Svi igrači Efesa pakovali su kofere za put u Beograd, ali je samo jedan od njih sve vreme držao upaljenu kameru. Objašnjavao je kuda ide. U goste kakvom klubu i u kakav ambijent. Predstavljao je pratiocima na YouTube kanalu deo košarkaškog sveta u kojem živi.
To mu nije posao, već hobi. Posao mu je osvajanje titula – u NBA i Evroligi.
Ilajdža Brajant, godinama jedan od najpouzdanijih igrača evropske klupske košarke, kada je snimao poslednji video, dolazio je na noge Partizanu. Sipao je hvalospeve na račun crno-belih, da bi potom bio deo istorijskog poraza Parnog valjka.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Sada ne snima video, ali će definitivno biti deo istorije. Opet je došao u Beograd, samo na megdan Crvenoj zvezdi Meridianbet. Nije sam uključio kameru, već je odgovarao na pitanja. Zapravo, u jednom trenutku je to postao više razgovor nego intervju za Meridian sport.
As Efesa osećao se komforno u glavnom gradu Srbije. Kako i ne bi kada je tu osvojio i titulu prvaka Evrolige. Sećanja, međutim, ne iznosi na parket Arene.
„Uvek se trudim da ostanem u sadašnjosti. Idem dan po dan. Zato nikada ne osećam pritisak značaja utakmice, niti razmišljam o višim ciljevima. To mi pomaže da više uživam u igri“, počinje priču Brajant u hotelu Radison, odakle se lako dođe do autoputa i Arene, gde će večeras (petak) u 20 časova izađi na crtu Zvezdi u meču koji će odrediti sudbine oba tima.
Navijači, ambijent, naoštren protivnik… Sve to čeka četu iz Istanbula. Ali, pre nekoliko sedmica naleteli su na sličan izazov u istoj dvorani. Partizan i Efes su tada bili na istom broju pobeda. Crno-beli su sada eliminisani, a „pivari“ jure čak i direktan plasman u plej-of.
„Uvek sam svestan da će biti mnogo emocija tokom utakmice i da ne smem da dopustim da me to ponese. Protiv Partizana smo igrali mnogo dobro kao tim. Bila je to naša noć, sve nam je ulazilo. A oni su bili veoma loši. To je sport. To je i život. Nekada je tvoj dan, nekada nije.“
Samo što nije dan Efesa, već sedmice… U jednom trenutku je kliknulo, tako da je ovaj tim došao sa šest uzastopnih pobeda u Beograd.
„Ne dopuštam da mi trijumfi i porazi određuju kako se osećam. Dug je put da kao tim dođeš do prave igre i pobeda, a porazi su deo tog putovanja. Zadovoljstvo je pronalaženje pravog smera, kroz uspehe i neuspehe. Pronašli smo momentum i krenuli. Svi su sada zdravi. Šejn Larkin nam je dugo nedostajao. Igrači su se povređivali, oporavljali, odlazili, dolazili… Sada smo dobro podmazana mašina koja je krenula u pravom trenutku.“
Utakmica sa Partizanom je, neizbežno, priprema za okršaj protiv Zvezde. Dva potpuno različita protivnika, ali jednako vrela atmosfera i važnost meča.
„Najbolji učitelj u životu je iskustvo. Dobro ili loše. Pomoći će nam da uradimo sve da pobedimo u takvom okruženju, znaćemo kako da reagujemo u određenim situacijama. E, sad, da li ćemo igrati toliko dobro, ili oni loše, videćemo.“
U tom videu na YouTube-u, Brajant u jednom trenutku kaže „Ko ne zna za Partizan, ne poznaje evropsku košarku“. Na svaki pomen Beograda, u razgovoru sa momkom iz Džordžije, provejava poštovanje prema mestu gde će i večeras igrati.
„Kao košarkaškom entuzijasti meni je sve ovo super. Izuzetna mi je čast da igram protiv takvih timova i takvih navijača, pobedio ili izgubio. To je svedočenje koliko je košarka važna tim ljudima i ne bih pokazao poštovanje da ih nisam pomenuo na mom kanalu. Svaki navijač, svaki košarkaški zaljubljenik, mora to da doživi. Znam da u ’Teren od zlata’ Nikola Jokić priča o tome. Pričao je i pre o pritisku sa tribina u NBA: ’Igrao sam u Srbiji, ovo je ništa!’ Mnogi ljudi u Americi to ne znaju. Kada sam odrastao, gledao sam NBA, nisam znao za Partizan i Crvenu zvezdu. A ovi klubovi ne samo da su veliki u košarkaškom smislu, već nose toliko pozitivnog i entuzijazma košarci i sportu globalno.“
Zato i priča ljudima, kako bi shvatili. Brajant je čovek na misiji.
„Generalno se košarka u Evropi stavlja u jedan okvir. Vidiš klipove, vidiš da je Kevin Durent bio na utakmici Olimpijakosa, ili da je neko za koga znaš prešao u neki od timova i shvatiš da su navijači strastveni. Onda ljudi primete: ’Vau, ovo je impresivno. Želim da igram tamo!’ Zato i pokušavam da objasnim normalnim ’civilima’ u Americi koji ne razumeju. Misle da niko ne gleda moje utakmice jer igram u Evropi.“
Kad je već pomenuo dokumentarni film Teren od zlata koji prati četiri reprezentacije (SAD, Srbiju, Francusku i Kanadu) na Olimpijskim igrama… Mnogi su promenili „zastavu“ posle tog filma. Brajant se, međutim, nije dao:
„Oh, ne, navijao sam za SAD i u filmu. Ali, osetio sam neku povezanost sa Srbijom, pa i Francuskom. Igrao sam protiv tih momaka. Dobrić je bio odličan u nekim utakmicama, Gudurić isto. Kul je bilo videti ih na sceni protiv najvećih na svetu.“
Igraće i večeras protiv nekih koje poznaje. Igraće i protiv trenerskog mozga Janisa Sferopulosa, sa kim je sarađivao u Makabiju. Svi sada znaju šta Efes može, pitanje je dakle kakvo prilagođavanje grčkog stručnjaka na klupi Zvezde očekuje Brajant.
„Trener Sferopulos će sigurno pripremiti tim za ovakvu utakmicu. Znam to, igrao sam za njega. Iskoristiće publiku kao prednost, učiniće ih super-agresivnima. Biće to teška borba. Oni će sigurno doći da se košarkaški pobiju, ali i mi ćemo. Nadam se da ćemo na kraju i pobediti.“
Brajant, kao student košarke i šampion, dobro zna i odakle prete opasnosti na terenu, ne samo sa klupe.
„Sjajan su tim, sa odličnim trenerom. Imaju mnogo moćnih igrača, Kenan, Nedović, Kalinić, Petrušev… Zvezda je izuzetno talentovana. Znamo da imaju neke povrede, tako da će igrati malo drugačije. Ali, ono što sam naučio je da kada igraš protiv ranjenog lava, taj lav postaje agresivniji. Igraće još bolje. Sećam se prošle godine, kada nam je nedostajalo mnogo igrača, pobedili smo Panatinaikos. A pogled na roster govorio je: ’Nema šanse da pobedite!’ Timovi postanu jedno, skupe se i zajedno sa publikom imaju šansu bez obzira na sve.“
Na temu emocija, podsećamo Brajanta na još jednu konstataciju iz poslednjeg izdanja na njegovom kanalu. Predstavljajući tada Partizan, rekao je da bi crno-beli osvojili Evroligu pre dve godine da se nije desila tuča u Madridu.
„Osećao sam da su sve vreme bili u pravom ritmu. Igrali su zajednički, radili sve što treba. Panter je bio nezaustavljiv. Pronašli su ritam, imali 2-0 i iz Madrida se vraćali kući. Igraćeš protiv Partizana, sa 0-2, u Beogradu? Bilo je nezamislivo da se Real izvuče. A onda je Panter ispao i to u utakmici u kojoj ih je razbio. Bili su bolji tim… Ali, eto, pričali smo baš o emocijama. Moraš da naučiš da ih kontrolišeš, jer i one su deo utakmice. Tada ih neki igrači nisu kontrolisali dobro, što ih je diskvalifikovalo i nisu mogli da pomognu timu.“
Navijači i novinari mogu samo da pričaju o tome šta bi oni uradili u toj situaciji. Ali, igrači znaju.
„Tada sam uspavljivao decu i zaspao sa njima. Kada sam se probudio, pogledao sam hajlajtse i bio sam šokiran. Kada gledaš sa strane, to deluje bizarno. Ali, kada igraš… To može da se poredi sa ratom. Emocije idu gore-dole. I to se vidi. Posebno je izraženo kod trenera u Evropi koji će te psovati i vikati ako promašiš. U košarci je mnogo jakih osećanja. I, ako ste primetili, obično oni koji najbolje kontrolišu emocije, završe na vrhu. Što se Partizanovog slučaja tiče, samo sam se nadao da će glavni igrači oba tima biti na terenu, da vidimo ko je bolji. Nažalost, liga je to rešila kako je rešila.“
Dakle, da se vratimo na Zvezdu – emocije će biti ključ!
„Energija tada teče. Ako kontrolišeš osećanja, ako ne razgovaraš sa sudijama i potpuno si posvećen i fokusiran, daješ sebi šansu. Nećeš uvek pobediti, ali ćeš barem biti u prilici.“
Jedan momak je uvek kontrolisao emocije. I takav, hladnokrvan, doneo titulu Efesu u Beogradu 2022. godine. Vasilije Micić je u NBA, gde sedi, ne igra…
„Teško je tamo. Moraš da budeš spreman da iskoristiš šansu i da imaš malo sreće. Pogledajte Milvoki, kada smo osvojili titulu. Da je Kevin Durent nosio malo manji broj patika, ne bismo uzeli prsten. Vrlo je jednostavno. Deo procesa je i sreća. Teško je sedeti na klupi, a znaš da možeš da pomogneš timu. Svi znamo da je on sjajan igrač i da može da doprinese u NBA. Sada je samo pitanje šta želi? Da čeka priliku tamo ili da se vrati u Evropu i bude glavni? Ako dobije šansu, uspeće i tamo. A svi znamo šta će biti ako se vrati u Evropu.“
Brajant ne čita silne glasine o povratku Micića u Evropu. Ne čita jer – nije aktivan na internetu. Sada je bilo malo češći, pratio je NCAA.
„Dok je moj Brigam Jang igrao, bili su dobri. Srećan sam zbog njih. Ušli su u ritam, pobeđivali… Ovo je prva godina novog trenera i nadam se da će samo rasti. A dolazi im najbolji srednjoškolac (Ej Džej Dibenca, prim. Aut), što je ogromno za program.“
Tamo je i mladi Srbin, Mihailo Bošković. Svidelo se Brajantu što se razgovara o njegovom univerzitetu, ali se svim Srbima svidelo ono što se dešavalo na najvećoj sceni – gde je Nikola Jokić noć pre postigao 61 poen.
„Samo zato što je njegova igra toliko jedinstvena, ne cene ga dovoljno. Prvo što sam video tog jutra je da je Stef Kari ubacio 12 trojki protiv Memfisa. Onda sam skrolovao na dole i vidim sliku Jokića i broj 61 uz tripl-dabl. Niko ne luduje zbog toga! To je današnja kultura hajlajtsa. Tek kada se povuče ceniće ga više, kada vide da niko ne može ni da se približi njegovim brojkama. Šteta. Ja sam najveći navijač Šei Gildžus-Aleksandera, želim da uzme MVP priznanje jer je Jokić godinama osvajao. Ali, ako uporedite brojke… Tesna je to trka, subjektivnost će odlučiti. Navikli smo da Jokić ovo radi i normalno je, a zapravo ni najmanje nije.“
Iz NBA ne stižu samo najbolji potezi i lude brojke. Stiže i nova liga.
„U bilo kojoj sferi života, za tržište i konačan proizvod je dobra konkurencija. Primer je PGA Golf i LIV Golf. Tako je i u slučaju razvoja igrača. Sama činjenica da neko želi da dođe ovde i stvori ligu jeste kompliment klubovima kao što su Crvena zvezda, Partizan…sa ogromnim brojem navijača.“
Brajant je uvek smatrao da postoji veći marketinški potencijal u Evropi.
„Ljudi u Americi ne vide te utakmice, tako da ako postoji neki način da prate više… Video sam kako Luka Dončić kaže: ’Želeo sam da budem kao Spanulis!’ To je bila njegova inspiracija. Moja je bila Kobi Brajant, njega sam gledao. Publici u Americi treba prikazati da je impresivno što može da se igra pred takvim navijačima u Evropi. Recimo, mnogo bih voleo da vidim „Starting Five“ (dokumentarac koji prati živote najvećih NBA zvezda, prim. aut) iz Evrope. Da vidim na Netflixu Majka Džejmsa, šta radi Šejn Larkin, Kendrik Nan… Tako se gradi brend. Samo preslikajte šta NBA radi. Evroliga je bila u dobrim rukama, ali ovo je moje mišljenje. Ipak, to je posao za one koji mnogo više zarađuju od mene.“
Za kraj… Da li će Efes ići na Fajnal-for?
„Ne razmišljam o tome šta ću jesti sutra. Samo o svakom narednom danu. Ali, da, mislim da ćemo biti na Fajnal-foru. Prvo moramo da se koncentrišemo na trening pred utakmicu sa Zvezdom, pa dalje.“
Ko neće ići dalje iz ove lude trke (osim Partizana koji je, dok je Meridian sport razgovarao sa Brajantom, gubio od Žalgirisa)?
„Sve vreme pričamo o Evroligi, a ja je generalno ne gledam“, nasmejao se Brajant. „Pratim NBA. Ovde nam daju skauting izveštaj sa svim statistikama i onda gledamo igrače. Mislim da mi to omogućava jasniju sliku, da uživam i igram na pravi način.“
Zanimljiv pristup… Zanimljiv igrač… Zanimljiv i sagovornik… Pred, najblaže rečeno, zanimljivu utakmicu.
Bonus video:
