Fudbalska Evropa voli da se hvali novim formatima i šansama koje pruža malima, ali tabela realnosti je jednostavna – ili si deo evropske jeseni, ili si samo topovsko meso u letnjim kvalifikacijama. Otkako je UEFA otvorila vrata Lige konferencije, gotovo svaka zabit je uspela da ugura bar jednog svog predstavnika u grupnu fazu. Svi osim trojke sa dna fioke.
Andora, San Marino i Crna Gora ostali su poslednji evropski zatočenici kvalifikacionog čistilišta. Dok San Marino fudbal igra iz čiste ljubavi posle radnog vremena, a Crna Gora već dugo pati u raskoraku između slavne tradicije i surove besparice, Andora je na korak do toga da probije led.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Uvođenjem Lige konferencije prostor za autsajdere postao je veći, a završna faza evropskog takmičenja više nije rezervisana samo za klubove iz najbogatijih zemalja. Litvanija, Lihtenštajn i Malta već su dobili svoje istorijske premijere. UEFA je 2022. navela da je te sezone čak 36 od 55 članica imalo klub u grupnoj fazi nekog od tri takmičenja. Ali tri zastave još nisu stigle do tamo.
Sada je jedna od njih, možda prvi put ozbiljno, na samoj ivici. U maloj kneževini između Francuske i Španije trenutno se ne priča o tome šta bi bilo kada bi bilo. Priča se o jednoj utakmici. Inter Eskaldes je na gostovanju Driti odigrao 2:2 u prvom meču plej-ofa Lige konferencije i sada mu je potrebna pobeda u revanšu u četvrtak 27. avgusta da bi Andora prvi put dobila klub u završnoj fazi nekog UEFA takmičenja.
Inter Eskaldes je osnovan 1991. i tokom poslednjih nekoliko godina počeo je da gradi kontinuitet, baš ono što klubovi iz ovakvih fudbalskih sredina moraju da rade ako žele da prežive evropske kvalifikacije. Titula prvaka Andore 2020. godine bila je početak. Posle nje klub je još četiri puta osvajao domaće prvenstvo, ali ono što ga je zaista promenilo jesu evropske utakmice.
Hibernijan, FCSB, Velež Mostar – imena koja više nisu samo lepe uspomene u klupskoj vitrini, već dokazi da Inter Eskaldes može da pobedi nekoga izvan sopstvenog dvorišta. Ove godine je već pokazao da nije slučajno ovde. Posle eliminacije od Linkoln Red Impsa iz Gibraltara u kvalifikacijama za Ligu šampiona, Nerazuri su naleteli na Floru iz Talina, i pregazili su je. Ukupnih 6:0 protiv estonskog šampiona pokazalo je koliko je ovaj klub napredovao.
Usledio je okršaj sa Dritom u Prištini. Inter Eskaldes je dva puta bio u zaostatku, dva puta se vraćao i na kraju poneo kući 2:2. Domi Berlanga je pogodio prvi, David Lopez Erera drugi put. I sada nema više kalkulacija. Ako pobede u revanšu, Andora više neće biti država koja isključivo šalje klubove u evropske kvalifikacije.
Za velike klubove evropsko takmičenje počinje žrebom, a za Inter Eskaldes i slične njemu mnogo ranije. Finansijama, infrastrukturom, igračima koji možda rade ili studiraju, putovanjima i pokušajem da se sastavi ekipa koja će tokom nekoliko sedmica da igra protiv klubova sa mnogo većim budžetima. Zato je Liga konferencije promenila evropski fudbal.
Pre njenog dolaska, klubovi iz najmanjih asocijacija imali su mnogo manje prostora za san. UEFA je upravo kroz novu strukturu želela da poveća broj zemalja koje će imati predstavnika u završnim fazama. Andora je to shvatila i Inter je poslednjih godina prestao da bude klub koji se samo pojavi u žrebu i nada se povoljnom rezultatu.
Preko Pirineja i Jadrana dolazimo do Crne Gore. Tamo je priča potpuno drugačija. Crna Gora nema problem sa fudbalskom tradicijom. Budućnost i Sutjeska postoje decenijama. Njihova imena nisu nikakva fusnota u istoriji jugoslovenskog fudbala. Budućnost je još u vreme Jugoslavije bila jedan od najpoznatijih klubova, bila dva puta finalista Kupa i imala evropska iskustva još pre nego što je Crna Gora postala samostalna UEFA članica. Sutjeska takođe ima dugu istoriju nastupa u Evropi.
Četvrtak, 19.00: (2,31) Inter Eskaldes (3,30) Drita (2,95)
Problem je što Crna Gora, kao samostalna država, nikako ne uspeva da napravi onaj poslednji korak. Godine prolaze, menjaju se generacije, a završna faza ostaje nedostižna.
Budućnost je igrala kvalifikacije Lige šampiona, Lige Evrope i Lige konferencije, ali nijednom nije uspela da se plasira u glavnu fazu. Sutjeska je prolazila kroz sličnu priču. U Ligi konferencije je bilo više pobeda i poneki prolaz, ali opet bez završnog udarca.
Zato je Crna Gora najčudniji član ovog društva. Ima ozbiljnu fudbalsku tradiciju, igrače koji godinama odlaze u velike evropske lige, reprezentaciju koja je proizvela mnogo poznatih imena i klubove sa istorijom. Međutim, evropski zid je i dalje tu.
Crna Gora je svakako frustrirajuća priča, a San Marino je već nešto drugo. Tamo evropski fudbal ponekad izgleda kao borba protiv fizike. San Marino je jedna od najmanjih država u Evropi, a njegov klupski fudbal funkcioniše u potpuno drugačijim uslovima od onoga što gledamo u većini UEFA članica.
Klubovi su poluprofesionalni. Igrači često imaju poslove van fudbala i trening nije nužno celodnevni posao. A onda dođe jul, spakuju se i krenu na putovanje u drugu zemlju da pokušaju da naprave čudo. UEFA je ovog leta upravo zbog toga posebno pisala o Tre Fioriju, rekorderu po broju titula u San Marinu.
Njihov vezista Luka Čensoni, na primer, posle radnog dana u auto-salonu odlazi na trening tri puta nedeljno. To je stvarnost. Dakle, momak u jednom trenutku prodaje automobile, a nekoliko sati kasnije treba da igra protiv ekipe čiji fudbaleri treniraju dva puta dnevno i žive isključivo od fudbala.
Andora ima možda najbolju šansu da prva skine prokletstvo. Inter Eskaldes je već na pragu. Crna Gora ima bolju infrastrukturu i fudbalsku tradiciju, ali joj nedostaje kontinuitet i kvalitet da klubovi redovno prolaze nekoliko kvalifikacionih rundi. San Marino ima najteže uslove, ali zato i najromantičniju priču.
Andora sada može da promeni sve. Ako Inter Eskaldes, za koji igra Mauricio Poketino – sin istoimenog bivšeg trenera Totenhema i selektora Sjedinjenih Američkih Država – prođe Dritu, postaće prva od ove tri zemlje koja će probiti zid. Ova mala planinska zemlja je došla do mesta na kojem više nema potrebe da sanja. Mora samo da pobedi.
Crna Gora će, po svemu sudeći, morati još da čeka. San Marino verovatno još duže. Ali “izgubljen slučaj” u fudbalu nikada nije sasvim izgubljen. Pre nekoliko godina i Malta je čekala, pa je Hamrun Spartans postao prvi klub iz te zemlje u završnoj fazi UEFA klupskog takmičenja.
Dok god se lopta kotrlja na terenima sa veštačkom travom, pred par stotina navijača, granice nemogućeg nisu definitivne. Andora je na samom pragu, a Crnoj Gori i San Marinu ostaje da gledaju i čekaju noć u kojoj će i njihov san prestati da bude samo mašta.
Bonus video:
