Znao se spisak najvećih igrača na Evropskom prvenstvu 2025. Znalo se da Nikola Jokić juri zlato sa najjačim timom Srbije, da je Janis Adetokunbo dovoljno moćan da stavi Grčku na pleća i podigne je u borbu za medalje, da Luka Dončić ima toliko dara i strasti kada igra za Sloveniju da će se do poslednjih momenata boriti…
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Ali, znalo se i da odmah iza njih slede Alperen Šengun i Franc Vagner. Da vrebaju svoj veliki turnir. I da njihove reprezentacije imaju dovoljno kvaliteta da napadnu sam vrh.
U nedelju, u 20 časova, ova dvojica evropskih talenata koji su već upozorili i NBA svet šta će se dešavati narednih godina, sudariće se u borbi za zlato. Šengun, rođen 2002. godine u Giresunu, protiv Berlinera Vagnera, rođenog 2001. Sa ovom finalnom utakmicom završava se jedno takmičenje, ali počinje, bitka koja može da potraje duže od decenije. U stilu Beogradskog sindikata, “Kol’ko vidim, rođeni, još dugo ću da trajem”…
Jer, ni Šengun ni Vagner ne deluju kao momci koji će odustati od potere za vrhovima i u narednim godinama. Franc je već šampion sveta, a Alperen ima takve, najveće ambicije. Na kraju krajeva, postiže 20,8 poena, hvata 11 skokova i deli 7 asistencija po meču, tako da bi mogao da postane prvi igrač koji je prosečno imao 20+ poena, 10+ skokova i 5+ asistencija na jednom turniru još od 1995. godine.
Biće ovo sudar i trenera koji sebe smatra najboljim u Evropi u poslednjih deset godina – ima čovek i pravo potkrepljeno trofejima – sa trenerom koji je tek pre tri nedelje dobio priliku da vodi reprezentaciju Nemačke. Ergin Ataman, trostruki osvajač Evrolige, protiv Alana Ibrahimagića, trenera u juniorskim pogonima.
Šejn Larkin, jedan od najubitačnijih igrača evropske klupske košarke u poslednjih sedam godina, protiv Denisa Šrudera, iskusnog NBA igrača koji u „FIBA košarci“ postaje NBA superstar.
Ima tu još mnogo toga što treba ispratiti, jer nikada ne znate kada će Da Silva pogoditi trojku sa pola terena i Obst bombu sa jedne noge u padu (kao u četvrtfinalu protiv Slovenije), ili Osmani sasuti rafal karijere u polufinalu protiv Grčke i nadigrati Adetokunba.
Kada neko kaže ili napiše da su u finalu dve najbolje ekipe turnira, ne treba to da vas vređa. Ovo je prva borba za zlato još od 2003. godine u kojoj igraju dva neporažena tima! Ovo je samo jedna zanimljivost pred sudar Turske i Nemačke. Evo još nekih:
– Poslednjih šest finala dobila je ekipa koja je vodila na poluvremenu;
– Ako Turska pobedi, postaće 16. država koja je osvojila evropsko zlato;
– Ako Nemačka pobedi, postaće 7. zemlja koja je barem dva puta osvajala zlato;
– Nemci prosečno postižu 101,4 poena po utakmici na ovom Evrobasketu i mogu da postanu tek peti tim koji je imao prosek 100+ poena na jednom turniru – prvi još od Jugoslavije 1989. godine…
Ima još zanimljivih statistika, ali sve one nisu važne kada na teren izađu dva najbolja tima Evrope. A Nemačka i Turska su pokazale da to i jesu.
Bonus video:
kluka4002
Biće ovo vrhunsko finale po meni Turska mnogo gladnija mnogo opasnija imaju strasne igrace biće raz na terenu u finalu