Borila se za trofej Superkupa na otvaranju sezone. I osvojila ga. Uspešno je sa ekipom prošla kvalifikacije za Ligu šampiona i dobila priliku da se takmiči sa najboljima u ovoj branši. Sastala se sa Ezačibašijem, odmerila snage sa Tijanom Bošković, gostovala u Istanbulu… Radovala se zbog pobeda protiv Pariza i Šverina. Slavila je istorijski plasman TENT-a u plej-of najjačeg klupskog evropskog takmičenja. Pobeđivala je u prvenstvu na 14 od dosadašnjih 17 utakmica. Ređala je trijumfe i u Kupu, pa će sutra u Kragujevcu igrati finale.
Pored svih timskih uspeha ove sezone, Nevena Sajić može da se pohvali da je dobila od starta važnu ulogu, poverenje trenera Igora Žakića i saigračica. Sa osmehom je iznela sve dosadašnje zadatke. Nije se plašila, nije oklevala, nego je ugrabila šansu koja joj se otvorila. I to na odgovornoj poziciji primača servisa.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
“Pre svega sam mnogo zahvalna na tome što imam… Ne dozvoljavam sebi da se opustim nijednog trenutka, nego moram da dajem 100 odsto kao kada sam bila četvrti primač u ekipi. Nisam na početku sezone bila sigurna da ću dobiti ulogu startera, ali sam dala sve od sebe da tako bude. Nisam želela nikad da se povlačim, da padam, da govorim: ‘Nema veze i da ne počnem utakmicu’. Borbenost je odigrala veliku ulogu. Stvarno sam zahvalna što sam tu gde jesam i što sam dobila priliku da igram veliko takmičenje kao što je Liga šampiona. Hvala devojakama, celoj ekipi na podršci. Uvek se podžavamo međusobno, a i sa trenerom. U svakom trenutku možemo da popričamo sa kim god. Ovo je samo početak, ima još mnogo toga da se doradi, da se nauči…“, ispričala je raspoložena Nevena Sajić na početku razgovora za Meridian Sport.
Svaka nova utakmica donela je mladoj igračici određenu dozu sigurnosti, nadogradnje, rasta…
“Imponuje mi kada se desi na nekom meču da imam baš dobar prijem, ili odličan procenat napada. Svaki poen, svaki dodir sa loptom ima ogroman značaj, naročito kad ishod utakmice bude povoljan za naš tim. Ne mogu da poredim svoje samopouzdanje od pre i sada. To je nešto što svi igrači stiču postepeno“.
Velika minutaža u Ligi šampiona je nešto dragoceno za devojku rođenu 2003. godine.
“Bilo je to divno iskustvo. Igranje na evro-sceni nosi dodatnu čar, jer se na terenu preko puta vas nađu igračice koje su među najboljima u Evropi. Svi smo želeli da igramo protiv Vero Voleja – nažalost nismo njih izvukli. Ali, bio je u grupi Ezačibaši. Ni ostale ekipe naravno ne smemo da potcenimo. Ja bih izdvojila Vakifbank kao najuspešniji tim protiv koga sam igrala kad sam bila u Zvezdi. A sada – što se Ezačibašija tiče bojažljivo smo dočekale prvu utakmicu, nije bila za pamćenje – posebno prva dva seta, treći je bio bolji. Početak takmičenja, njihova publika, velika odbojkaška imena. Posle tog meča smo se osvrnule više na nas, a ne na to ko je prekoputa. Takav pristup nam je doneo dobar rezultat. Posle u Obrenovcu kad smo protiv njih igrale, iako smo izgubile, uspele smo jedan set da osvojimo koji nam je doneo plej-of. Ta utakmica ne može da se poredi sa prvim duelom protiv njih“.
Tri pobede u grupi bile su dovoljne da se uđe u plej-of sa drugog mesta.
“Kada smo igrale protiv Šverina i Pariza, ušle smo sa mnogo hrabrosti, i nismo dozvolile da nas sputavaju mišljenja da nećemo daleko dogurati, s obzirom na to kakva je konkurencija. Bile smo smirene, svesne dobrih treninga… Sve to kad se spojilo donelo je veliki rezultat za klub. Istorijski je to bio uspeh. Nije mala stvar ući u plej-of Lige šampiona, naročito u trenutku kada je ženska odbojka na visokom nivou“.
Iako su ispisale istoriju u Obrenovcu, nisu mnogo slavile…
“Pričamo o tome, ali ne nešto previše. Sve se brzo dešava, imam osećaj kao da smo pre mesec dana završile letnje pripreme na Divčibarama. Sad odjednom finale Kupa, kreće uskoro plej-of. Putovanja, igranje na tri dana, ubrzan je tempo. Ne ostajemo toliko u mislima u utakmici koja se dešava u tom trenutku. Spremimo taktiku, odigramo utakmicu, odmah idemo na sledeću. Ne zadržavamo se, idemo korak po korak. I za nedelju i finale Kupa isto mislim – nije kraj sezone kada se završi taj duel – tako da samo strpljenje“.
U plej-ofu Lige šampiona Obrenovčanke je zaustavio Budovlani Lođ. I pre eliminacije iz Evrope imale su nekoliko slabijih izdanja i na domaćoj sceni…
“Mislim da je malo došlo do pada forme, posle te pauze koju smo imali. Iz toga se izlazi samo dobrim treniranjem. Svako od sebe treba da krene, da da maksimum, da poradi na stvarima koje treba da nadogradi i usavrši.. Treba kao ekipa da se držimo sve zajedno, naravno i sa trenerima. Da nema odvajanja, da se fokusiramo na energiju koju smo imale na početku sezone. Verujem da se pad desio zbog velikog broja utakmica i treninga, imale smo manje odmora nego što bi trebalo. Bitno je da ne klonemo duhom, nego da idemo dalje samouvereno. Drugi deo sezone je krenuo kao da je druga liga počela, treba zadržati glavu na mestu i mirnu“.
Svi porazi koji su se desili u poslednje vreme mogu da budu zaboravljeni ako se sutra podigne trofej. Rival je Železničar iz Lajkovca – trenutno lider u prvenstvu Srbije.
“Stvarno su dobra ekipa, to pokazuju rezultati ove sezone. Na svim pozicijama su kvalitetni igrači. Ozbiljan rival… Koliko smo fokusirane na pojedince, toliko smo i na ceo sastav, njihovu taktiku, navike u igri. Priprema je veoma bitna. Imaju i dobrog trenera Ratka Pavličevića, koji iz svog iskustva zna kako se vode takve utakmice. Mislim da će ovo biti jedan veliki izazov“.
U protivničkom timu Nevena ima i veoma dobre drugarice.
“Sa Ksenijom Tomić sam baš, baš bliska… Mi se nekad zezamo da smo ‘švece’. Bile smo u reprezentaciji redovno u sobi. Veoma dobro se slažemo. Biće nam zanimljivo jedna protiv druge. Uvek je neizvesno, naravno da ima neke šale, provokacija…“.
Prošle sezone TENT je izgubio finale Kupa u petom setu – jedan as je bio presudan. To iskustvo će značiti pred novu bitku…
“Veliki žal je ostao za tim. I danas se to nekad spomene. Ne treba previše gledati u prošlost. Drugačije su ekipe na obe strane. Ali, sigurno da smo naučile lekcije iz tog finala”.
TENT je sada spremniji za velike izazove…
“Mnogo su nam značile utakmice u Evropi. Mada, su nas i dodatno iscrpele i izmorile, nego što bi bio slučaj da smo igrale samo domaća takmičenja. Mislim da samo treba da verujemo u to što radimo, da budem hrabre i požrtvovane. Kada se sve to spoji – ne može ništa loše da se desi“.
U Kragujevcu će Nevena imati podršku porodice, baš kao što je to slučaj u Obrenovcu. Navikle su igračice TENT-a da igraju pred punom halom domaćih navijača.
“Divna su deca koja treniraju. Dolaze stalno, obraduju nas nekim poklonima, traže autograme, donose nam medvediće. Meni je zadovoljstvo da im izađem u susret. Neko priđe samo da nas zagrli, što je isto prelepo. Mnogo mi je drago da vidim da je dete srećno. Kad mi pokažemo reakciju, onda im je još draže… Uvek prilaze Mini Mijatović, Nataši Čikuc, meni… Nama nije teško da im posvetimo vreme“.
KADA SE VIZURA UGASILA BILA JE FRKA, NISAM ZNALA GDE ĆU, ŠTA ĆU
Kada pogleda sve što doživljava u poslednje dve sezone, može da zaključi da je dolazak u Obrenovac iz Crvene zvezde bio prava odluka.
“Apsolutno… U Zvezdi sam već bila tri godine, poslednje sezone nisam toliko igrala. Meni je onda istekao ugovor, htela sam da promenim sredinu. Otvorila se opcija da odem u TENT. Već drugi dan u Obrenovcu sam se osećala kao da sam dugo tu. Uklopila sam se brzo, lepo su me prihvatili. Mislim da je najbitnije biti u sredini u kojoj si ispunjen i srećan. Onda se sve sa lakoćom radi. I TENT je u tom trenutku napravio osveženje, došao je nov trener, koji je pre toga bio u muškoj odbojci. Bili smo svi tu jedni za druge. Krivo mi je zbog finala Kupa koje smo izgubile prošle godine, posle toga finale plej-of anije sjajno izgledalo, ali ta sezona nam je velika lekcija“.
Osvajanje trofeja za Nevenu svakako nije nepoznanica. U crveno-belom dresu se radovala zbog duple krune (2021-2022).
“Najviše pamtim tu drugu moju sezonu u Zvezdi, bili su ozbiljni ciljevi i ambicije. To što smo zamislili smo i ostvarili. Pored sebe sam imala iskusne igračice, između ostalog Bojanu Drču – koja je vrhunski dizač, mnogo sam naučila. Pokupila sam od iskusnijih sve najbolje, savete, stvari u igri… Slavlje posle osvojenog Kupa i lige bilo je prelepo. Nisam toliko igrala, ali mislim da je za trofej zaslužna svaka osoba iz ekipe“.
Prva i treća sezona nisu bile toliko uspešne, ali i iz njih je Sajićeva izvukla neke pouke.
“Kad sam došla u Zvezdu bila je mlađa ekipa, trener Aleksandar Vladisavljev… Lepo smo radili. Mislim da smo ispali u četvrtfinalu plej-ofa. Ali je bila lepa atmosfera. Dok sam bila u tom klubu cimerke su mi bile Mila Đorđević i Milica Milunović. Super smo se slagale, nikad nije bilo dosadno u stanu. Rado se setim vremena provedenog sa njima“.
Početni odbojkaški koraci vezani su za Lazarevac. Tamo je sve krenulo.
“Ja sam odande. Svašta sam nešto trenirala – karate, plivanje, išla na ples, ali najduže sam se zadržala na odbojci. Neko vreme sam uporedo išla na više stvari, ali kad je krenulo ozbiljnije u školi od petog osnovne, bila sam pretrpana obavezama i morala sam da izaberem jedno. Ostala sam u odbojci. Imala sam sjajnog trenera u Lazarevcu, koji me mnogo toga naučio. Sa ekipom 2003. i mlađe osvojile smo u Valjevu državno prvenstvo. Sve ekipe na turniru smo pobedile 3:0. Nekad se setim tih stvari u terenu, tog osećaja kada smo mali i samo nam je bitna igra – da uživamo, da se opustimo i zabavimo. Sad kad dođe neki momenat kada je ozbiljnija i teža situacija, trudim se da zadržim to dete u sebi i to me pokrene“.
Razmišlja uvek pozitivno…
“Jeste, stvarno sam neko ko se trudi da bude stalno nasmejan. Nemam ni razloga da budem nešto neraspoložena. Mislim da osmeh mnogo pomaže“.
Posle Lazarevca karijeru je nastavila u Vizuri – klubu koji je obeležio jedan značajan period na domaćoj sceni u 21. veku.
“Uvek sam priželjkivala da mi dođe poziv Vizure. Pričala sam sa mamom i rekla sam joj: ‘Joj, baš bih volela da igram tamo’. Gledala sam starije, uvek mi bilo prelepo. Jednog dana me pozvala Dragana, koje je bila pomoćni trener u reprezentaciji i pitala me šta radim, kako sam i rekla mi da želi da se čuje sa mojom mamom. Bila sam napolju sa drugaricom, ostala sam u šoku, skroz pogubljena… Prvo nisam znala šta da radim, krenula sam da se smejem… Pozvala sam je i rekla: ‘Mama, ne mogu da verujem šta se dešava’. Iste sekunde sam znala da je to to“.
Tako je Nevena ostvarila veliki san.
“Bila sam tamo dve godine, tad su sve te starije igračice otišle iz Vizure. Ostale su Katarina Lazović, Jovana Kocić, Milena Dimić, Anđela Veselinović, Katarina Gajević, Ana Pejčić, Sara Carić, Isidora Rodić… Stvarno se nisam pokajala što sam došla. Te dve sezone su mi bile prelepe. Mnogo sam zahvalna što sam druge sezone upoznala trenera Jovicu Cvetkovića, on je za mene trener broj jedan. Teško će ga neko zameni. On je čovek koji je pre svega autoritet, nauči te disciplini, shvatiš suštinu odbojke… Mnogo smo radili kod njega, nismo iz hale izlazili, treninzi po tri-četiri sata. Razmisljam u tom trenutku: Ne mogu više, dosta mi je svega… Ali, to te gradi kao osobu, usadi ti karakter koji treba da imaš. I sad se prisećam tih stvari koje mi je on govorio i koje sam učila od njega“.
Nažalost, kraj u Vizuri nije bio baš lep. Došlo je do rastanka kada se klub ugasio…
“Nismo očekivale da će se to desiti. Saopštili su nam kako stoje stvari, jednostavno tek tako… Bukvalno preko noći… Posle toga je bila frka, panika – gde ću, šta ću, šta će biti. Bio je kraj juna – u tom trenutku klubovi već imaju smišljene i oformljene ekipe. Neprijatan trenutak, ali pozvali su me iz Zvezde. U tom trenutku sam krenula da radim sa menadžerom koji mi je i sada – Banetom Mitrovićem. Mnogo mi znači saradnja s njim i podrška koju dobijam. Nas dvoje smo zajedno sa mojom mamom doneli odluku da odem u Zvezdu“.
Za kraj Nevena je još jednom naglasila koliko joj mama znači.
“Ona mi je podrška u svemu što radim. Uvek igra bitnu ulogu. Nije se mešala gde ne treba, nego je pratila mene i bila srećna ako sam ja srećna. Uvek je tu za sve. Odlučili smo da je najbolja opcija. I jeste bila, kao i sve kasnije… Kad god sam donosila neke odluke nije bilo kajanja“, podvukla je Nevena Sajić.
FINALE KUPA ZA ODBOJKAŠICE
Nedelja – Kragujevac
16.30: TENT – Železničar
Bonus video:
brankostupica
Potkovana je prešla u TENT
kluka4002
Svaka njij cast kroz šta je sve prosla dacdodje do ovde moze joj se samo slinuti kapa na uspehu u karijeri