Vidosavljević zamenio košarkaške svetove - sada brusi dijamante: Srzentić može sve, Danilović ima pravo i šampionsku glavu

Došli, videli, pobedili… Letimičnim pogledom na rezultate nedavno završenog kvalifikacionog turnira Evrolige za juniore – može se doći do zaključka da su se klinci u roze prošetali do prvog mesta. Nešto dubljom analizom premise ponovo upućuju da logika kaže – dominantno, moćno!

Da li je bilo lako? Prema rečima trenera Milana Vidosavljevića, nije. Ali svakako je bilo posebno i lepo. Nakon što je žensku košarku diplomirao sa desetkom, talentovani strateg iz Beograda je prešao na rad sa dečacima Mege. Period adaptacije nije postojao, jer čim je uzeo tablu u ruke i zasukao rukave, plodovi su stigli u vidu dva velika uspeha. Prvo mesto na polufinalnom turniru ABA lige i rutinsko čekiranje karte za završni turnir Evrolige.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Odlazak u Istanbul nije imao idealnu uvertiru, ali zato rasplet jeste. Mega je pobedila Panatinaikos 36 razlike, jednako ubedljivo i Veneciju (36), Bahčešehir “samo” 11, dok je u finalu bila bolja od najtalentovanijih dečaka iz čitave Evrope – 16!

„Pamtiću turnir jer je prvi u Evroligi. Sigurno će mi rado ostati u sećanju, još više zato što smo osvojili. Zaista novo iskustvo – veliki timovi, mnogo talentovane dece, mnogo skauta… Izjave, reporteri, fotoreporteri… Nije lako ni za momke da igraju u tim uslovima. Treba izneti taj pritisak na leđima. Kada vidite rezultate sa strane, zaista deluje da je bilo poprilično lako, ali ako se uzme u obzir kompletna situacija onda shvatite da nije baš tako. Mi smo sedam dana pre toga imali ABA juniorski turnir. U Tursku smo došli u četvrtak veče oko 20 časova i već ujutru u devet, odnosno u sedam po našem vremenu, igrali prvu utakmicu, kasnije u toku dana i drugu. Momci su dali zaista sve od sebe. Protiv domaćina nije bilo lako, pogotovo zbog ambijenta. Usput, imali smo virus, sitnice koje su nas remetile, malo i domaći teren… Ta utakmica je rezultatski bila najneizvesnija. U finalu smo igrali protiv odlične ekipe koja je skup sjajnih individualaca. Ali, opet, momci su bili na vrhunskom nivou“, rekao je Vidosavljević za Meridian sport.

Priprema nije bila uobičajena.

„Bilo je specifično. Do sada nije bio slučaj da dva turnira budu nedelja za nedeljom. U ABA smo odigrali tri utakmice u tri dana, a već naredne sedmice novi turnir gde smo imali isto dana za četiri utakmice. U deset dana smo odigrali sedam mečeva, uz peh da nam se povredio kapiten Nikola Božilović, koji je polomio nos, tako da nije mogao da nam pomogne“.

Juniorski svet je obojen u roze. Čim rival pročita Megu kao svog sledećeg protivnika, dobija dozu strahopoštovanja. Misao koja bi prošla pred duel seniora Panatinaikosa i mladog beogradskog kluba, pojavljuje se instant, ali u suprotnom smeru kada su mlađe selekcije u pitanju.

„To je apsolutno tačno. Mega je jedna od najboljih ekipa u Evropi za razvoj mladih igrača. Nemate mnogo sistema koji mogu da se pohvale takvom logistikom. Pažljiva je selekcija ljudi koji se bave time i rade na vrhunskom nivou. Mega je brend u Evropi i svetu, što se osetilo u Istanbulu. Panatinaikos je brend za sebe ako pričamo o seniorskom timu. Što se mlađih kategorija tiče, priča je obrnuta jer znamo koliko je velikih igrača izašlo iz Megine fabrike. Jedan od njih je najbolji na svetu. To je sasvim dovoljno u ovom trenutku“.

Momak koji je obeležio Evroligin turnir se zove Ognjen Srzentić. Beograđanin ima 17 godina i predstavlja budućnost srpske košarke. Nije slučajno zaradio MVP nagradu. Nestvaran prosek poena 24,5, skokova 7,5, asistencija 5,5…

„Pre svega veoma dobar momak sa odličnim ljudskim karakteristikama, što je najvažnije. Primarno! Smatram da je to preduslov za uspeh velikog sportiste. Kada na sve dodamo talenat koji poseduje i veštine koje ima – ne samo napadačke, već i defanzivne, onda to dovoljno govori o kakvom momku je reč. On je apsolutno lider ove generacije. Naravno da mora još mnogo da radi kako bi sve potvrdio, jer je mera uspeha kontinuitet. Treba samo tako da nastavi. Ne sumnjam uopšte u njega. Ubeđen sam da je ispred njega lepa karijera. On je zaista specifičan igrač, jer sa svojih 202 igra kao bek. Polivalentan košarkaš koji može da pokrije pozicije od jedan do tri. Sve što je potrebno ekipi. Protivničke ekipe su imale centre te visine. Svestran igrač i bukvalno može da uradi na terenu sve što poželite“.

Momak koji se uz Srzentića našao u idealnoj petorci turnira je Pavle Bačko.

„To je centar sa izuzetnim dometima. Kao i svi, mora mnogo da radi. Momci imaju 17 godina i imaju prostora da napreduju. Oni su se izdvojili, ali iz timske igre, što je najvažnije. Kada ekipa igra kao tim, lopta uvek nađe pojedinca i on na kraju ispliva. U suštini, ne bismo pričali o ovome da nismo imali krajnji rezultat kao ekipa. Mnogo je važno da sve bude u skladu tima, a onda će individualne nagrade same doći. Ima još mnogo momaka, da ih nabrajamo sve, koji poseduju ozbiljan potencijal i nadam se da će opravdati očekivanja“.

Partije Srzentića su imale najjači eho, ali je potpisnik izjave koja je izazvala najviše pažnje je Vuk Danilović. Utisak je da se naslednik slavnog oca veoma dobro nosi sa bremenom prezimena koje ima na leđima.

„Vuk je odlično dete. Deca imaju pravo na svoje snove i njegova izjave je na mestu. On ima pravo da to želi, jer samo tako nešto možeš i da dohvatiš. Na dobrom je putu. Pred njim je mnogo posla. Ako želi da dostigne te vrhove, mora naporno da radi. Sigurno da je njegova prednost što ima takvog šampiona kod kuće, koji može da mu pomogne. Apsolutno verujem u njega. Veoma je stabilan. Žargonski: glava je na mestu – ona prava, šampionska“.

Priča sa Vidosavljevićem je počela konstatacijom da je diplomirao sa desetkom na katedri za žensku košarku. Metafora nije iskorišćena zarad ulepšavanja stvarnosti, već da bi se na najbolji način opisao pređašnji put 34-godišnjeg Beograđanina.

Talentovani strateg je posle završene igračke karijere rešio da se edukuje, završi studije i počne svoju trenersku priču. Već 11 godina gradi svoje ime i počinje da se etablira kao neko ko ima žicu za velike domete. Krenuo je u košarkaškom klubu Ras, gde je radio sa svim selekcijama, da bi 2017. započeo odiseju sa Megom. Jeste se klub zvao Art, ali je roze aura bila prisutna od starta. Napravio je izuzetne rezultate, a prošle godine je osvojio sve (prvenstvo i Kup Milan Ciga Vasojević). Usledila je promena – žensku konkurenciju je zamenio dečacima u juniorskoj.

„Rezultati kažu da je prijalo. Nastavio sam u istom ritmu, kao što je bilo sa devojkama. Svaka promena prija, pogotovo kada ima izazova, a juniori Mege su izazovna kategorija za svakog trenera. Imate tri takmičenja, radite sa talentovanim igračima, učestvujete u njihovom napretku… To je sve mnogo lepo“.

Ne sme se zaboraviti ni uspeh sa juniorskom reprezentacijom Srbije. Postavlja se pitanje – da li ostaje na klupi. Vidosavljević je u avgustu ove godine vodio žensku juniorsku reprezentaciju Srbije do bronzane medalje. Još jedan uspeh koji se ne sme zaboraviti. Ono što nije poznato je da li će i dalje biti na kormilu.

„To već nije pitanje za mene. Još ne znam“.

Iz vizure posmatrača – posao trenera Mege u juniorima deluje kao idealna sredina.

„Lepo je, ali je i odgovornost velika. Mnogo je talenata na jednom mestu. Svako je došao sa mesta gde je bio najbolji. Treba sve uklopiti. Vi decu usmeravate i ukazujete im put. Trener mora biti u svrsi igrača i da im pomogne da se što bolje razviju“.

Iako više ne radi sa devojkama, principi se ne menjaju.

„Moj pristup je manje više isti. Veoma slično sam radio sa devojkama. Naravno, košarka je drugačija. Pre svega u fizici. U ženskoj košarci nema igre iznad obruča. To je jednostavno tako. Momci su brži i to je priroda. Ali ne bih razdvajao. Smatram da ako voliš da radiš, snaći ćeš se i u ženskoj i u muškoj košarci“.

Ne želi da kopira nikog, već se trudi da bude svoj.

“Volim stvarno košarku. Više sam samouk, ne mogu da izdvojim nikoga pojedinačno kao trenerskog uzora. Mnogo je vrhunskih trenera i od svakoga je moglo nešto da se nauči. U Megi sam imao tu čast da gledam treninge Dekija Milojevica koji je bio vrhunski trener i vrhunska osoba. Takođe i ostale trenere koji su bili u sistemu Mege, kao i trenutnog šefa struke Marka Baraća”.

Pogled u budućnost je više nego jasan.

“Odradili smo prva dva cilja. Plasirali smo se na završni turnir ABA i Evrolige. Imamo i domaće prvenstvo, gde nastupamo sa ekipom koja je godinu ili dve mlađa od konkurencije. Čekamo završne turnire i nadamo se najvišem. Ja se godinama bavim izgradnjom igrača, učestvujem u sazrevanju. Uvek je lepo kad sutra vidiš da je neko uspeo koga si trenirao. Da možeš da kažeš, ja sam njega ili nju trenirao i da si ostavio pečat u razvoju. Uvek mi je mnogo veća titula svaki igrač koji izađe, nego sama titula po sebi. Ali, neretko se pokaže da ako radiš jedno, dolazi i drugo“, zaključio je Milan Vidosavljević priču za Meridian sport.

Bonus video: