TOM KRUZ, BEKAM, VOJVOTKINJA I ON! Najluđa priča Srbina u Londonu: Vodio je navijanje za Đokovića, pa gledao pobedu Italije na Vembliju!

Prethodnih nekoliko nedelja bile su poprilično burne u svetu sporta, a epicentar dešavanja bio je London i to baš u nedelju.

Italija je osvojila Evropsko prvenstvo pobedom protiv domaćina na Vembliju, a samo nekoliko sati pre početka finala u fudbalu, završeno je tenisko finale. Novak Đoković je na oko 14 kilometara udaljenosti od čuvenog stadiona pobedio Matea Beretinija u finalu Vimbldona.

Jedan od najluđih sportskih dana u jednom gradu prošao je podjednako ludo, a čitavo iskustvo je za Meridian sport ispričao David Vujanić, Srbin koji je stanovnik Londona od 1998. godine.

David je jedan od retkih ljudi koji je našao mesto na oba finala.

– Nekako neplanirano, neočekivano i stvarno nesvakidašnje da se tako nešto pojavi. Ja sam već išao na par utakmica na prvenstvu, išao sam na Italija – Austrija, Engleska – Češka i na Italija – Španija. I kada su Englezi došli do finala ovde je bila masovna hipnoza. Kada su prošli u polufinale išao sam da vidim šta se dešava na ulici, da slavim sa narodom. Pilo se, zezalo se, bila je ludnica… Pogotovo što je zbog korone bila zatvorena država godinu dana mislim da se energija još više skupila u ljudima da izađu i budu zajedno. Svi znamo kako Englezi znaju da budu ludi. Bilo je zabavno da budem posmatrač, a u isto vreme i deo te priče – rekao je David.

U trenutku kada je postalo jasno da će finale igrati i Đoković i Engelska shvatio je šta mora da učini.

– Bio sam na ulicama do 4 ujutru, pomislio sam: ‘Šta će biti ako osvoje?’ i morao sam da dođem do karte. U isto vreme, Đoković je došao do finala i znao sam da mi je to sportski san, da odem da vidim da li će Engleska uzeti prvenstvo, a pre toga da idem na Đokovića da vidim kako će Novak da ispiše istoriju i statistički se poravna sa Federerom i Nadalom po broju slemova i da ne može da se kaže ništa više. Uspeo sam da dođem do karata, stvarno je bilo nezaboravno i još uvek se odmaram.

Elitno društvo i incidenti u prestonici

Zanimljivo je da su na finale u tenisu i fudbalu pored Davida stigli još Dejvid Bekam, Tom Kruz i Vojvotkinja od Kembridža Kejt Midlton.

– Ha-ha-ha, to je rekla i drugarica moje mame! Sigurno nas nije bilo mnogo koji su uspeli da odu i na Đokovića i na fudbal, počastvovan sam što sam deo takvog društva… Ali, stvarno je bilo… Kao dete sam uvek pratio sport i srpski sport. Drago mi je što je Đoković uzeo, to je bilo najvažnije, a za Engelska – Italija manje-više mi je bilo svejedno. Vukao sam malo na Engleze jer bih voleo da vidim to slavlje, ali u isto vreme, možda je i bolje što nisu dobili jer to bi bio kraj sveta.

Nažalost uz celu euforiju, nije moglo da prođe bez incidenata koji su pravili uglavnom engleski navijači.

– Uspeo sam fino da uđem, video sam da se svašta dešava. Došao sam pola sata pre početka utakmice i tada se videlo da je većina ljudi ispred stadiona bez karata. Primetio sam da se skupljaju face, da posmatraju šta se dešava… Posle sam video da su bili ti problemi. Nisam iznenađen, skupe su bile karte. Minimum je bio 90 funti, ali to ako si uzeo na početku kada je UEFA izdala. Ja sam sedeo u gornjim redovima i za to je karta bila 600 evra preko sajta UEFA. To je skupo, razumem te ljude koji su pokušali da se snađu. Ne sudim, jeste da je bilo neprijatno za videti, mogli su i da se povrede, ali i to je fudbal. U neku ruku ih razumem.

“Nole, Nole” usred Londona!

Kada je reč o tenisu, nakon polufinala se pojavila informacija da su redari zabranili isticanje srpskih zastava, a i tu situaciju nam je objasnio David.

– Ja sam to već proučio pre nego što sam otišao. Kada sam išao na Vimbldon kao klinac, meni je Đoković čak potpisao zastavu, možda 2006. ili 2008. godine, kada je igrao na terenu 18 ili tako nešto. Kada sam išao sledeće godine, jedan radnik obezbeđenja je pokušao da mi uzme zastavu, toga sam se setio i ove godine sam baš pogledao pravila. Imaju neke proporcije… smeš samo 60 sa 60 centimetara. Čak mi je prišao neki čovek iz obezbeđenja i rekao da ne smem da mašem sa zastavom, mislim da je to nešto tokom igre da se ne smeta igračima. Ipak je Vimbldon nekako buržujsko mesto za sport. Mislim da nisu bili nefer i da nije bilo nešto ciljano na srpske zastave.

Naš sagovornik je objasnio kako se lako sporazumeo sa Đokovićevim navijačima na centralnom terenu.

– Zanimljivo je bilo… Malo sam navijao više fudbalski, jer znam kako sme da se navija na Vimbldonu. Većinu skandiranja “Nole, Nole” sam pokrenuo sa momcima koji su sedeli na drugoj tribini. Kada Beretinijevi navijači krenu “Mateo, Mateo”, mi se dogovorimo da ćemo za dva-tri poena da vratimo. Drago mi je da smo se čuli. Sećam se tih finala preko TV-a kako Novak nema podršku – rekao je David i nastavio:

– Bio je taj momenat kada je Italijan bio blizu da vrati brejk u drugom setu, a Novak se vratio i uzeo gem. Oni su krenuli “Mateo…”, pogledao sam te momke, prstima smo se sporazumeli, pokazao sam im da ćemo navijati ako Novak osvoji poen i kada je osvojio bilo je super. Interesantno je da je jedan od tih momaka Dejan Petek, fudbaler iz Redinga. Baš mi je drago što smo pružili podršku i videli kako Srbin ulazi u istoriju, divno je da Novak svim Srbima na svetu daje neko svetlo i pozitivnu reč o nama i čast mi je što imamo takvog čoveka.

Pakleno teško, ali došao je do karata

U Engleskoj je David došao do određenog nivoa popularnosti radom i pojavom na internetu, za sebe u šali kaže da je influenser, a zapravo se definiše kao “umetnik, new age novinar i strastveni navijač”. Na društvenim mrežama ga prati veliki broj ljudi, ali uprkos tome do ulaznica za oba finala je jedva došao.

– Imao sam sreću jer sam na Tviteru bacio poruke da tražim karte za oba finala. Imao sam sreće, jedan momak mi se javio, rekao da ima dve karte i da može da mi proda jednu. Za fudbal mi se javio Italijan i rekao da ima jednu kartu i baš sam imao sreće i završio na oba. Teško je bilo da su nađu karte za finala pogotovo finansijski. Kod tapkaroša za fudbal karte su bile preko 3, 4 hiljade po karti, a tenis isto kada se uzima tako kasno to su sve cene 2, 3, 4, 5 hiljada…

David je poručio da mu je krivo što više ljudi ne prati tenis, a objasnio je i kakva je situacija sa belim sportom u Engleskoj.

– Englezi su opsednuti fudbalom i ovde se sve rotira oko fudbala. Tenis se prati kada igra Marej, znamo da je ovde Federer miljenik, ali polako se ta slika o Đokoviću menja. Primetio sam i na stadionu, sada se on nekako drži više za sebe, ne pokušava da se dodvori navijačima i to se oseća i sada Đoković dobija veći respekt. Koliko god više voleli Federera, ne možeš da zaustaviš takvu veličinu i mora da se prizna jednostavno ko je najbolji.

Vujanić je ispričao i jednu anegdotu koja je dodatno uticala na njegovu želju da bodri Đokovića u finalu. Prisetio se finala iz 2019. godine kada je Novak pobedio Federera u pet setova nakon što je spasio dve meč lopte.

– Zašto sam toliko hteo da nađem kartu za Vimbldon… Jer sam 2019. godine bio u Americi, snimao nešto i čak nisam ni hteo da idem, dvoumio sam se, a u isto vreme su igrali Đoković i Federer u finalu. Nisam uspeo da ostanem budan za meč, budim se u Americi i stiže mi poruka od drugarice: ‘E, gde si? Imam kartu za Vimbldon ako hoćeš da dođeš?’. Pomislio sam: ‘Nemoj da me zaj***vaš’. Ušao sam da vidim rezultat, mislio sam da je gotov meč kad ono – peti set, 12:12! Posle sam video da je Đoković spasio dve meč lopte. Toliko sam se iznervirao da sam morao za sledeće finale da nađem nekako kartu.

Za kraj je objasnio David i svoj pogled na incident Đokovića na prošlogodišnjem Ju Es Openu.

– Kada je pogodio onu ženu u grlo, rekao sam da će proraditi inat. To je za mene bila pozitivna priča i eto posle toga tri slema, možda baš u Americi uzme četvrti. Bilo bi simbolično da u Njujorku osvoji 21. slem.

ĐOKOVIĆ PUTUJE U TOKIO! Novak slučajno otkrio svoju odluku o Olimpijskim igrama? (VIDEO)

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Mirko Poledica: Nismo odustali od štrajka ispred Fudbalskog saveza Srbije | Sport Fokus EP11