Nakon svojih podataka, majka je, verovatno bez preteranog entuzijazma, pristupila popunjavanju druge stranice formulara.
Ime deteta: Balša Koprivica.
Datum rođenja: 01.05.2000.
Kada neko igra lutriju, nada se dobitku koji menja život. Kada neko igra lutriju za dobijanje zelene karte za odlazak u Ameriku, nada se dobitku koji menja svet.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Porodica Koprivica je imala toliko jaku želju da je prizvala odgovor u kojem je pisalo:
„SELECTED!“
Balša je bio suviše mali da bi razumeo razmere dobijanja takvog džekpota. Bio je i dovoljno veliki da krene sa ozbiljnim pripremama za novi, vrli svet. I dovoljno veliki da pamti uzbuđenje. I da priča za Meridian sport o tome.
„Moja majka je aplicirala na lutriji i prve godine smo nas dvoje dobili zelenu kartu. Bila je 2008. Već naredne godine smo prvi put otišli u Ameriku, a posle smo išli i 2010. i 2011. Onda smo, 2012, odlučili da se preselimo“, seća se Koprivica dok šeta pustim hodnicima Beogradske arene, prezadovoljan učinjenim u prvom meču polufinala ABA lige između njegovog Partizana i Dubaija.
Balša, sin Slaviše Koprivice, nekadašnjeg šampiona Evrope sa crno-belima, nije mogao da pobegne od genetike. Samim tim i od košarke. Ali, pre nego što je počeo da raste na terenima u Americi, pamti uzbuđenje u domu zbog selidbe.
„Naravno. Baš smo se pripremali za odlazak. Pamtim kako su me drugari iz odeljenja ispratili, sa mnogo poklona i pozdrava. Učio sam engleski jezik, išao na dodatne časove u Berlitz. Kad sam došao u SAD bio sam dovoljno dobar da sam odmah išao na časove sa decom koji su Amerikanci, nisam morao da idem sa onima kojima engleski nije prvi jezik u osnovnoj i srednjoj školi. Uspeo sam odmah da uhvatim štos i naviknem se.“
Nije bilo dileme da porodica Koprivica menja svet. To je bila i želja. Ali, sve je shvaćeno kao velika prilika.
„Naravno. Prvenstveno smo zbog toga i otišli. Moja mama je još od malena htela da ide u Ameriku, ja sam takođe želeo tamo zbog košarke. Tako da smo oboje imali san da nastavimo život tamo. Odlučili smo se za promenu sredine i, iako je bilo teško u početku, izborili smo se i došli do toga dokle smo došli“.
Koraci su bili pravi, iako puni prepreka. Balša se sa majkom nastanio na Floridi, ali nije to bilo kao što drugi zamišljaju. Njihov „Američki san“ se razvijao postepeno.
„Bilo je teško u početku. Selili smo se bezbroj puta, barem osam-devet, ne mogu više ni da se setim“, nasmejao se Balša sa ove distance. „Onda sam se 2017. odselio, krenuo kao srednjoškolac da živim u Montverde akademiji. Godinu i po dana sam bio tamo, dve godine na fakultetu Florida Stejt… Mama je i dalje tamo. Vratila se prošle godine u Beograd, ali je sada ponovo otišla tamo. Prija klima tamo. Prija taj život“, završava Koprivica priču o prošlosti. Priču koja se malo zna.
Posle Fajnal-fora Evrolige još više boli
Ona koja je daleko poznatija srpskim košarkaškim navijačima je sadašnjost. Koprivica je već četvrtu godinu prvotimac Partizana, kao i povremeni reprezentativac Srbije. Kraj maja 2025. godine dočekao je u odličnoj formi.
„Utakmica protiv Dubaija je bila jedna od boljih sigurno u sezoni, uz onaj niz u Evroligi kada smo pobeđivali sa 20 razlike Monako, Milano… Prvenstveno zato što smo sada imali dosta vremena da se pripremimo, stvarno smo kvalitetno trenirali pet na pet. Ja sam pre mesec dana imao neke zdravstvene probleme. Sad se mnogo bolje osećam, u dobrom sam ritmu, mogu da pokažem i neku raznovrsnost koju imam.“
U Partizanu su svesni da se približava borba koja će odrediti sezonu kao uspešnu, ili lošu. Jer, završiti takmičarsku godinu sa trofejem ABA lige je od starta bio cilj. Završiti je bez osvojenog trofeja i igranja plej-ofa Evrolige…
„Ma jasno je, kako da ne. ABA nam je glavni cilj. Moje je mišljenje da je pred plej-of nekako svako prihvatio svoju ulogu, svesni da nema opuštanja i da nema predaje. I baš mi je drago zbog toga. Računamo da nas četiri meča vode do titule. Ali, idemo utakmicu po utakmicu, da probamo da pobedimo prvo polufinale a onda da vidimo za finale.“
Partizan je u ponedeljak pregazio Dubai, samo dan nakon finala Fajnal-fora Evrolige. Koprivica je gledao te utakmice, svestan činjenice da je jedan od ciljeva crno-belih bio da se nađu na završnom turniru u Abu Dabiju. I svestan da bi sa ovom formom koju sada prikazuju on i drugovi, mogli da se bore sa svima u Evroligi.
„Gledao sam, naravno. I osetio to kao motivaciju. Mi smo pobedili svaku ekipu koja je bila na Fajnal-foru, zbog čega samo još više negde unutra boli zbog toga kako smo završili u Evroligi. To govori i koliko kvaliteta je imala svaka ekipa u Evroligi, da su to nijanse. Ali, to je i pokazatelj da mi možemo da dostignemo taj Fajnal-for. Fale nam nijanse, iskustvo u pet-šest utakmica koje smo mogli da dobijemo i dođemo do završnice.“
I sada znaju šta im je potrebno da isprave…
„Naravno. Ali, treba podsetiti da je ovo bila i potpuno nova ekipa. Siguran sam da će sledeće godine biti mnogo bolje.“
Balša uvek korača hrabro napred. Tako je, kao dečak, krenuo u Ameriku, prošao sve prepreke, jači se vratio u domovinu, tu se takođe borio, ostao jedini igrač Partizana iz prošle sezone… Samo je potrebno i malo sreće.
Bonus video:
srboljub.birmancevic
Možda baš Balša donese sreću Partizanu sledeće sezone, to jest njegova srećna zvezda se prenese na tim i uspeh Partizana.
Goran Munic
Bolje da je dobio na lotou nego zelenu kartu za Ameriku
kluka4002
Sve to dođje zasluzeno drago mi je zbog njega sjajan je mimak i sjajan igrač verujem da je pred njim blistava karijera