Bokserski klub "Šešo" - mesto gde stasavaju budući šampioni

Bokserski klub „Šešo“ iz Inđije je za manje od četiri godine postojanja osvojio impozantan broj medalja na kom bi mogli da mu pozavide klubovi sa daleko dužom tradicijom.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Pod brižnim okom braće Ivana i Marka Šeša, koji nastavljaju porodičnu tradiciju bavljenja plemenitom veštinom, inđijski klub je ostvario velike uspehe. Odnedavno može da se pohvali i prvom evropskom medaljom. Milica Pantelić je na Prvenstvu Evrope u Sarajevu postala vicešampionka Starog kontintenta.

Istorijski rezultat bio je povod da u studiju Meridian sporta ugostimo njenog trenera Ivana, talentovanu 16-godišnjakinju i njenu drugaricu Daru Šešo koja predstavlja četvrtu generaciju boksera iz porodice koja živi za borbu u ringu.

Sa njima smo razgovarali o nastanku kluba i uspesima, ličnim i zajedničkim, izazovima sa kojima se suočavaju, kao i planovima u budućnosti.

„Klub smo osnovali brat i ja pre tri i po godine. Nekada davno, devedestih godina je postojalo klub u Inđiji koji je moj pokojni otac držao pri školi boksa Partizana. Svi su se osamostalili i onda dugi niz godina nije postojao bokserski klub u na. Opština ga je otvorila, gde sam i ja pomagao i onda sam odlučio da osnujem našem gradu. Moj brat i ja smo takođe bili bokseri u Partizanu, otac je boksovao u Nemačkoj, i deda je bio bokser sad su i deca, kod nas je to tradicija,“ rekao je Ivan Šešo na početku razgovora za naš portal.

Sa takvom reputacijom uspeh je bio “zapisan”, a mali-veliki klub postao plodno tlo za razvoj talentovane dece o čemu svedoči rekordni broj medalja u mlađim kategorijama.

„Što se tiče rezultata, odmah u startu počeli da ih ostvarujemo. Osvojili smo preko 100 medalja za nepune tri godine. Samo ove smo imali deset takmičara i isti broj medalja na prvenstvu Vojvodine, na državnom prvenstvu smo imali sedam takmičara – svih sedam medalja. Prošle godine isto – 13 takimčara, 13 medalja. Proglasili su nas za najtrofejniji i najuspešniji klub na prvenstvu Vojvodine. Milica Pantelić je ostvarila ogroman uspeh za nju, za nas, državu, nama kao klubu i trenerima je veliki podsticaj to što je postala vicešampionka Evrope u juniorskoj konkurenciji (do 60 kg). Otišla je tamo kao autsajderka, najmanje borbi imala, neiskusna. Borila se sa najviše protivnica u svojoj kategoriji i eto izborila se da dođe do finala“.

U sportu su uvek neophodna sredstva za rad i takmičenje. U inđijskom klubu s ponosom ističu i zahvalni su na podršci kompaniji Meridian bet.

Ipak, da nije ljubavi i entuzijazma na treninzima ne bi bilo toliko dece raznih uzrasta koja se raduju svakom novom dolasku u salu. Njima to ne predstavlja napor, već sa osmehom na licu sa drugaricama i drugovima uz trenera Ivana i Marka Šeša otkrivaju tajne plemenite veštine.

“Finansiranje vršimo brat i ja zahvaljujući poslu kojim radimo. Preko toga finansiramo klub i tu decu, putovanja, sve to je trošak. Nekad zafali pa se dovijamo, roditelji pomažu koliko mogu, a nekada se sa strane sami snalazimo. Deca plaćaju simobiličnu članarinu dve hiljade dinara, to je čisto da se plati kirija jer smo u zakupu za sale. Ovde se isključivo radi o ljubavi prema tom sportu i deci“, kaže Ivan i dodaje: “Dajemo svoj maksimum da deci prenesemo znanje, da se bave sportom, da ne idu na ulicu, da ne vise na telefonima, da se više posvete sportu. Teško je finansijski, niko nas ne izdržava, sad je Meridian odlučio da nam pomogne na osnovu ostvarenih rezultata“.

Smatra i da uspesi iz mlađih kategorija uz rezultate ostvarene u seniorskoj konkurenciji nagoveštaj da boks u Srbiji ima svetlu budućnost.

„Srpski boks se vraća na velika vrata. Stagnirao je neko vreme, desetak godina, sada se vraća. Bokserski savez Srbije i Vojvodine velikom snagom rade tome i ide im za rukom, velike rezultate su napravili. Samo ove godine smo imali evropskog prvenstvo u Beogradu, izvanredne rezultate smo napravili (20 medalja prim.aut) sad smo i na prvenstvu za juniore i juniorke u Sarajevu osvojili 10 medalja”.

Od pomenutih juniorskih odličja među devet bronzanih izdvaja se srebro Milice Pantelić. Istorijski uspeh plod je napornog četvorogodišnjeg rada koji je doveo do ostvarenja cilja koji je deluje, samo početak blistave karijere.

„Znači mi mnogo. Nisam očekivala da ću dogurati toliko daleko i stići do finala, jer mi je bilo prvo Evropsko prvenstvo. Baš sam se trudila, četiri godine sam sanjala da odem na njega. I eto, ostvarila mi se želja. Sad idemo na veće ciljeve”, kaže šampionka Srbije, Vojvodine i odnedavno viceprvakinja Evrope.

Ističe da je medalje motivišu da trenira još više i živi drugačiji, disciplinovaniji život od velikog broja svojih vršnjaka.

„Imam treninge ponedeljkom, sredom i petkom, dakle tri puta nedeljno. Kad dođem na trening prvo se zagrevamo, trčimo, udaramo džakove ili radimo laki sparing. Po meni to nije odricanje ni od čega, uživam u tome što radim, pre bih izabrala da budem u sali ceo dan nego da idem negde s prijateljima“.

Do kraja sezone Milicu očekuje takmičenje na Balkanskom prvenstvu (novembar) zatim prelazak u omladinsku konkurenciju naredne godine, krupan korak ka seniorima i ostvarenju ambicioznih snova.

„Moj san je da odem na Evropsko prvenstvo i Olimpijske igre i da donesem mom gradu i našoj državi medalju“.

Još jedna talentovana juniorka, njena drugarica iz detinjstva, Dara Šešo “krivac” je za to što je Milica uopšte i počela da trenira boks u vreme pandemije koronavirusa.

„Ubedila sam je da treniramo zajedno. Tačnije, dovela sam je u klub, na početku pošto sam ja već trenirala. Počela sam da radim sa njom, da joj držim ruke. Vremenom smo obe počele da napredujemo i pobeđujemo. Sad jedna drugu guramo, u tome smo zajedno“, kaže ona i dodaje:

“Gledala sam je od prvog dana kada je počela da trenira i sad je dostigla to da je vicešampionka Evrope. Uvek smo bile oslonac jedna drugoj na svakoj borbi, kad se desi poraz ili pobeda bile smo zajedno, tešile se. Veoma sam ponosna na nju i želim joj da nastavi da pobeđuje”.

S druge strane,na Darin upliv u bavljenje plemenitom veštinom uticao je njen uzor – tata. Opčinjena pričama i uspesima koje je postigao, sa željom da barem delić istih ponovi zakoračila je u ring.

Uz naporan rad i trening priznanja je počela da skuplja već od prve borbe. Prvi značajniji rezultat i uspon doživela je pre dve godine na Kupu nacija u Novom Sadu kada je protiv konkurencije iz inostranstva shvatila da ima potencijal,a trijumf na prvenstvu Srbije prošle godine izdvaja kao trenutak kada joj je postalo jasno da je boks put kojim će nastaviti da korača.

“Prošle godine kada sam osvojila prvenstvo Srbije u Valjevu. U finalu sam se borila protiv devojke Marije koja mi je oduvek rivalka. Nekad ja nju pobedim, nekad ona mene. Nikad se nije znalo ko je bolji. Došlo je do toga da smo zapali zajedno na prvenstvu Srbije i da sam je “demolirala”. Tu sam videla sebe u tom sportu, da mogu da nastavim i ostarim baš velike rezultate“.

Jedna od danas najboljih mladih bokserki u odavno ne broji medalje, ali se uspeha rado priseća.

„Prestala sam. Na tom takmičenju u Valjevu su me proglasili najboljom juniorkom u državi u svojoj kategoriji (do 54kg). Dobila sam veliki trofej. To me je učinilo veoma srećnom, pamtiću to kao jedan jako lep period“.”

Ceo intervju sa trenerom i talentovanim bokserkama inđijskog kluba “Šešo” pogledajte na Youtube kanalu Meridian sporta.

Bonus video: