Kada je Paola Egonu osvojila prvu Ligu šampiona na kraju sezone 2018-2019 Hena Kurtagić je imala 14 godina i bila je i dalje u Novom Pazaru. Tada još nije ni započela profesionalnu karijeru. Ako je moćnu Italijanku gledala na TV-u verovatno nije mogla ni da sanja da će se samo šest godina kasnije zajedno sa njom boriti za najveći evropski trofej. Ali, čuda se dešavaju. Hena definitivno jeste jedno od njih.
Od tog trenutka do danas srpska odbojkašica je doživela strmoglav uspon… TENT, Nant, Vero Volej Milano. Prva sezona u Italiji – finale Superkupa, finale Kupa, treće mesto na Svetskom klupskom prvenstvu, finale Serije A1, Fajnal-for Lige šampiona… Sve dobija na značaju kada se zna da je u svakom klupskom uspehu 20-ogodišnja Srpkinja imala ozbiljnu ulogu.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Postala je nezamenljivi član Lavarinijeve postave. Blokerski talenat je samo potvrdila, ali je pokazala i izuzetan napredak u drugim elementima. Iz nedelje u nedelju postajalo je sasvim normalno da u medijima izlaze naslovi: Hena je MVP. Čak je uspela da velike italijanske zvezde pomalo baci u senku…
Sezonu iz snova krunisaće na završnom turniru Lige šampiona. Pred njenom ekipom je Fajnal-for u Istanbulu, na kom će u polufinalu ponovo odmeriti snage sa najvećim rivalom Koneljanom.
“Negde sam priželjkivala da bude ovakav kraj sezone… Ali, svakako kad pomislim da sam prvi put igrala Ligu šampiona, a da smo mi došli čak do Fajnal-fora moram da kažem da sigurno nije mala stvar. Srećna sam baš i zaboravljam i na umor i na sve ostalo“, uz osmeh je Hena Kurtagić počela priču za Meridian Sport.
Put do završnog turnira je bio trnovit, a posebno teško je bilo u četvrtfinalu kada je Milanu na putu stajao Ezačibaši. Ipak, italijanski tim je u tom dvomeču ostvario dve maksimalne pobede i pokazao da bez sumnje zaslužuje mesto među najbolja četiri.
“Na startu Lige šampiona smo prvo imali duele sa malo lakšim protivnicima Kalcit Kamnikom i Portom, pa smo polako ulazile u ritam. Posle je došao Vakif, koji je bio baš jak. Nismo bili kompletni kada smo igrali kod njih. Meni lično je bilo teško da se priviknem na tako visok nivo odbojke i da igram protiv tih najjačih ekipa. Ali, vremenom dok smo došli do četvrtfinala sa Ezačibašijem ušla sam u ritam, uspela da iznesem pritisak, opustila sam se do tada…“.
Na startu sezone je imala utisak da će je trener pre svega koristiti protiv Porta i Kamnika, a onda je nekoliko meseci kasnije došlo do toga da je starter protiv Vakifbanka i Ezačibašija. Upravo je protiv ekipe za koju je igrala Tijana Bošković bila posebno inspirisana – tada im je napravila ogromne probleme servisom i bila je na kraju jedna od najzaslužnijih za slavlje i prolaz u polufinale.
“Ne znam kako sam do te uloge došla“, nasmejala se Hena. “Pričala sam sa trenerom, Stefano mi je mnogo pomogao. Rekao mi je da moram sama da dokažem da zaslužujem to mesto i da će mi on uvek pružiti šansu, da me neće samo držati na klupi… To mu nije prioritet. Ali, da moram sama da se pokažem. Dao mi je vetar u leđa. Ja sam na nekim utakmicama baš bila uplašena, osećala sam pritisak, bilo je treme, ipak prvi put igram na tom nivou… Sve je to normalno, ali mnogo mi je značila podrška koju sam imala od Stefana“.
Iako je najmlađa u ekipi, uspela je da se izbori za važnu ulogu… Srednji blokeri koji su oko nje teško da su mogli da očekuju da će toliko brzo talentovana Srpkinja uskočiti u prvu postavu i u njoj ostati.
“Zdrava je konkurencija. I sa Anom, Laurom i sa Ludovikom… Sve su one starije od mene, imaju više iskustva. Stalno ih pitam za savete i za blok i za napad. Tu su da mi pomognu, iskrene se i dobre. Na treningu se borimo jedna s drugom, ali sve je to zdravo i pozitivno takmičenje. Drago mi je da imam takve igračice pored sebe, koje mogu i da mi pomognu, ali opet i da sam konkurentna sa njima“.
Napredak je očigledan – u svakom elementu.
“Za blok se nisam ni brinula. Na početku sezone nije baš bilo bajno kako bi trebalo da bude, ali stalno mi je u glavi prolazilo da je blok osećaj i da će mi uvek doći. Radila sam i na tome, ali mislim da sam se ove sezone mnogo više posvetila ostalim elementima. Blok je došao sam… Trudila sam se da popravim napad, servis, da odbranim neku loptu posle servisa… Baš sam se trudila da upotpunim sve elemente, ali svakako da uvek ima mesta za napredak“.
Jaki napadi pre svega Paole Egonu, a onda i ostalih saigračica, bili su prava vežba za Henin blok na treninzima.
“Veoma je teško da ih izblokiram, posebno Paolu. Ona je fizički veoma dobar igrač, ima i napad i jačinu i odraz… Uvek prilikom smeča ima zamisao da udari duboko, po prstima, neće da svuče loptu u blok… Ja treniram svoj blok i tajming što se nje tiče i onda kad je izblokiram – šalimo se, vičemo, malo se takmičimo. Kladimo se stalno da li ću da je izblokiram ili neću. Trudim se, nije svakodnevno da uspem, ali desi se jednom, dvaputa nedeljno. Ja joj kažem: ‘Kad udaraš u blok, udari u moj – nemoj u druge, da malo i ja dobijem na zadovoljstvu i samopouzdanju’, A ona: ‘Ne, ne, ti moraš da se izboriš da me izblokiraš, a ovi ostali – ko me izblokira, nije mi to to’. Baš je dobra devojka. Ima veliko srce, dobar prijatelj, nije egoistična s obzirom na to šta je sve osvojila tokom karijere. Tu mi je bila kad mi je bilo teško na početku, kad sam se adaptirala na sredinu, na način odbojke… Uvek na treningu kad upadnem u minus fazu, tu je da me motiviše, da mi kaže šta da ispravim, gde grešim. Uvek je voljna da mi pomogne. Ona je neko ko ima mnogo iskustva, a opet još je mlada. Znači mi što je imam kao prijatelja, a i kao saigračicu“.
Hena Kurtagić kao da se šali, ponovo je MVP
Iako Paola deluje povučenije, sa Henom je izgradila blizak odnos…
“Ona je zatvorenija, ima mali krug prijatelja, ali razumele smo se i nastavile da se družimo van odbojke. Mogu da tražim savet, ona sa mnom priča o nekim svojim problemima, baš smo postale dobre drugarice“.
Predstojećeg leta možda budu imale i duele na reprezentativnoj sceni. Italija je olimpijski šampion, Srbija svetski – uvek je to spektakl u najavi.
“Ja se šalim s njom: ‘Mislim da bi trebalo da završiš karijeru posle ovih OI’. Reko svakako ću te pobediti sa reprezentacijom, ali čisto da ne budeš razočarana, da ti se ne slomi srce… Tako se šalim sa njom često. Imamo baš lep odnos“.
Tempo treninga i utakmica je takav da prostora za nešto više gotovo da nema…
“Van treninga kad je slobodan dan odemo da popijemo piće dok je sunčano. Ali, većinu vremena koristimo da se odmaramo, jer nemamo mnogo slobodnih dana, baš smo umorne. Nekad imamo tim bilding između dva treninga, onda nema vremena ni za ručak, kafu – kao što je kod nas običaj da se ide na kafu pre treninga, pa posle… Ovde nema. Na treningu mnogo pričamo, zezamo se, prija mi što imam nekog takvog“.
Pred Vero Volej Milanom je još jedan ogroman izazov. Sve najvažnije utakmice u sezoni ovaj tim je igrao upravo protiv moćnog Koneljana.
“Stvarno su neki novi nivo odbojke, brane svaku loptu, serviraju, napadaju, blokiraju… U svakom elementu su maltene perfektne. Mi uvek počnemo jako, ali one su u ovom trenutku kompletnije od nas. Kad pogledamo i poziciju srednjeg blokera – meni je prva godina u Italiji, prvo finale Serije A1… Meni se sve prvo dešava ove godine. Svakako da ima treme, kad pritisak radi, teško je, ali i privilegija da osećam tu vrstu pritiska… Mislim da su u ovom trenutku jedna od najjačih ekipa na svetu, što ne znači da ne možemo da ih dobijemo u Istanbulu. Očigledno nam je suđeno da ove godine igramo sve sa njima. Odbojka je to, sport, lopta je okrugla. Možemo sve da očekujemo. Mi možda bolje odigramo, bolje se pripremimo… Videćemo“.
Podršku porodice sa tribina ovog puta neće imati…
“Moji neće doći, zato što tata teško gleda utakmice, veliki mu je stres. Pa mu je lakše da čeka da ja odigram… Očekujemo najbolji mogući rezultat, ali opet treba biti zadovoljan i sa svim uspesima koje smo postigle ove sezone. Italijanska liga je stvarno jaka, moguće je da svaka ekipa dobije svaku. Kao što je Novara dobila Koneljano, a ispala je u polufinalu. Svakako je konkurentna liga i treba se izboriti kako bi došao do finala. Posebno i sa Skandićijem s kojim smo mi igrali tri utakmice u polufinalu, preteške tri utakmice. Svaka ekipa je na zavidnom nivou što se tiče odbojke i tehnike“.
Oko nje su zvezde? Ne, ona je zvezda
Hena neće biti jedina Srpkinja u Istanbulu koja se bori na terenu za evropsku titulu jer stiže i Maja Ognjenović sa Skandićijem.
“Drago mi je zbog toga… Ona mi uliva sigurnost i samopouzdanje. Pitam je za savete, pričala sam s njom nekoliko puta od početka sezone, u smislu kako da reagujem na neka dešavanja, kako da se ponašam, baš me savetovala i pomogla mi mnogo da ostanem onakva kakvi smo mi inače, kakva je naša priroda, odbojkašica Srbije – kako mi inače reagujemo i na probleme, pritisak, ljubav prema sportu. Pomogla mi je i znači mi da neko ko je legenda u odbojci meni može da prenese takve stvari“.
Uskoro se približava i reprezentativna sezona… Neće Hena imati mnogo vremena za predah.
“Jedva čekam da se priključim, da budem s mojim ljudima, da pričam srpski, igram odbojku kod nas, da igram za Srbiju, da budem na pripremama, da se borimo, treniramo, radimo… Baš se radujem i jedva čekam da dođem u reprezentaciju. Mislim da je sve lakše uz svoje ljude, imamo isti mentalitet, pa neće biti nekih problema, jer smo sve iste maltene. Imam neki dobar osećaj što se ovog leta tiče… Baš kad niko ne očekuje mislim da ćemo da napravimo neki veliki rezultat. Naravno uz žestok rad“.
Posebno se raduje i susretu sa najboljom drugaricom Aleksandrom Uzelac.
“Na vezi smo svaki dan. Ona je imala sjajnu sezonu u Turskoj, baš sam ponosna. Dobijali su i neke ekipe za koje se nije očekivalo, igrala je sve vreme, napredovala u svemu mnogo. Ta liga je jača od brazilske koju je igrala prethodne sezone. Šalimo se, kažem joj: ‘Neću ja tebe blokirati, ako nećeš ti mene blokirati’. Jedva čekam da je vidim baš. Dogovaramo se za sobu, ja ću doći malo kasnije jer mi se kasnije završava sezona, ali svakako joj kažem: ‘Ti budi slobodna pa da budemo posle zajedno’. Baš mi nedostaje, njena energija mi je potrebna u svakodnevnom životu“.
Ovakva klupska sezona bez sumnje će pomoći Heni i da spremnija dočeka reprezentativne izazove. Sigurno i sa više samopouzdanja…
“Opustila sam se dok sam igrala. Stvarno sam igrala iz ljubavi, nisam ništa morala, nego samo uživala… Uživala u momentu. Shvatila sam da nema svako priliku da igra u Milanu, u Italiji, da igra u postavi cele sezone sa 20 godina. I kad sam dobila šansu da igram samo sam se trudila da je iskoristim, jer nikad se ne zna šta može da se desi, pa da se promeni. Svakog trenutka sam se trudila da iskoristim maksimalno priliku, a rezultat je onda došao sam. Mislim da će mi značiti sve ovo za reprezentaciju jer sam skupila iskustvo igrajući protiv i sa velikim igračima koje ću sresti na takmičenjima. Imam neku osnovu, znam kako i gde napadaju. Za blok mi je baš bitno da znam i kako dizači dižu. Ipak je Italija konkurentna nama i ovog leta, tako da mi znači što sam trenirala sa Alesijom Oro. Na neki način mogu lakše da je pročitam, baš sam se trudila da analiziram. Ona je na visokom nivou dizač, dobro je pratiti je na treningu i zbog tajminga, reakcija, čitanja i svega…“.
Bonus video:
