Prva asocijacija na prezime Buša bez dileme je srpska odbojkašica Bianka. Razloga je mnogo… Ali, dovoljno je napisati da je igrala za reprezentaciju na deset velikih takmičenja, a da se sa devet vratila sa medaljom oko vrata. Dok je Bianka išla putevima obasjanim zlatnim sjajem, velike snove sanjao je i njen tri godine mlađi brat.
Boris Buša je nekada bio nada Partizana, posle je igrao za Mladi radnik i Vojvodinu, pa onda i preko granice za Mladost iz Zagreba, švajcarski Amrisvil i kineski Ljaoning. Posle kineske avanture vratio se u Srbiju i obukao dres Niša.
Možda ne može da se pohvali sa odličjima sa najvećih takmičenja kao Bianka, ali njegova kolekcija apsolutno nije zanemarljiva. Radovao se zbog trofeja i u Srbiji i u Hrvatskoj i Švajcarskoj…
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
U razgovoru za Meridian sport Boris je pričao o svim stanicama koje je prošao u karijeri, sestri šampionki, a i velikoj odbojkaškoj ljubavi sa Hrvaticom Mikom Grbavicom. Sve je počelo od porodične priče…
“Bianka je prva krenula da trenira odbojku, ja sam posle išao njenim stopama“, potvrdio je Boris ono što je moglo da se pretpostavi. “Nikad mi njena karijera nije predstavljala opterećenje ili pritisak, samo motiv. Ja sam presrećan zbog svake njene medalje, titule… Svega što je osvojila. Toliko toga je uspela u karijeri. Zaslužila je sve. Devet medalja za devet godina u dresu Srbije. Šta reći za te uspehe“.
Iako su njene utakmice uglavnom imale srećan kraj, nije ih uvek bilo lako gledati.
“Apsolutno, posebno kada igra za reprezentaciju. Kad je klub u pitanju onda ne doživljavam baš tako. Ali kad je gledam u dresu Srbije bude baš stresno, čak više nego kad sam ja na terenu“.
Još teže je sigurno roditeljima da preživljavaju…
“I oni se stresiraju, bude tu svega i svačega. Pitanja – kako ovo, kako ono… Kao i svi roditelji što znaju. Pratili su nas i po Srbiji, odlazili su i u inostranstvo. Uvek je neko dolazio da pogleda utakmicu, da pomogne šta treba. Od prvog dana treniranja i meni i njoj su bili najveća podrška“.
Roditelji sada sina ponovo mogu da gledaju na domaćim terenima. Boris od starta sezone igra za Niš i to veoma uspešno. Trenutno je prvi poenter lige sa 91 poenom na četiri utakmice.
“Ove godine je baš veliki problem bio za većinu igrača iz Srbije da nađu angažman u inostranstvu. O tome svedoči i činjenica da smo nas četvorica došli u Niš na otvoreni ugovor. Prvo je potpisao Marko Radosavljević, pa ja… Tad nisam imao predstavu da će doći Vilimanović i Mašulović. Njima je bilo potrebno pojačanje na poziciji korektora. Ostvario sam dobar kontakt sa trenerom, znali smo se ranije sa terena samo, sad smo se bolje upoznali. Za mene je ovo bila odlična prilika da igram, treniram kvalitetno…“.
Novica Bjelica odložio kraj igračke karijere: Nije bilo fer da preuzmem Partizan, nisam bio spreman
Nišlije u prva četiri kola prvenstva Srbije imaju tri pobede. Za sad sve ide kao podmazano…
“Skupila se dobra ekipa. Pored nas iskusnijih, ima mladih igrača iz Niša koji su super. Za sad su rezultati odlični, sem tog jednog poraza od Zvezde. Najbitnija nam je bila prva pobeda u Leskovcu koja nam je mnogo značila za nastavak. Kasnije smo preživeli triler u Kraljevu u pet setova. Gubili smo 0:2, u petom setu smo spasili dve meč lopte na 14:12 za protivnika. Izvukli smo se iz toga, pokazali karakter… Stvarno za sad – dobar start sezone“.
U prethodnom kolu morao je da im čestita i Partizan. Crno-beli su mogli samo do jednog seta.
“Mislim da oni mogu više od onoga što su prikazali protiv nas. Naravno, možda im nismo dozvolili i našom dobrom igrom. Bili su odlično raspoređeni poeni, niko se nije isticao previše. Ali, svakako verujem da Partizan nije prikazao sve što zna”.
Utakmica je bila zanimljiva, a dvorana lepo ispunjena.
“Bila je super atmosfera, to nam je bila prva utakmica u ‘Čairu’. Pre toga je bio zauzet, pa smo igrali u školi. I tamo su bile tribine popunjene. Stvarno za sad uživamo i vidi se da nam je lepo“.
S obzirom na to da su najbolji igrači kluba potpisali otvoreni ugovor, ne zna se koliko će potrajati ova povoljna situacija za ekipu.
“Može preko noći da se desi da neko ode… Za sad smo svi tu, treniramo, radimo, igramo. Ja sam rekao – ako se ukaže baš dobra prilika onda ću da razmislim. Ovde sam trenutno zadovoljan, sezona ide lepo timski, meni je individualno isto dobro… Jako se trenira“.
Osvrnuo se Boris u razgovoru i na prethodnu epizodu u karijeri – prošlu sezonu proveo je u Kini.
“Jedno baš specifično iskustvo… Liga je veoma dobra, bilo je igrača poput Atanasijevića, Kubijaka, Holta… Sa te strane je bilo baš lepo. A sa druge – čudan život. Nema sličnosti ni sa Evropom, a kamoli sa Srbijom generalno. U početku je bilo baš teško da se snađem. I za hranu… Morali smo da spremamo, kuvamo, da bismo se malo povratili u normalu. Ali, kad se čovek navikne, onda nema većih problema“.
Pre nego što se oprobao u Kini, bio je član Amrisvila.
“Mislim da je to najbolji i najorganizovaniji tim iz Švajcarske. Imaju odlične uslove. Stvarno mi je bio lep period tamo. Bio je dobar trener, lepo smo igrali… Na kraju smo izgubili u petoj utakmici finala plej-ofa. Nismo uzeli titulu, ali je bilo dobro iskustvo. Švajcarska je obećana zemlja, predivna za život. I priroda i sve… Neverovatna država stvarno“.
Prva inostrana stanica za Borisa bila je u Hrvatskoj.
“Posle dve godine neigranja u Vojvodini otišao sam u Zagreb. Stvarno sam na kašičicu dobijao minute, pa mi je odlično došla ta promena i odlazak u Mladost. Najbolja ekipa u Hrvatskoj, sjajni uslovi, organizacija… Igrala se MENZA liga, kvalifikacije za Ligu šampiona… Tu sam stvarno uživao, osvojili smo i titulu i Kup. Bio sam i MVP Kupa. Sve se lepo namestilo“.
Ne samo da se namestilo na terenu, nego i van njega. U Zagrebu je upoznao sadašnju izabranicu – hrvatsku odbojkašicu Miku Grbavicu.
“Apsolutno nikakav problem nisam imao ni u klubu, ni u gradu… Bilo mi je baš lepo, osećao sam se kao domaći. Dokaz koliko mi je sve tamo bilo dobro je i da sam upoznao devojku u Zagrebu. Ona je igrala isto za Mladost. Međutim, zanimljivo je to da tada nismo bilo zajedno nego tek kada smo oboje otisli iz Zagreba. Mika je sada član italijanskog Kazalmađorea… Velika mi je podrška u svemu, pored svih poteškoca uspevamo da održavamo vezu na daljinu. Presrećni smo jedno sa drugim“.
Zagreb je poslužio kao banja za oporavak posle teškog perioda u Vojvodini. U Novom Sadu je trebalo da ode korak napred, ali desilo se suprotno.
“Mislio sam da posle Požarevca da će ići uzlaznom putanjom. Došao sam u Vojvodinu – jedan od naših najvećih klubova… Nisam dobio šansu, nisam uspeo da se dokažem. Ne mogu da kažem da sam protraćio dve godine, ali nisam se snašao. To su bile dve teške godine. Igrao sam u Partizanu, pa u Mladom radniku, a onda sam došao u Vojvodinu gde sam non stop sedeo na klupi. Ulazio sam samo na neke servise. Teško mi je palo sve to. Trenirao sam, gurao dalje, znao sam da će i to proći. Pregurao sam nekako“.
Za kraj prisetio se i boravka u crno-belom dresu. Poslednja sezona u Partizanu bila je prilično bolna jer je klub tada ispao iz Superlige… Ali, takav rezultat svakako nije bacio senku na Borisovu ljubav prema klubu.
“Naravno da je ostao gorak ukus kad smo ispali u Prvu ligu… Bila je to teška sezona. Mi mladi, neiskusni, a liga jaka sa mnogo iskusnih igrača. U suštini nismo imali tu šta da tražimo. Ja od malena navijam za Partizan i volim taj klub. Tu sam dobio i prvu priliku da igram u Superligi. Te tri godine su bile super, onda je četvrta bila teška. Pre svega pamtim da sam radio sa odličnim igračima, od kojih sam mogao mnogo da naučim i to mi je značilo za nastavak mog puta“, zaključio je Buša.
Bonus video:
blazicuros3
Njena karijera treba da mu bude podsticaj da bude bolji
neda.kerkez
Malo mi je teško da pročitam da se Boris nikako nije snalazio u Vojvodini, jednom jakom klubu i da je pravu šansu dobio tek kad je otišao u inostranstvo, čini mi se da je to slučaj sa većinom sportova a ne samo odbojkom i da zaista ne znamo da cenimo naše talente.
nemanja.stanisic
Boris odlicno igra,ali je sestra ipak neuporedivo uspesnija!