Da ukratko treba da se opiše klupska karijera Stefana Negića (25), to bi izgledalo otprilike ovako… Više od decenije je nosio dres Asa iz Beograda, potom je prihvatio poziv Partizana i napravio veliki korak napred. Nije mu se posrećilo jer je sa crno-belima ispao u Prvu ligu. Međutim, već naredne godine je izborio povratak u elitni rang. Otišao je onda u Vojvodinu i učestvovao u osvajanju čak deset trofeja… Trenutno broji sedmu godinu u srpskoj Atini.
Dugo su navijači novosadskog kluba mogli da ga vide samo u civilu pored terena. Sada konačno ponovo uživaju gledajući njegovo umeće na parketu. Teška povreda kolena je postala ružna prošlost.
Posle godinu dana odbojkaš Vojvodine se vratio pa će ekipa iz Novog Sada u završnici sezone sigurno biti jača. Još od četvrte godine – kada je prvi put počeo da udara odbojkašku loptu u dresu Asa, Stefan nije imao tako dugačku pauzu.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
“Trajalo je dugo na momente, a nekim trenucima je delovalo da lete dani. Posle pola godine prestao sam i da brojim i da imam osećaj koliko je vremena prošlo. Na početku je bilo teško psihički, a posle fizički – pošto se od šestog meseca trenira ozbiljno“, sumirao je period oporavka u nekoliko rečenica na početku razgovora za Meridian Sport Stefan Negić.
Pomenuo je i osobe koje su pomogle da se vrati potpuno spreman i siguran u svaki pokret.
“Bili su nekad surovi, ali više su oni mene trpeli nego ja njih“, nasmejao se. “Hvala im na tome. Najviše Isidori Vasiljević i Nikoli Milićeviću. Njih dvoje su me oporavljali. Isidora je operisala oba kolena, tako da je znala šta me čeka i spremila me za to. Nisam imao mnogo prostora da razmišljam, jer sam morao da ih slušam“.
Pre desetak dana protiv Ribnice je ušao na kratko, a pre tri dana protiv Partizana, kluba za koji je nekada igrao, definitivno se vratio u takmičarski ritam. Bio je startni libero, osetio je veliku sreću i…
“Olakšanje… Sad se više ceni svaki poen i minut na terenu. Baš je lepo vratiti se… Nisam imao takvu tremu pred utakmicu još otkad sam bio dete. Na treninzima je sve bilo OK, već mesec dana radim sa ekipom šest na šest… Ali, s obzirom na to da nije bilo utakmica, javio se taj neki osećaj posle mnogo godina. Dugo mi se nije desilo da kao dete čekam meč“.
Povredio se prošle godine 8. marta, nedostajalo je nekoliko dana da tačno veže jednu godinu van terena… Za to vreme utakmice je gledao iz prvog reda.
“Mnogo gore je gledati… To sam baš pričao sa trenerima. Shvatio sam koliko im je teško, jer oni ne mogu ništa da urade. Kad se pobeđuje onda je sve super. Ali, kad se gubi i kad se prave neke gluposti, ne možeš da utičeš na to, a ne možeš ni da vrištiš i dereš se na igrače. Mnogo je teže sa strane, jer nemaš nikakav uticaj na to što se dešava“.
Stefan Negić strpljivo čeka povratak: Realno je da pauza bude devet meseci
Stefan se uglavnom radovao ove sezone, jer su njegovi saigrači igrali veoma dobro. Vojvodina je trenutno drugoplasirana sa skorom 14-5.
“Bili smo prvi, ali Radnički nas je preskočio. Borićemo se za tu vodeću poziciju. Sve se rešava u poslednja tri kola. Na nama je kako ćemo odigrati i koji ćemo biti”, osvrnuo se potom na celu sezonu. “Opet smo mladi… Izmakli su nam Superkup i finale Kupa zamalo. Falilo nam je iskustva, sigurnosti u tim trenucima, koju smo imali prošle godine. Ali, tada je bilo nas nekoliko u terenu koji smo duže u Vojvodini, pa znamo kako izgledaju te utakmice i kako se pobeđuju. Nije to uvek lepa odbojka, ali smo umeli da pobedimo. Toga je malo falilo… U klubu nema pritiska da se prave neki rezultati. Mi smo videli da možemo, jer smo u vrhu tabele. Dve, tri lopte su nas delile od finala, trofeja…“.
Poslednji meč Novosađani su dobili protiv Partizana posle pet setova u Beogradu.
“Nije bila lepa utakmica. Ni oni ni mi nismo blistali. Ali, bili smo malo bolji i mislim da smo malo više želeli. To je presudilo“.
Ta dva tima će uz još nekoliko do kraja plej-ofa voditi bitku za šampionsku krunu.
“Izjednačene su ekipe. Zvezda, Vojvodina, Radnički, Partizan… Nameće se i Dubočica. Igraju ozbiljno u drugom delu, retko ko može da ih pobedi. Ako ih neko dobije to je u pet setova. Mladi radnik u poslednje vreme pobeđuje i favorite. Karađorđe je uvek tu… Svako svakog može da pobedi. Biće neizvesno, odlučivaće trenutna insipracija i forma“.
Svake godine je Negić navikao na borbu za trofeje. Kada se dođe u Vojvodinu to je nešto što postane normalno… On u kolekciji ima čak deset. Definitivno je napravio pravu stvar kad je crno-beli dres zamenio crvenim.
“Ja sam stigao kao veoma mlad igrač. Bilo je to 2018, imao sam 18 godina. Ovo sad mi je sedme sezona. Kad sam prešao bilo je priče da sam pogrešio i da nije trebalo to da uradim – da dođem tako mlad i da ne igram. Da kojim slučajem nisam uspeo da se izborim za mesto, verovatno bi ti ljudi bili u pravu“.
Nije momentalno uspeo da se izbori sa konkurencijom, ali nije ni dugo čekao da dobije priliku da zasija…
“Na početku je bio Škundrić prvi libero, pa Lakčević, pa stariji Brborić i ja, onda Mišković i ja. Sad se pojavio Nedić. Ili je neko stariji kvalitetan tu ili se pojavljuju mladi veoma dobri igrači, tako da nikad nije sigurno mesto u Vojvodini za bilo koga. Uvek mora da se zasluži“.
NIKAD NEĆU PREŽALITI ŠTO SAM OSTAO MALI
Skoro svi odbojkaši u Srbiji još na početku karijere sanjaju o dresu Vojvodine. Stefan ga je dosanjao sa 18 godina… Do tada je već 14 godina bio u odbojci.
“Sa četiri godine sam počeo da treniram u Asu. Tamo sam odrastao, otišao sam tek 2016… Krenulo je tako što je sestra trenirala odbojku, tata je stalno išao sa njom, pa je vodio mene. Ja sam sa strane igrao malo po malo. Nisam se ni pitao koji ću sport da treniram. Mislio sam od početka da volim odbojku“, glasno se nasmejao Negić. “Ona nije postala odbojkašica, prestala je još kad je bila kadetkinja, ali eto mene su zarazili“.
Dok priča o matičnom klubu naviru mu lepa sećanja.
“Otkad znam za sebe bio sam tamo. I sad kad dođem kući u Beograd viđam se sa ljudima iz kluba. Izbacili su mnogo više devojčica, ali ima i nas nekoliko… Ignjat Dopuđ, Nikola Žugić, Stefan Skakić, Vukašin Đurđević… Svi oni su bili u Asu“.
Leteći Nikola Žugić ponovo u Zvezdi: Posle napada Irana na Izrael počeo sam da razmišljam o povratku
Nije od starta Negić bio na poziciji libera…
“Igrao sam i dizača i primača, ali sam ostao mali, tako da… Nikad to neću prežaliti. Mada, jasno je meni bilo od malena da neću više porasti, da neću moći da igram na drugoj pozicji. Tata je moje visine, mama je još niža, nismo imali nikoga visokog u porodici, tako da se od početka se znalo…“.
Visina defintivno nije bila prepreka – Partizan je uočio talenat tada još nerazvijenog srednjoškolca…
“Igrali smo protiv njih i u kadetskom i u juniorskom dobu. Pozvali su me sa 16 godina. Peđa Golijanin me kontaktirao. Video sam da je to najbolja opcija i prihvatio. Imali smo mladu ekipu, šteta što se ona brzo raspala. Tada smo ispali iz lige…“.
Prisetio se Stefan tog najmračnijeg doba za Partizan.
“Za nas mlađe je sve to bilo OK. Tek smo ušli u seniorsku odbojku, nama je sve oko nas bilo vau. Nismo bili svesni da je to toliko loše, nama je bilo odlično. Tu su bili Kovač, Skakić, Polomac, Buša, Ristić, Batak… Bili smo baš mladi. Za koju godinu bi sigurno drugačije prošli. Ja u toj prvoj sezoni kad smo ispali nisam igrao, ali u drugoj kad smo izborili povratak jesam. Tad nas je na polusezoni preuzeo Duško Nikolić i ušli smo u Superligu. Posle je on prešao u Vojvodinu i pozvao me. Tek tu nisam uopšte razmišljao. Tako je sve počeo u Novom Sadu. Ovo sad mi je sedma godina“.
Nema sumnje da je sad tamo kao domaći. A sigurno da nije verovao da će se toliko zadržati.
“Nisam mislio da će ovako biti.. Prvi ugovor sam potpisao na četiri godine, a posle… Brzo se navikneš na Novi Sad. Na početku sam mislio da se neću lepo snaći, ali to je trajalo samo mesec dana. Sad mi je lepše ovde, jer je mirnije, manje… Nema gužve. Pravi grad za ove godine. Ja sam nekad na trening u Beogradu išao 45 minuta, a ovde za pet minuta stižem peške. Kad neko ide sat vremena tamo, sat vremena nazad – ne ostane mu ništa za život. Gubljenje vremena u prevozu. Smejem se svom tati kad se nervira zbog gužve u Beogradu…“.
Bonus video:
kluka4002
Potez karijere mu je bio prelazak u Vojvodini gde se adaptirao jako brzo i uspeo sa njima da osvoji dosta trofeja biće ih još sigurno