Prodao kuću da bi snimio film o srpskom treneru: Afrički mit - Željko Zečević

Italijan iz Taranta, sa juga, tamo gde se od štikle prelazi ka prstima „čizme“, snimio je film o treneru iz Beograda koji je legenda Maroka i Gvineje.

Nešto smo zaboravili?

Da, iza projekta ne stoji velika produkcijska kuća. Iz sopstvenog džepa je finansiran film.

Još nešto?

Možda samo pitanja – kako, zašto?

„Imate dva sata? Ne? Probaću onda za pet minuta“, kroz smeh kreće priču Danilo Karboni, čovek koji će svetskoj javnosti – onima koji već nisu upućeni – predstaviti lik i delo Željka Zečevića. Ima šta i da se predstavi.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Samo, film “Pre igre” (“Before The Game”) već ima ozbiljan zadatak, da nadmaši priču o snimanju.

„Pre deset godina bio sam u Maroku, sa prijateljem, Fabiom, košarkaškim fanatikom koji poznaje svakog igrača, od srpskih iz druge lige, do kineskih. Iz Trsta je. Blizu Udina, gde je nekada kao trener radio Željko Zečević. Klasičan Italijan sa severa, nije želeo da krene sa mnom u Maroko… Morao sam prvo da ga ubeđujem da su tamo divni ljudi,“ kaže Karboni.

Kazablanka – Rabat, voz ka sudbini

Prva prepreka na putu ka sudbini dvojice Italijana je izbegnuta. Sada je trebalo stići na vreme da bi se izbegla druga.

„Iz Kazablanke smo hvatali voz za Rabat. U poslednjem trenutku smo uleteli, zamalo da promašimo. Seli smo pored trojice navijača. Pravi ultrasi. Čak mi je bilo i neprijatno, mladi, viču… Ali, primetio sam italijanske tetovaže i našu zastavu. Pitao sam ih gde idu, mislio sam da je neko fudbalsko gostovanje. ’Košarka’, objasnili su: ’Imamo neverovatnog trenera, Srbina, zove se Željko Zečević’. Ime i prezime zazvonili su u glavi mog prijatelja.“

Trojica navijača ostavila su toliko jak utisak da, kada se vratio u hostel („tada nismo imali pare, nadam se da posle filma neće biti ponovo tako“, dodaje Danilo) italijanski tandem je pronašao srpskog trenera na Fejsbuku i poslao poruku da bi mogli da se vide u Maroku.

„Odgovorio je, poručio da mnogo voli Italiju, da je tamo proveo 17 godina i da bi voleo da se sastanemo. Proveli smo deset dana družeći se u Maroku, pričali o životu, istoriji, filozofiji… Shvatili smo da je on mnogo više od košarkaškog trenera, on je filozof. Sve nam je objasnio o Maroku, o putu. Na kraju smo čak i snimili neki materijal, ali nismo imali instrumente da to prevorimo u film.“

Veza je, međutim, postala neraskidiva. U julu 2022. godine, Danilo je želeo da se čuje sa Fabiom. Jedan brižni poziv promenio je svima živote.

„Po glasu sam prepoznao da se psihički oseća veoma loše. Želeo sam da mu pomognem. Rekao sam: ’Zašto ne bismo otišli kod trenera Zečevića?’ Čim sam to izgovorio, promenio mu se glas, osetio sam entuzijazam kod njega. Video sam da Željko trenira u Gvineji. Pomislio sam da je vreme da prenesemo njegovu priču. Rekao sam sebi: imaš 42 godine, moraš da ispuniš san i budeš režiser, to ti je poslednja šansa. Napisao sam projekat, ali sam bio u Argentini, kod prijatelja. Žena mi je iz Brazila, ali Argentinu mnogo volim. U Rozariju sam i napisao projekat, pozvao Fabija i rekao mu da smo gotovi. On je u Trstu, a trener Zečević je tih 15 dana bio u Beogradu. ’To je osam sati autobusom, zašto ne odeš’, rekao sam prijatelju. Fabio je otišao sledećeg dana. Rekao sam treneru da smo spremni. On je, akcentom kao nekada Vujadin Boškov, poručio: Kad počinjemo!?“

Počeli su odmah. Kao u filmovima, krenulo je sastavljanje ekipe.

„Setio sam se prijatelja koji je kamerman. Nije smeo zbog posla da prihvati, ali je predložio da pozovem njegovog oca, Mikelea Baronea, jednog od najboljih direktora fotografije. Ima 60 godina, ali duh 20-godišnjaka. Pokrivao je rat u Somaliju, naravno da je odmah rekao da hoće i u ovome da učestvuje. Pozvao sam i Fabija Milja, jednog od najboljih fotografa u Italiji, svi ga vole. Rekao sam mu da nemam pare da mu platim. Ali, pošto je igrao košarku na visokom nivou, kazao je da ne moram da mu dam pare, već da je uz nas ako vidi da je projekat dobar.“

Šetnja sa Leonadrom Dikapriom

Dakle, grupa od pet-šest ljudi krenula je u akciju.

„Došli smo u Srbiju u januaru 2023. Trener nam je ponudio „Božanstvenu komediju“. Napravljeni su kontakti sa Marinom Sedlačekom, Predragom Sarićem, Željkom Ožegovićem... Divni ljudi, sada prijatelji. Pravili smo intervjue o Beogradu, duhu ljudi u srpskoj košarci i njihovoj borbenosti. Imali smo početak. Kako je to sve izgledalo govori vam jedan podatak – tehničari inače nisu mnogo zainteresovani za ono što snimaju, ali kada smo otišli kod Željka, čim je počeo da priča, videlo se kako im se otvaraju uši i oči. Jer, on je čovek koji može da priča deset sati i uvek bude zanimljiv. Završili smo prvi dan, otišli u pab, jeli kobasice i pili pivo… Tada su mi rekli: ’Pronašao si ozbiljnu ličnost!’ To ih je uverilo u kvalitet projekta. Ko sam ja da mi veruju? Niko! Debitant u poslu. Ali, od tog trenutka su znali.“

U februaru je ekipa otišla u neku potpuno drugu sredinu, u Gvineju!

„Otkrili smo čudo, juniorski ženski tim. Divne, talentovane, drage, neverovatne devojke. Snimali smo u teškim uslovima gde je 95 odsto vlage. Ne znam ko bi tamo mogao da uspe, osim Željka Zečevića. On je tri godine živeo na putu hotel-teren. Sam! Trenirao je sve timove u Gvineji, od mlađih, do šampionskog. Radio je 20 sati dnevno. Neverovatno,“ rekao je Italijan i dodao koliko je veliki doprinos celom projektu dala Zečevićeva kćerka, Jelena.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Before The Game (@before_thegame)

Srpski trener je napravio istorijski rezultat u Africi. Gvineja je dobila nagradu od FIBA za zemlju koja je najviše napredovala u svetu košarke od 2021. do 2023. godine! Odatle su se „filmadžije“ preselile u još jednu zemlju u kojoj je srpski stručnjak ostavio dubok trag. Sledeća stanica – Maroko.

„Znao sam da će to biti najbolji deo. Poznajem Maroko kao svoj džep. Vidad je klub koji je trenirao sa mnogo uspeha. Zemlja se razvijala, za sledeće Svetsko prvenstvo gradi se stadion od blizu 110 hiljada ljudi… Snimali smo, šetali Kazabalankom, Medinom. Kao da sam šetao sa Leonardom Dikapriom! Ljudi su ga pozdravljali na ulici, vikali „Željko, Željko!“ Svuda oko nas su bile italijanske parole. Bili smo na stadionu sa 60.000 ljudi, njihovi navijači su proglašeni za najbolje na svetu što se tiče koreografije. Ne u Italiji, Argentini…već u Maroku. Materijal je sjajan! Bio sam pre 15 dana tamo, gde je trener Željko vodio svoju sadašnju ekipu, AS Sale. Pre utakmice, navijači su ga pozdravili kao ludi, ne zanima ih što vodi protivnika. On je tamo mit!“

Ludi imaju viziju koju drugi ne vide

Niko to ne zna, kaže Danilo. A trebalo bi da svi znaju. Najviše pažnje je privukao završni turnir BAL, afričke elitne lige stvorene u kooperaciji NBA i FIBA.

„U aprilu smo poslednji deo završili na BAL turniru u Egiptu. Zečevićev tim je napravio istorijski rezultat, a mi sjajan dobar deo. Scene Željka, mladih igračica iz Gvineje, piramide…“

Neko je morao unapred da plati putovanja, boravak na svim lokacijama…

„Prodao sam kuću! Pre tri godine majka mi je umrla i ostavila kuću na jugu Italije. Sve sam dao za ovaj san. Njoj je i posvećen film. Na prste jedne ruke mogu da nabrojim ljude koji su me podržali. Čak i deo porodice se plašio da ćemo bankrotirati. Ljudi su me gledali kao ludaka. Možda i moraš da budeš lud da bi napravio ovo, racionalan sigurno ne. Ali, valjda ljudi koji su ludi imaju viziju koju drugi ne vide. Zato sam sve ja i platio. Svaki cent.“

Sve je sada gotovo. Montaža – gotova. Film – napravljen. Scenario – naknadno završen. Još samo…

„Sve smo spremili ovog leta, ali malo sam upao u depresiju. Nije bilo platformi na kojima smo mogli da pustimo. Razmišljao sam čak i da pustim na YouTube. Biće verzija na VIMEO, ali ne može da se gleda. Nismo još trejler pustili, iako je „bomba“. Razgovaramo sa produkcijama u Italiji, Nemačkoj, sa Arapima, neverovatan je interes iz Nigerije. Najveća produkcija za filmove u Africi je odande, kao i 25 odsto naših pratilaca – Nigerija, Angola, Egipat, sada rastemo i sa Srbijom“, dodao je Danilo Karboni, čovek koji je strast sproveo u delo.

Racionalno? Ne! Uzbudljivo? Da li uopšte postoji dilema?

Bonus video: