Ko će stati u startnu postavu Srbije na poziciji korektora – iskusni Dražen Luburić ili Veljko Mašulović – jedna je od nepoznanica za javnost pred početak Evropskog prvenstva. Ali, 23-godišnji odbojkaš iza sebe ima leto koje mu daje pravo da veruje da je spreman da zasija i kada prvenstvo počne. Pred njim je još jedno veliko takmičenje u dresu Srbije, nova prilika da pokaže koliko je napredovao, ali i još jedno posebno reprezentativno putovanje – rame uz rame sa starijim bratom Nemanjom Mašulovićem.
NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!
Duge pripreme su završene, a srpski odbojkaši su u utorak rano ujutru krenuli put Evropskog prvenstva, koje danas zvanično počinje. Iza njih je mesec i po dana rada, a sada dolazi ono zbog čega su sve to vreme provodili u sali. Veljko ne želi da daje velika obećanja unapred – za početak želi dobru igru, pa korak po korak.
“Spremali smo se dugo, imali smo mesec i po dana priprema i nadam se, pre svega, dobroj igri. Idemo utakmicu po utakmicu. Hteo bih i da čestitam devojkama na dobroj igri i rezultatu i nadam se da ćemo i mi sada da se pokažemo što bolje”, rekao je na početku razgovora za Meridian Sport Veljko Mašulović.
Put do Evropskog prvenstva nije bio kratak. Reprezentativci su posle Lige nacija dobili desetak dana da predahnu, a onda je počeo završni deo priprema. Posle svega, možda i najvažnija vest jeste da je Srbija na šampionat otputovala zdrava.
“Bilo je teško i naporno. Imali smo desetak dana pauze da napunimo baterije, a posle toga smo krenuli jako i dobro se pripremali. Pre svega, svi smo zdravi, to je najbitnije, i nadam se dobroj igri”.
I povreda koja ga je prethodno mučila sada je iza njega, baš kao i problemi koje su tokom pripremnog perioda imali pojedini saigrači.
“Sada sam dobro, hvala Bogu. I ostali igrači koji su imali problema su se zalečili, tako da smo svi zdravi”.
A ono što Srbiju čeka na prvenstvu nije lako unapred predvideti. Grupa je dovoljno izjednačena da gotovo svaki scenario deluje moguć, zbog čega će mnogo toga zavisiti upravo od izdanja srpskog tima.
“Grupa nam je veoma izjednačena. Mislim da imamo velike šanse da dobijemo sve, a imamo i velike šanse da izgubimo sve, tako da je 50-50. Kako budemo igrali… Ako budemo na našem nivou, imamo velike šanse da budemo dobro plasirani u grupi”.
Ni prethodni deo reprezentativnog leta nije dao potpuno jasan odgovor na pitanje gde se Srbija trenutno nalazi. U Ligi nacija bilo je veoma dobrih partija, ali i padova, dok planirani prijateljski mečevi sa Bugarskom nisu odigrani. Provera sa Slovenijom ipak je pokazala neke dobre stvari, a završnicu priprema pojačali su i iskusniji igrači koji nisu bili tu od početka.
“Nismo igrali sa Bugarima. Šta znam, jeste i nije problem. Igrali smo sa Slovencima i igrali smo dobro, trenirali smo dobro, a imamo i još nekoliko iskusnih igrača koji su se vratili i sigurno će nam mnogo pomoći. Iskreno, ne znam gde smo trenutno, ali mislim da, ako budemo igrali dobro kao što znamo i kao što smo trenirali, može da bude dobar rezultat”.
Za razliku od prethodnog leta, jedna velika nepoznanica više ne postoji. George Krecu sada mnogo bolje poznaje ekipu, ali i igrači njega, njegove zahteve i sistem rada. Zbog toga je čitav proces tokom ovog leta bio jednostavniji nego na početku saradnje.
“Upoznali smo se mnogo bolje, znamo šta traži od nas, znamo ko šta radi, tako da je prilično bolje i lakše”.
A zahtevi rumunskog stručnjaka nisu mali. Mnogo detalja, analiza i rada sastavni su deo njegovog sistema, ali upravo u tome igrači vide priliku da napreduju.
“On je stvarno jedan od boljih trenera na svetu i, pre svega, imamo priliku da naučimo mnogo od njega i da izvučemo maksimum iz ovog trenutka, jer nema mnogo takvih trenera. Stvarno pomaže mladim igračima, a naravno i iskusnim uvek ima nešto da kaže. Tako da se nadamo najboljem”.
Kada se završe reprezentativne obaveze, čeka ga i promena na klupskom planu – karijeru nastavlja u Rusiji. Sve se, kaže, dogodilo prilično brzo, ali će mu privikavanje na novu sredinu olakšati poznato lice. U ekipi će imati srpskog dizača Nikolu Jovovića, pa će se nastaviti zanimljiv niz -prethodno je uz sebe imao još jednog srpskog organizatora igre, Vuka Todorovića.
“Sve se desilo na brzinu. Imam i Nikolu kao saigrača i to će mi mnogo značiti. Imao sam Vuka, sada Nikolu, tako da je bitno da imam nekog svog. Nije bilo planski, jednostavno se tako poklopilo”.
Rusija dolazi posle iskustva u Italiji i sezone koja je predstavljala veliki iskorak. Odlazak u jednu od najjačih liga sveta mnogima je u tom trenutku izgledao kao možda preveliki i prerani korak. On je, međutim, verovao sopstvenom osećaju.
“Značilo mi je mnogo. Svi su mislili da je prerano i da je to previše za mene. Malo sam rizikovao, ali imao sam osećaj i želju da odem tamo. Trener me je veoma želeo, snašao sam se i stvarno uživao. Nadam se da ću se nekada u budućnosti ponovo vratiti. Bio je to veliki doživljaj i stvarno mi je mnogo značio za napredak i sve ostalo”.
Džentlmenski! Srpski odbojkaši dočekali bronzane dame – sada je red na njih da obraduju naciju
Možda je upravo samopouzdanje bilo jedan od razloga zbog kojih taj rizik iz njegove perspektive nije izgledao toliko veliki. Ni pre odlaska u Italiju nije ostavljao utisak nekoga ko se pita da li pripada tom nivou. Verovao je da može, a važnu ulogu na tom putu imao je i njegov brat Nemanja.
“Uvek sam se vodio time da moraš da imaš samopouzdanje, da kažeš sebi: ‘Ja to mogu i moram’. Tu mi je i brat dosta pomogao. Da nije bilo Nemanje, ne bi bilo ničega“, poručio je za kraj Veljko.
Bonus video:
