekom momku od 16 godina…
„U Partizanu je to nemoguće. Ne mogu da kažem da nam nije bio bitan rezultat, ali sada su drugačije okolnosti. Pogledajte Partizanov budžet tada i sada. Nama je bio oko dva miliona evra, sada 24 miliona. Teško je očekivati da potrošiš 24 miliona i da guraš mlade sa idejom da ti za tri-četiri godine daju nešto, da možeš da ih prodaš, zaradiš i praviš rezultate istovremeno. Retko ko to hoće da trpi.“
Ko je sada najbolji šuter kog Tripković voli da gleda? Iz Srbije, da suzimo izbor?
„Bogdan Bogdanović je vrhunski. Mnogo mi je drago zbog njega, što je napravio takvu karijeru. On ima taj mentalni sklop. Ozbiljnu glavu. Pravi je lider i strelac.“
I prošao je isti dril…
„Samo je kraće bio od mene kod Duleta“, podseća Tripković. „I još nešto je važno, ne oslanja se isključivo na šut. To mu je prvo Vujošević omogućio, a onda mu i Željko dao takvu ulogu, igrao je mnogo iz pika, sazreo…“
Uroš Tripković nema više veze sa košarkom. Ima privatan posao, već pet godina je u poljoprivredi. Ali, razmišlja o novim projektima.
„Mogao bih još nečim da se bavim, imam vremena jer je ovo sezonski posao. I nepredvidiv je, kod nas, što se tiče otkupne cene i vremenskih prilika. Ove godine sam imao situaciju da mi je mraz uništio 80 odsto roda. Praktično ulažeš i radiš za tih 15-20 dana berbe da bi naplatio, a jedna noć ti uništi sezonu. Mnogo su veliki troškovi i gubitak kad se desi…“
Košarka je nešto što je uvek opcija kada si igrač kakav je bio Uroš Tripković.
„Do sada nisam o tome razmišljao. Nisam imao ni ideju. S obzirom kako sam završio karijeru, sa koliko godina, bilo mi je malo…“
Zastao je sjajni bek šuter i dodao:
„Teško mi je bilo. Razočaran. Prestao sam da gledam košarku. Pet godina nisam pogledao utakmicu, ni išao, ni na TV. Nisam znao ni igrače koji su se pojavili. Baš sam bio podsvesno daleko. Teško je. Krivo ti je. Da sam bio zdraviji, igrao bih do pre koju godinu. Možda još ne bih ni završio karijeru. Tako da, do sada nisam razmišljao o povratku u košarku. Skroz sam se isključio.“
Pre dve-tri godine je počeo da prati. Kako kaže – uglavnom Partizan.
„Bio sam prošle sezone na nekim utakmicama, ali sada je teško doći do ulaznica. Ne želim da zovem jednog, drugog, trećeg, da stavljam ljude u obavezu da mi pronalaze propusnice… Sednem kući, gledam, imam i usporeni snimak… A i ne jurim parking oko Arene.“
Mogao je da vidi i Partizan u „kandžama“ Čačana. U stručnom štabu sve kreće od Željka Obradovića, na klupi je još Vlada Androić i Aca Matović, inače Tripkovićev kum. A prošlih sezona je vladao Aleksa Avramović. Popularnost levorukog beka u Čačku je…
„Boga mi… Mi smo mladi, pa ne znamo koliko su Radmilo Mišović i Dragan Kićanović bili popularni, ali ovim generacijama Aleksa je sigurno broj jedan.“
Uroš Tripković sada ne oseća nikakve probleme sa kukovima. Može da potrči bez muke.
„Prvu operaciju sam imao sa 25 godina. I pre toga sam se mučio, ali praktično nisam znao šta je problem. Nisam mogao da trčim, niti da stanem u stav. Završim trening, ne mogu da pređem 50 metara. Došao je momenat da ne mogu ni na trening, ni da igram. U Španiji je ustanovljeno šta je i urađena je operacija oba kuka istovremeno. Na desnom je već puklo, na levom početni stadijum. Posle toga sam individualno radio sa Acom Matovićem, kumom, malo po malo se fizički vraćao. I prvi put me nije bolelo. Počeo sam sezonu u Valjadolidu i bio sam srećan. Šetao sam gradom, odlazio veseo na treninge… I tako sve dok ponovo nisam počeo da osećam desni kuk. Posle druge operacije, rekli su mi da će se verovatno ponovo desiti. Nije više imalo smisla. Sa tim saznanjem da može sve opet da se desi, postala mi je muka od svega.“
Tripković je u najboljim igračkim godinama završio karijeru. Da nije, zahvatila bi ga era košarke u kojoj cvetaju šuteri. A on je bio jedan od najboljih.
Bonus video:
davidpantelic80
Najbolji skok sut za tri u istoriji EL!