Fudbal je najlepša i najsurovija igra na svetu upravo zbog ovakvih trenutaka. U eri kada moderni fudbal sve više liči na proizvod za milijardere, prava, iskonska romantika odbija da umre u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Ove sezone, elitno takmičenje moglo bi da dobije poštenu dozu sveže krvi. Na radaru su azerbejdžanski Sabah, slovenačko Celje, norveški Viking, ali apsolutni hit i priča o kojoj bruji Evropa dolazi iz Holandije. U pitanju je NEC iz Najmegena.
Ono što se dešava u NEC-u poslednjih par godina graniči se sa čistim sportskim ludilom. Da se ne lažemo, budžet ekipe jeste nešto malo “napumpaniji” nego pre, ali to ne menja činjenicu da čelnici tima iz Najmegena rade bolesno dobar posao.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Klub koji nije navikao da bude deo evropske elite izbacio je 48-strukog šampiona Grčke, Olimpijakos, i sada je na samo jedan dvomeč do plasmana u Ligu šampiona. Na De Gofertu se sanja velika evropska noć, a ono što je do pre nekoliko godina delovalo kao naučna fantastika sada je postalo sasvim realna mogućnost.
Najromantičniji deo cele priče jesu njeni vremešni junaci. Dušan Tadić ima 37 godina. Tjaron Čeri 38. Bram Nujtink 36. Brajan Linsen 35. Stara škola. I dok bi mnogi odavno takve igrače poslali u neku veteransku ligu, oni sada nose NEC kroz kvalifikacije za Ligu šampiona.
Tadić posebno. Srbin je ponovo u centru jedne velike evropske priče i, ako NEC prođe i poslednju prepreku, mogli bismo ponovo da gledamo čoveka koji je godinama bio jedan od najprepoznatljivijih igrača Ajaksove generacije u najjačem klupskom takmičenju na svetu.
NEC je samo tri dana pre istorijske pobede nad Olimpijakosom od 2:1, izgubio u prvenstvu od – Telstara. Potom je napravio ono što mnogi nisu očekivali. U trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona čekao ga je Olimpijakos, klub sa ogromnim iskustvom, tradicijom i evropskim pedigreom.
Prvi meč u Pireju završen je bez golova. Za NEC sasvim pristojan rezultat, ali nikako garancija da će se priča završiti srećno. Sve je ostalo za De Gofert. Tamo je krenuo haos. Domaći tim je uspeo da slomi grčkog velikana, ali ne pre nego što su navijači prošli kroz nekoliko krugova pakla i raja.
U dubokoj nadoknadi izgledalo je da je Kaj Sijerhuis postigao gol koji će poslati NEC dalje. Stadion je eksplodirao. Navijači su već slavili. Ali radost je trajala kratko. Pogodak je poništen zbog ofsajda. I umesto velikog slavlja, čekali su produžeci.
Tek tada je NEC pronašao poslednji atom snage. Junak je postao Emre Mor, koji je postigao gol za 2:1 i definitivno otvorio vrata jednoj od najvećih evropskih avantura u istoriji kluba.
Za mesto u Ligi šampiona NEC će se boriti protiv norveškog Bode Glimta. Norvežani su do plej-ofa stigli preko belgijskog Union Sen Žiloaza, a njihov dvomeč bio je skoro jednako lud kao onaj NEC-a. Bode je prošao ukupnim rezultatom 6:5, a odluka je pala tek posle produžetaka u revanšu.
U Holandiji se sve glasnije govori o mogućnosti da NEC prvi put u istoriji zaigra u Ligi šampiona. Možda je najlakše ovu priču nazvati čudom, ali to je samo deo odgovora. NEC je poslednjih godina napravio ozbiljan iskorak i to nije došlo slučajno. Budžet je porastao, istina, ali nije reč o klubu koji je preko noći dobio vreću novca i počeo da kupuje igrače.
Mnogo toga urađeno je kroz skauting. Kroz prepoznavanje igrača i pametne poteze. I kroz poverenje u ljude koji su dugo radili u senci. Mnogi su NEC otpisivali. Mnogi su verovatno mislili da će njegov uspon imati granicu. Nisu računali na njegove nove adute i njihov šampionski gen.
Dušan Tadić sa 37 godina i još igra kao da je vreme odlučilo da za njega napravi izuzetak. Uz njega su Čeri i Linsen, u odbrani je Nujtink, čovek koji je ostavio dubok trag u Udinezeu. To nije tim sastavljen od klinaca koji tek treba da naprave ime. To je, bez mnogo filozofiranja, stara garda.
Savremeni fudbal juri brzinu i intenzitet. Mlade noge i igrače koji vrede desetine miliona, a NEC na putu ka Ligi šampiona ima grupu veterana koji odbijaju da priznaju da je njihovo vreme prošlo.
Tadić je, naravno, posebna priča. Srbin je i dalje legenda, naročito u Holandiji. Na terenu radi ono što je radio i ranije – traži loptu, diktira ritam, nameće se, deli pasove i pokušava da kontroliše utakmicu. Godine su tu, nema smisla pretvarati se da nisu, ali fudbalska inteligencija ne stari na isti način kao noge.
Zato bi bilo posebno lepo ponovo videti Tadića u Ligi šampiona, još jednom. Na najvećoj sceni, gde je svojevremeno znao da ponizi Real na Bernabeuu sa Ajaksom.
Dik Šrojder, međutim, ne želi da se zanese. Njegova ekipa jeste izbacila Olimpijakos, ali pred njom je još jedan ozbiljan zadatak. A uz sve to, raspored ne prašta. NEC mora da igra u domaćem prvenstvu, a zatim i odlučujući dvomeč za plasman u Ligu šampiona.
Zato Šrojder već traži pojačanja.
“Sastav mora da bude širi, ali sve to traje nešto duže nego što bih želeo. Posebno je u odbrani neophodno da dovedemo još igrača“, rekao je trener NEC-a posle pobede nad Olimpijakosom u razgovoru za Ziggo Sport.
Šrojder, inače brat Alfreda Šrojdera koji je jedan od najzačajnijih Tadićevih trenera u karijeru, već je najavio da bi klub trebalo da potvrdi dolazak defanzivca Gabrijela Brasa iz Porta.
“Sutra ću ponovo pokucati na vrata uprave i tražiti da dovedemo još igrača. Želimo da i u subotu, protiv Vilema Drugog, izgledamo dobro, a za to nam je potreban širi sastav“, poručio je Šrojder.
Nema euforije i opuštanja. Nema priče “uspeli smo, pa šta bude”. NEC hoće još. Nije stigao dovde tako što je dobio prečicu, niti je kupio mesto. Izbacio je Olimpijakos. Stadion sada sanja da čuje ono što je generacijama navijača delovalo daleko, gotovo nestvarno. Himnu Lige šampiona na De Gofertu.
Na kraju, kako objasniti ekipu čiji napad predvode 37-godišnji Tadić, 38-godišnji Čeri i 35-godišnji Linsen? To se ne objašnjava. Gleda se.
Bonus video:
