Slavni Stepanović o Zvezdi, Srbiji, Zebecu uz Miljanićevu poruku crveno-belom svetu: Ko nema igru ne može da pobedi

Doskorašnji premijer nemačke pokrajine Hesen, Folker Bufije, istakao je tokom jedne svečanosti da Frankfurt može da se pohvali sa dva velika filozofa. Jedan je Johan Volfgang Gete. Drugi? Zvanično najpopularniji trener u 124 godine dugoj istoriji Ajntrahta – Dragoslav Stepanović Stepi. Poznatiji brkovi, iznad kojih je neretko lebdeo dim tek zapoljenog cigarilosa, nisu prošetali pored Majne.

Romantičar. Valjda je zato sve i krenulo sa Karaburme, na stadionu OFK Beograda. Uprkos želji roditelja da se lati harmonike i započne muzičku karijeru, on je izabrao igru, igru po notama, ali fudbalskim. Kada na vagu stavite igračka i trenerska dostignuća 75-godišnjaka iz Sibnice, oba tasa stoje u ravni. Nikada nije seo na klupu Crvene zvezde, ali tri godine je potezima na levom boku oduševljavao ljubitelje crveno-belih boja.

Uoči sezone impresioniran i euforičan, danas razočaran i zabrinut izdanjima ekipe Baraka Bahara, Stepanović se na startu intervjua za Meridian sport “vratio” na početak 80-ih godina i gotovo identičan scenario koji je baš poput Zvezde ove jeseni, tada prošao Mančester siti.

“Dogodilo mi se upravo isto još u igračkim danima. Bio sam tada kapiten Mančester sitija. Tokom pripremnog perioda pobedili smo ubedljivo portugalskog, holandskog i još nekoliko šampiona. Izgledali smo fantastično. Znate kako smo počeli sezonu? Sa četiri poraza. Oterali su trenera posle toga. Timovi tada nisu na ozbiljnom nivou, jednostavno ih ne interesuje ishod prijateljskih mečeva. Zvezda je izgledala toliko dobro da sam jedva čekao da počne sezone. Po prvi put u životu sam video da igrači iz navale toliko rade u defanzivi. Neobično je dobro delovalo. Onda su počeli problemi jer se rezervoar ispraznio”, kazao je Stepanović i nastavio u istom dahu:

“Žao mi je zbog poraza i neuspeha generalno. Mnogo je veliki poduhvat doći i izbaciti šest, sedam najboljih igrača. Napravljen je potpuno novi tim, selektiran za Ligu šampiona. Potrebno je mnogo vremena da se oni uigraju, očigledno daleko više od onoga što je uprava smatrala dovoljnim. Najskuplji tim ne nudi automatski i garanciju uspeha. Imao sam čast i zadovoljstvo da poznajem Branka Zebeca. Kad sam jednom prilikom hteo da budem asistent u njegovom timu obavili smo razgovor. Rekao mi je da kada preuzimaš tim nikada ne treba da menjaš ono dobro u njemu. Možeš vremenom da nadograđuješ i poboljšavaš, ali nikada ne treba menjati. Takođe, potencirao je na tome da je najvažnije najpre upoznati karakter ekipe, a do tada menjati samo kada su u pitanju povrede ili izostanci zbog kartona. Smatram da veliki novac, premije, treba uplaćivati tek po završetku sezone. Po dobro poznatom principu – svakom po zasluzi. Prvo pobede i titule, a onda nagrada za učinjeno. Tako je mnogo poštenije i korisnije za tim”.

Posao fudbalskog stratega obavljao je u inostranstvu sve do momenta kada se penzija približila. Nakon višedecenijskog boravka u Nemačkoj i kratkih epizoda u Španiji, Kini i Egiptu, radni staž je produžio u redovima Čukaričkog, Vojvodine, Laktaša i niškog Radničkog. Ako je neko upoznat sa težinom prilagođavanja rada u inostranstvu i navikavanjem na novo govorno područje to je upravo Stepanović.

“Veoma je nezgodno kada je trener stranac. Tri akcije prođu dok prevodilac objasni igračima šta si poručio. Bahar priča na engleskom, koji nije njegov maternji jezik, a onda se to prevodi igračima koji ne razumeju. Izuzetno komplikovano. Pamtim kako je meni bilo u Bilbau. Nije Zvezda često angažovala strance. Bila su dva Italijana, prilično uspešna u tom trenutku, ali nisu se dugo zadržali. Svi pričaju o tome, ali zaista nije lako raditi na Marakani. Tamo se uspeh traži i na prijateljskim mečevima, a to je izuzetno veliki pritisak. Zvezda ne igra ubedljivo! Izraelac još uvek nije ni dao šansu svima, ne zna koga sve ima u sastavu. Vodio se taktikom da dobija onaj ko reskira, mislim na utakmicu u Nemačkoj. Gurnuo je tri klinca u vatru i momci su zaista bili sjajni. Ali, da li su tako mladi momci spremni već za ključne utakmice? Jednom, dva puta prođe, ali očekuje se da lideri povuku u najvažnijim momentima”.

“Od sjaja do očaja = od Fiorentine do Voždovca”

“U Ajntrahtu nikada nisam želeo da se prilagođavam protivniku. Nisam želeo da menjam. Moja ideja je bila da igrom nateramo njih da menjaju. Moj nekadašnji trener, legendarni Miljan Miljanić, imao je sjajnu teoriju. ‘Ko nema igru, taj ne može da pobedi’, govorio je on. Zvezda nema igru. Mislim da nikada nisam gledao bolju Crvenu zvezdu nego protiv Fiorentine. Nikada nisam video da napadači toliko pomažu nazad. Tako visok presing i dominacija, milina. Onda na red dođe Voždovac i potpuno suprotna priča. Ispraznila se Zvezda. Ako nisi u potpunosti fit za takvu igru sa priprema, onda budeš strpljiv i čekaš pravi trenutak. Ne mogu mnogo u detalje jer ne gledam njihove treninge, sve pričam prema utisku koji sam stekao gledajući utakmice. Navijači su ih čekali posle utakmice i to dovoljno govori. Trener je dobio žuti karton od njih. Biće stani, pani i protiv Radnika iz Surudlice. Neophodno je prvo stići Partizan, jer malo toga se može bez titule. Liga šampiona i Liga Evrope su izdvodljivi samo za dva prvoplasirana tima”.

Dragoslav je 1999. godine predvodio Lokomotivu iz Lajpciga, današnjeg nemačkog četvoroligaša. Reč je o matičnom klubu aktuelnog šefa struke Red Bul Lajpciga, Marka Rozea, koji je krajem 20. veka nastupao pod Stepijevom dirigentskom palicom.

“Lajpcig je sada ispao u Kupu i to ne slučajno. Volfsburg je dominirao gotovo tokom celog meča. Problem je što Zvezda igra jako slabo i to nam ne govori ništa dobro. Jeste Lajpcig sigurniji, ima šest osvojenih bodova, očekuje se da budu drugi, ali ovo je fudbal. Trener Marko Roze je moj igrač, kada sam predvodio Lokomotivu iz Lajpciga. Mnogo mu znači što je dobio posao u svom gradu. Nije uopšte nemoguće igrati sa njima. Jang Bojs im je odlično parirao, dugo je bilo nerešeno na tom susretu u Bernu. Švajcarci su propustili nekoliko sjajnih prilika za vođstvo, pa je potom usledila kazna. Zvezda uopšte nije bila super ni protiv Jang Bojsa. Svi očekuju bodova u Švajcarskoj, ali videli smo i na Marakani da to nije lako. Brine što je Zvezda tako slaba, ako sad ne daju sve od sebe, kada će? Nisu uigrani”.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

“Dokle god naši igrači drže loptu mi ne možemo da primimo gol”

“Planiram da dođem u Beograd. Baš dugo nisam gledao Mančester siti uživo. Haland je prosto neverovatan. Nije mi jasno kako ga drugi veliki klubovi nisu primetili dok je igrao u Salcburgu. Sjajan napadač. Siti je pravi tim. Iako je španski fudbal dosadan, taj Gvardiola radi vrhunski posao. Kada sam radio u Kini na treningu mi se pridružio predsednik kluba. Čovek nije bio iz sveta fudbala, biznismen. Došao je sav srećan i usplahiren da mi kaže šta je otkrio. ‘Dokle god naši igrači imaju loptu u nogama mi ne možemo da primimo gol’, istakao je vrlo ozbiljno. Nasmejao me je naravno. Zvuči smešno, ali istinito je. Gvardioli su govorili da je mogao do rezultata samo sa Barselonom. Nije mu se dalo godinama ni sa Bajernom, ni sa Sitijem u Ligi šampiona, ali evo sada je uspeo da osvoji sve. Ispisao je istoriju kluba. Moj trener iz Sitija, Malkom Alison, doveden je da napravi nešto slično, ali nažalost nije uspeo. Junajted je u svemu bio bolji od nas. Hteli smo da budemo glavni u gradu, a to je uspeo tek Gvardiola. Deklasirao je nedavno Junajted, podigao je klub na neverovatno visok nivo. Tribine su uvek pune. Igrače menja samo kada vidi da neko više fizički nije spreman za najviši nivo. Aguero je mnogo dao klubu, ali nije bilo realno da više bude tu. Došao je Haland i vidimo kako igra”.

Nakon skoro dve i po decenije pauze Srbija je na korak (bod) od plasmana na Evropsko prvenstvo. Dan D za izabranike Dragana Stojkovića biće 19. novembar, kada u Leskovac stiže nacionalna selekcija Bugarske.

“Sličan problem kao i sa Zvezdom. Nema tu neke lepe, dobre igre. Ne smemo zaboraviti da su do samog kraja Bugari u prvoj utakmici vodili 1:0. Mladi Krstajićev tim je mnogo pokazao tada. Vrlo lako se može desiti da sada budu još opasniji. Takve utakmice su uvek nezgodne i opasne po favorita. Bajern se prošle godine već pomirio sa činjenicom da je titula izgubljena, a onda Borusija Dortmund nekako izvede ono čudo i oklizne se u poslednjem kolu. Titula tako ostane u Minhenu… Krstajić smatra da neće biti bolji bez njega, sam je izjavio da će teško napredovati bugrarski fudbal. Oni žele da mu dokažu suprotno, da greši. Žele da demonstriraju kvalitet koji poseduju, a dodatan motiv je da igraju protiv njegove države”.

Insajder iz Haife o Baharu: Utakmica protiv Partizana odlučuje njegovu sudbinu, u Izraelu misle da nije trebalo da dođe u Zvezdu

Asortiman je širok. Mnogo srpskih fudbalera je zablistalo u Bundesligi, ali za Stepanovića jedno ime nema konkurenciju – Filip Kostić.

“Mnogo naših igrača je ovde napravilo velike karijere, ali po mom mišljenju jedan se izdvaja ispred svih. Filip Kostić je živa legenda, najviše je pružio od svih nas. Igrao je Štutgartu, pa su ispali iz lige, onda je otišao u Hamburg, pa su ispali iz lige. Navijači Ajntrahta su se plašili da se i nama ne dogodi isto, ali sve je demnatovao. Čak i kada je štrajkovao i želeo da napusti klub on je pružao vrhunske partije. Dao je gol u takvom trenutku. U analima će ostati zabeleženo šta se dogodilo. U takvim situacijama navijači se naljute, zvižde, a njemu aplaudira ceo stadion”, istakao je Stepanović i dodao:

“Ne znam što ga Piksi drži na klupi. On svaki dan trenira jakim intezitetom. Može da igra 90 minuta, može i 180. Svuda ga ima, čas je gore, čas je dole. Iz trka odmah ide centaršut. On je napadače Ajntrahta učinio mnogo ozbiljnijim igračima. Koliko je samo profitirao Andre Silva, pa Luka Jović, Ante Rebić… On je skroman momak, ali nikako ne sme da ima konkurenciju za prvu postavu u reprezentaciji Srbije. Zaista ne znam koja je Piksijeva ideja kada je Filip u pitanju”.

Kada se u Nemačkoj pomene naša država neizbežna tema je i čuveni as Borusije iz Dortmunda, Neven Subotić.

“Subotić je ovde napravio čudo. Njegov otac me je davnih dana zvao da pomognem. Nisam, jer se jednostavno ne bavim time. Dao sam iskren odgovor i rekao da ima ko to radi. Nije mu ni trebalo pomagati kakav je bum napravio kasnije. Osvojio je titule sa Dortmundom, igrao finale Lige šampiona… Subotić će ostati zapamćen u istoriji nemačkog fudbala”.

“Nemcima defanziva srušila sistem”

“Od titule na Mundijalu u Švajcarskoj 1954. godine Nemačka je napravila izvanredan sistem biranja novih selektora. Dugogodišnji pomoćnici trenera zauzimali bi njegovo poziciju po njegovom odlasku sa odgovorne funkcije. Pomoćnik za pomoćnikom… Sve je išlo tim putem, dok jednom nisu doveli Bekenbauera. On je jedini preskočio taj put u tom trenutku. Pogrešili su nedavno sa Flikom. Nije se snašao, iako je imao 500 igrača na raspolaganju. Nagelsman je mlad trener, nema dovoljno iskustva. Ne biraju se za džabe selektori sa belom kosom, sedom, ovakvom kakvu ja imam. On ima zadatak da napravi i uigra adekvatan tim i da on dogura najmanje do polufinala na predstojećem Evropskom prvenstvu. Selektorska funkcija zahteva veliku odgovornost. Treba umeti spojiti 20 i više igrača iz različitih klubova. To je ta ‘ukrštenica’ fudbalska. Mora da se zna ko kosi, a ko vodu nosi. Zna se ko je zadužen za golove, a ko sedi na klupi. Iz nekog kluba ćeš uzeti trojicu, iz nekog dvojicu, bitno je sklopiti slagalicu. Glavni problem kod Nemaca vidim u tome što su prestali da budu rasadnik odbrambenih igrača. Od kada to ne funkcioniše postoje ozbiljne poteškoće. Svetsko prvenstvo 2014. osvojili su sa četiri štopera nazad. Oni su im doneli titulu. Dali su sedam golova jednom Brazilu, koji je pritom domaćin. Selektor, Joakim Lev, molio ih je da smanje doživljaj iz poštovanja prema rivalu”.

Ekipa Sarbrikena, učesnika trećeg ranga takmičenja u Nemačkoj, opravdala je u sredu nadimak “ubica favorita” i na senzacionalan način eliminisala minhenski Bajern iz 1/16 finala Kupa.

“Tuhel je mnogo promešao tim, nije igralo mnogo prvotimaca. Nisu uigrani… Sarbrikenu nije bila potrebna veća motiviacija od imena protivnika. Znaju oni kako se prave iznenađenja. Pružili su jak otpor i ogromnu želju. Videli su svoju šansu i iskoristili je. Danima je padala kiša, otkazivali su utakmice u prvenstvu i jedva su uspeli da osposobe teren za igru. Isplatilo se na kraju. Malo je nedostajalo da ista sudbika sačeka i Bajer Leverkuen, Alonso je promešao karte, promenio sedam, osam igrača. Jedva su se izvukli. Ajntraht je takođe imao mnogo sreće”.

TSC je u okviru Lige Evrope uspeo da pruži solidan otpor Frajburgu, ali popularni “Her Stepi” smatra da nemački tim nije ni senka od prošlosezonskog tima.

“Frajburg je daleko ozbiljniji bio prošle sezone. Gledao sam ih i sada. Bili su nadomak Lige šampiona, igrali finale Kupa. Niko nije pronašao formulu da izgledaju dobro i ove takmičarske godine. Morate imati slobodu da sami dovodite igrače. Sećam se kada je 1993. Paulo Serđo došao u Leverkuzen. Doveo ga je menadžer, igrao je fenomenalno u Brazilu, dosta su ga hvalili. Ja sam imao poverenje pa nisam ni gledao snimke. Ipak, nisu videli sve. Ne mogu menadžer i skauti sve da vide očigledno. On došao, a ne zna da dribla. Gde to ima da Brazilac ne zna da igra. Uvideo sam šta nedostaje u njegovoj igri. Znali su njegovi saigrači u Brazilu da nema dribling i onda su mu samo gurali u prostor. Ja mu odmah promenim poziciju, pomerim ga sa krila u centar, nadavao se golova. Igrao je i za reprezentaciju”, kazao je iskusni strateg, a potom se osvrnuo na napadački potencijal srpske reprezentacije:

“Tako kod nas u reprezentaciji ne koriste sjajne napadače koje imamo. Mitroviću konstatntno guraju u prostor, a to nije njegov zadatak. On je sidraš. Smatram da Mitrović i Vlahović treba da igraju zajedno u tandemu. Mitar maestralno igra glavom, a Dušan je tu da utrči, pronađe rupu i uđe u prazan prostor. Ko je od štopera brži od njega? Teško da ima takvih. Oduvek sam voleo da samostalno biram baš onog ko mi treba za tim. Kada je Rajner Kalmund bio direktor Bajer Leverkuzena tražili smo jedne sezone pojačanje na levom beku. Momak od tri miliona je bio mnogo skup, mogao sam da biram između igrača koji vredi 1.500.000 i 300.000 evra. Izabrao sam onog ko mi više pasuje. Kalmund je to znao da prepozna”.

Bolji dani za klub u kojem je ponikao su napokon došli. OFK se do prošle godine grčevito borio za bodove u trećeligaškim okršajima, a sada je već sredinom jeseni blizu povratka u superligaško društvo, krem srpskog fudbala.

“To je moja radost, moj klub. U plavo-belom dresu sam svojevremeno osvojio nagradu za igrača godine u izboru kapitena 18 klubova. Čak 17 igrača je glasalo za mene, a i dalje ne znam ko je taj jedan koji mi nije dao glas. Tu sam postao reprezentativac. Vežu me najlepše uspomene. Do tada nam nikada nije polazilo za rukom da ostvarimo dobar rezultat sa Mađarima koji su bili sila. Baš tada smo uspeli da odigramo nerešeno u Beogradu. Tu je počela moja karijera. Uoči onog čuvenog evropskog prvenstva u Italiji, kada smo dogurali do finala, povredio se standardni levi bek. Oduvek sam igrao na toj poziciji, ali zbog nekih povreda u klubu sam pokrivao sredinu terena. Rajko Mitić me nije pozvao jer je želeo beka, a ne veznog igrača. Nisam imao sreće”.

O Dragoslavu se pričalo u Nemačkoj, iako o tome nije bio obavešten, značajno ranije od prvih spakovanih kofera i parafa na ugovor sa Ajntrahtom 1976. godine.

“Legendarni Sep Herberger, koji je Nemce vodio do trofeja na Mundijalu u Švajcarskoj 1954. godine, gledao me je jednom prilikom, a ja sam to saznao tek pre 10 godina čitajući članak u novinama. Rekao je: ‘Ima jedan plavokosi što bi mogao da igra kod nas’. Voleo bih da sam to tada pročitao”.

Nemački, ali i evropski mediji, veliku pažnju posvećuju đaku Bajernovog omladinskog pogona – Aleksandru Pavloviću, vezisti srpskog porekla.

“Nisam ga još uvek video, pa onda nije ozbiljno da ulazim u detaljnu analizu. Označili su ga kao budućnost kluba u Bajernu, a ja verujem njihovim skautima. Jedan bivši igrač Bajerna je preporučio Musijalu, a on je iz Štutgarta otišao u Čelsi. Bio je na ceni i odmah su ga vratili u Bajern. Priča se da bi njegova prodaja mogla postati transfer veka. Selektor Engelske reprezentacije ne može da prežali što Džamal Musijala igra za Nemačku. Posao Bavaraca ima smisla. Dugo su gledali Kejna i shvatili su da je on nešto najbliže onom što je za njih bio Robert Levandovski. Uklopio se za minut i vidite kako igra. Neprestano daje golove. Koliko je ozbiljan igrač najbolje govori podatak da su ga satima držali na aerodromu u Londonu, razmišljajući da li da ga puste iz Totenhema. Ako je Bajern izabrao Pavlovića, ja ne sumnjam. Tek ću da ga gledam”, zaključio je Stepanović u razgovoru za Meridian sport.

Bonus video: