Novi dizač Srbije: Ko god da je na tom mestu, nije realno da bude kao Maja i Boša... Tijana je strava - imam osećaj da smo igrale zajedno u Pazovi

U prethodnih 20 godina samo šest dizača su predstavljala Srbiju na velikim takmičenjima. Maja Ognjenović, Maja Simanić, Bojana Drča, Ana Antonijević, Slađana Mirković i Marija Miljević. Poslednja u nizu pridružila se odabranoj ekipi na Tajlandu. Ispunila je veliki san, ali u ovom trenutnu nije svesna šta joj se događa u životu.

Na početku priprema Marija nije bila u prvom planu kod selektora, ali kako su dani prolazili, a Svetsko prvenstvo se približavalo tako je uspevala da se nametne. Prošla je i poslednji rez, pa će zajedno sa Slađanom Mirković pokrivati tu odgovornu poziciju.

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

“Ono što je za mene čudno – uopšte nemam neku tremu.. Mislim da ću 23. avgusta da skapiram gde sam došla i koliko je sve ovo veliko. Bili smo na turnirima u Turskoj i Kini, ta utakmice nisu takmičarske, pa mi nije sve još toliko ‘Vau’. Verovatno će biti taj osećaj kada uđem u salu punu ljudi“, ispričala je Marija Miljević na početku razgovora za Meridian Sport.

Srbija će u subotu započeti takmičenje – a prvi rival je ekipa Ukrajine, koja je ovog leta osvojila Zlatnu ligu.

“Sa Ukrajinom i Kamerunom mislim da ne bi trebalo da imamo većih problema. Japan je za mene baš dobra ekipa. Jesu niske, ali odbrana im je super, disciplinovane su. Nisam bila tu kad su devojke sa njima igrale u Ligi nacija. Svakako mislim da smo sad mnogo kompletnije sa Tijanom, Uzelac, Vanjom i srednjim blokerima… To će biti najzanimljivija utakmica u grupi, nadam se našoj pobedi“.

Osvrnula se potom Marija i na njen put do velikog takmičenja… Nijednog trenutka nije mogla da bude sigurna da će se naći među putnicima.

“Celo leto je bilo turbulentno. Nisam odmah počela pripreme sa ekipom, bila sam među rezervama. Celo leto sam malo u Beogradu na pripremama, malo me vrate kući. Idi mi – dođi mi. Znala sam da sam dobro uradila sve što su mi dali da uradim. Kad god sam ušla… Baš nisam očekivala da ću ići. OK, Rada se jeste povredila, pa je sigurno i to imalo uticaj. Ja sam mislila da ćemo ići sve tri, pa da će ovde da se odluči. Nisam znala da mora odmah 14 igračica da putuje za Kinu, pa odatle za Tajland. Drago mi je što sam tu, kako drugačije da se osećam… Zašto se bavimo ovim nego da budemo među 14 na seniorskom Svetskom prvenstvu“.

Čak i na pripremni turnir u Beleku je došla naknadno, kada se Rada Perović povredila.

“Sve vreme je bilo – ostani u Beogradu ili Novom Sadu, pa onda – e ajde se ipak vrati… U Tursku sam sama došla. Bila je subota, iskoristila sam taj dan da se vidim sa svojima. Mi smo avanturistička porodica, pa volimo da imamo takve dane. Vratila sam se uveče kasno za Novi Sad, videla sam poziv. Nisam znala zašto su me zvali. Onda su me samo pitali da li mogu sutra ujutru da dođem, ja sam rekla da mogu. I to je to. Baš nisam očekivala“.

Miljevićeva je pravi primer da pored teških trenutaka u karijeri, nagrada obično stigne ako se mnogo radi i veruje.

“Ranije sam bila mnogo alergičnija na nepravde, a vremenom sam se malo i navikla. Ali, sigurno da ne treba odustajati. Treniraš i igraš cele sezone za to da te neko pozove u reprezentaciju. I da na kraju budeš u 12 ili 14“.

Da joj je neko pre tri godine rekao da će biti na sledećem SP, ne bi verovala.

“To bi bilo – nemoj da se šališ sa mnom. Ne bi mi bilo ni na pameti. Ja u tom trenutku nisam imala ni šampionsku titulu, ni triplu krunu, nisam ni izašla iz srpske lige. Da mi je neko rekao bićeš na Svetskom 2025, rekla bih: Ma daj… Izdešavalo se mnogo toga tokom ove tri godine za mene“.

Tvrđava na vrhu sveta stoji od 2018 – i dalje se najviše pita Srbija

Biće potrebno vreme da potpuno shvati do čega je zapravo stigla.

“Idem na trening, radim… Kad krene prventvo, ili kad se izađe iz grupne faze, pa počnu još važnije utakmice… Ili kad se vratimo, pa sednem sama sa sobom, onda ću shvatiti gde sam bila i šta sam radila. I klub sam nešto kasnije našla nego inače. I ovo sa reprezentacijom je bilo – sad jesam, sad nisam. Sad si na spisku, sad se vrati kući. Sve se brzo dešavalo i mislim da neke stvari nisam skapirala, nisu došle do mene. Možda je i bolje tako, jer kad me stigne, onda me lupi trema“

I ona i Slađana su u nezahvalnoj ulozi jer dolaze posle Maje Ognjenović i Bojane Drče.

“Ne mogu da kažem da nije prijatno, naravno da ti je prijatno kad si tu… Ali, one kako su igrale i igraju i dalje… I ti treba da dođeš i probaš da bude približno upola kao kod njih. Ljudi verovatno mnogo očekuju, pa čim vide da to nije baš kao kod Maje i Boše, onda će biti svakakvih komentara. Ali, mislim da svima treba dati vremena. Ko god da je na tom mestu, nije realno da bude to što su njih dve bile. Mislim da svakome ko bude u toj ulozi i ove godine i svake sledeće, treba dati vreme. To su ciklusi koji treba da se odrade. Mislim da će svako napredovati ako bude strpljenja“.

Za sada dizači zajedno dobro funkcionišu i trude se svakog dana da napreduju.

“Znam Slađu dugo, meni je ona super. Mnogo mogu od nje i da vidim. Starija je, iskusnija, duže je tu, mogu da je pitam ako mi nešto nije jasno. A opet – svaka je dizač za sebe. Imamo drugačiji stil, svaka gura svoje, donosimo drugačiji ritam na terenu“.

Marija je zahvalna i zbog prilike da igra sa Tijanom Bošković.

“Ona je toliko dobra, a ti treba da digneš loptu nekome ko je toliko dobar… Nikad do sada nisam igrala sa levorukim korektorom, posebno tako visokim. Još se navikavam na više lopte, drugačiji stil igre u odnosu na ono što sam u klubovima navikla. Strava mi je, baš mi je kapiten… Mogu da šutnem loptu levom nogom, ona će to da ispuca. Ide na svaku loptu. Koliko je dobra, a uopšte se ne ponaša tako… Imam osećaj kao da smo zajedno igrale u Pazovi. Naravno, kaže kad joj treba bolja lopta, ali ide na svaku, snađe se… Kaže: Biće sledeća bolja. Jeste mi malo stresno, ali dobro…“.

Do sada je bilo dovoljno vremena da se Marija uklopi sa svim igračicama, iako nije bila sve vreme sa njima.

“Neke se znamo iz lige, igrale smo jedna protiv drugih… Mislim da su me lepo prihvatile. Ja se lepo osećam. Mnogo je bolje sada nego kad sam tek došla. Verovatno će sve bolje biti kako vreme prolazi. To je normalno. Svima treba vremena da se bolje upoznamo. Ja se baš lepo osećam s devojkama. U sobi sam sa Vanjom Ivanović. Od početka smo zajedno…“.

Sestre prvi put u različitim državama

Porodica Miljević je veoma srećna zbog svega što je Marija prošla ovog leta, a najponosnija je sestra Tamara, sa kojom se prati tokom cele karijere.

“Mislim da je ona doživela euforičnije nego ja. I moja porodica generalno. Bili su mnogo veseliji… Nas dve smo se ove godine prvi put razdvojile. Ona je već počela davnih dana sa TENT-om da trenira. Navikava se već… Mislim da će dobro da nam dođe. Meni je manje neobično, jer sam prošle godine bila sa reprezentacijom veći deo leta, pa sam igrala odbojku bez nje. A ona bez mene nije… Ali, stvarno mislim da će ona sad da procveta”, nasmejala se glasno. “Ja sam starija, pa sam uvek grmela na nju – i kad treba i kad ne treba“.

Tamara je potpisala za TENT, a Marija za Aris. Posle Tajlanda, čeka je put u Grčku.

“Posle Lugoža da malo uživam na moru. Koktel na plaži… Kasno sam izabrala klub. Lugož je manje mesto, pa nismo imali šta da radimo. Privlačna mi je bila ponuda Arisa, posebno zbog grada, jer mi je baš lepo da živim u Solunu. Posle utakmice da mogu nešto da vidimo, da imam život i van odbojke. U decembru smo bili u Atini igrali smo protiv Olimpijakosa, ja sam se oduševila i mandarinama na drveću i klimom. Nije bilo teško da me Grčka kupi“.

Maša Kirov napunila 20 godina i dobila kartu za Svetsko prvenstvo: Srbija oduvek poznata po najboljim srednjim blokerima na planeti, stvarno imam sreće što sam ovde

Bonus video: