Domaća šljivovica, vruća pogača, sir i salata iz bašte – prva tura. Nastavak malo jači. Predvodnik uštipak, a verni pratioci ljuta paprika u ulju, sočni vrat iz vrtova Edena, ćevapi neponovljivog šmeka i kao dezert specijalitet – teleća glava. Rekli bi mnogi razlog dolaska gastronomski orgazam. Ne bi pogrešili, ali pravi povod posete Leskovacu nije bila hrana, već momci koji su grad s juga Srbije posle dugo vremena vratili u košarkašku orbitu.
Pre 20 godina Žuća i Pavke sa košarkaškom loptom, danas Boce i Luka za mikrofonom. Leskovačko “namiguvanje“ je dobilo nastavak – ovoga puta u drugačijem ruhu. Nasleđe koje je ostavio tandem iz Zdravlja je veliko, ali arhitekte podkasta 6.75range ne žele da se porede niti da se naslanjaju na slavu prethodnika. Imaju svoj put i zahvaljujući hrabrom i autentičnom pristupu postali su prepoznati širom Srbije. Uvukao se južnjački naglasak pod kožu ljubitelja košarke, a zarazni humor postaje prirodno stanje svakog ko sedne za njihov sto.
SPREMI SE ZA BESPLATNU ZABAVU: Preuzmi BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 100 FREEBET-OVA na Super Heli igri – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Na poziv Meridian sporta su dnevnu sobu zamenili kafanom, što im nije preterano teško palo, pa je usledilo dva sata kvalitetnog programa. Konobari su prilazili da opale selfi, da pokažu deci sa kim su se slikali, a glavni među njima je na pitanje o šifri za WIFI dobacio: BoceLuka123. Ko bi rekao da ovaku pažnju izazivaju jedan diplomirani tehnolog i profesor fizičkog na privremenom radu u IT sektoru.
Možda ne nosi dnevnik, ali je Luka Mihajlović predavač na katedri za košarkaški humor, a pošto se u slobodno vreme bavi menadžerskim poslom – našao je svog Nikolu Jokića u liku i delu Bogdana Milenkovića. Osvojili su internet i zarazili publiku video klipovima. Pik enrol sa leskovačkih terena su zavrteli na drušvenim mrežama i postali dnevna doza relaksacije u vremenu velike košarkaške netrpeljivosti.
„Rodila se ideja da možemo malo da smirmo strasti. Čini nam se da imamo način da opustimo atmosferu, da ljudi vide kako je moguće da partizanovac i zvezdaš mogu da sede jedan pored drugog i da se dobro zezaju“, rekao je Bogdan Milenković tokom kafanskog druženja sa pridošlicama iz Beograda. Na šta je Luka dodao jednu od glavnih obeležja podkasta – lokalpatriotizam.
„Mnogo nam je važno da promovišemo Leskovac i volimo da mislimo da nešto činimo tim povodom“.
I čine, čak i više nego što misle, jer su nakon Slobodana Žuće Mitića najveći leskovački košarkaški brend u poslednih 20 godina.
Iako vole da kažu da nastaje i na terenu, magija je ipak rezervisana za nastupe pred kamerama. Put do dnevne sobe mlađeg Luke je uglavnom iz pravca posla, pa su kadrovi za koje ostajemo uskraćeni posebno zanimljivi.
„Kada god dođem kod njega, posle posla, volim da se izvalim na kauč da odmorim malo. Onda mi Luka dobaci: „Šta se izvaljuješ“… Na šta mu odgovaram: Druže, ovaj deo je sobe je moj studio“…
„Šta se vidi na kameri – to je njegovo“, smeje se Luka, a Boce konstatuje:
„Čim pređem u kuhinju, tada već može da mi govori šta smem da radim“.
Često deluje kao su njihove priče izašle iz košarkaški prilagođenih drama Stevana Sremca, ali poenta iskonskog humora je u spontanosti.
„Nijedna, ali nijedna priča nije smišljena pre podkasta. Sve se dešava na licu mesta. Ne kažem Luki “ hajde da pravimo skeč o Teodosiću“, već samo dođe nalet inspiracije“.
Kvalitetan smeh ne može da se rodi iz politički korektnih komentara. Zamislte sebe da u društvu najbližih prijatelja pazite šta ćete reći…
„Nema svetla, nema raskošnog studija, već je prava kauč atmosfera. Drugarski pričamo, zezamo se i na kraju neko to gleda. Reakcije su zaista pozitivne, što nam je izuzetno drago“, ističe profesor Mihajlović.
“Mi smo skloni da malo preteramo. Na primer neki kažu da smo Jaga urnisali, ali prosto mi pratimo taj trend od kada je prvi put ubacio 20, a Zvezda je izgubila. Jednostavno smo krenuli da bacamo taj fazon, a što se tiče Jaga uvek je dobrodošao u našoj emisiji“, dodaje Boce.
Kao i svaka sportska diskusija, nekada se ode i na drugu stranu. Ljudi su od krvi i mesa, a najveća žrtva rasprava (čitaj svađa) dva velika prijatelja je Lukina devojka.
„Klinkuli smo i na konto toga da se ne slažemo oko mnogih stvari. Nevezano za podkast. Sećam se za Ledeja je bila opaka svađa“, počinje priču Luka, a Boce dodaje začin:
„Dobro je što nismo upalili kameru. Sećam se Lukina devojka nas smiruje, jer je trebalo da krene snimanje. To je bilo posle derbija kada je Ledej gurnuo Gedraitisa. Ja ga prozivam, Luka ga brani. Šou!“
Zato ih ljudi vole – iskreni su i ne foliraju se. Osetili su na Kupu Radivoja Koraća koliko koliko se simpatični naglasak uvukao pod kožu Beograđana, Novosađana, Čačana… Da im je košarka sastavni deo DNK koda, videlo se po izgovorima kojim su isfintirali devojke i Dan zaljubljenih proveli sa prvom ljubavlju – košarkom.
„Nije bilo prijatno kada smo došli kući“, širok osmeh Bogdan je zamenio neprijatnim sećanjem. Verovatno bi lice dobilo drugu boju da nije imao više sreće nego pameti…
„Izvukao sam se na foru, pošto sam ženu verio 13. februara, dan pred Dan zaljubljenih i onda sam je vodio na večeru, a ona meni znam da ideš u Niš…“
Luka je iskoristio dobru staru metodu.
„Ja verenici kupujem cveće tri dana pred Dana zaljubljenih i govorim joj da je meni svaki dan sa njom Dan zaljubljenih. Da kupim sebi taj dan i da možemo neometano da odemo na Kup“.
Oprostile su devojke, a imaju razog i da budu ponosne. Ko je bio na utakmici Crvene zvezde Meridianbet i FMP-a, mogao je da čuje neočekivane povike. Klinci u publici su dozivali Nemanju Nedovića, Branka Lazića, Jaga dos Santosa… A onda je odjenuklo dvoranom Čair: Boco, Luka! Toliko ih vole!
„Dvadest minuta smo išli od dvorane do kola. Čovek koji nas je uveo na Kup preko našeg drugara je bio u potpunom čudu. Kada je video koliko nam ljudi prilazi, zvao je tog našeg drugara i pitao: „Brate, ko su ti ova dvojica… Ceo Niš ih zna“. Baš lep osećaj i bilo nam je mnogo drago“.
Srpski Džulijus Rendl i leskovački Nemanja Vranješ
Osim što su poznati podkasteri, profesor Mihajlović i tehnolog Milenković su aktivni košarkaši. Da, dobro ste pročitali! Luka i Boce su zvezde košarkaškog kluba Hisar, koji je glavni i odgovorni što je spojio dva Leskovčanina.
„Uf… Baš dugo se znamo. Otprilike 12, 13 godina. Igrao sam u Nišu i odlučio da se vratim za Leksovac, a Luka je bio priključen prvom timu. Tada smo ostvarili neki malo veći kontakt. Ali tek kada sam se drugi put vratio u Hisar smo se skontali u igri, kao i u priči“, priseća se Bogdan i baca karakterističnu opasku svom drugu:
„Bio si klinac, posle si sazreo“.
Kada je porastao Luka, postao je svestan organizacionih sposbonosti, pa je čak bio i trener Hisara u jednom trenutku, a tokom čitave karijere uporedno se bavi menadžerskim poslom. Tako je “završio“ povratak Boce u Hisar.
„Sreo me je u gradu i krenuo odmah da menadžeriše – ajde dođi u Hiser, kod nas je super… Istovremeno, imao sam želju da se vratim, tako sam ponovo došao i odmah posle prvog treninga smo krenuli više da se družimo“. Dodaćemo – ostalo je istorija!
Tri godine mlađi Luka je skoro pa postao inventar Hisara. Toliko je u klubu…
„Volim da se šalim, ali je i istina – da sam u klubu od kada je osnovan. Bio sam među najmlađima i preko leta sam smarao druge da dođu, tako da sam i Bocu vratio. I dan danas tako zovem ljude. Tako je krenulo. Kad god bi se sreli, uvek je morala da se baci neka fora. Dugo je trajalo tako i onda smo jednog dana rekli hajde da se zezamo malo, dolazi Svetsko prvenstvo – mogli bi pokrenemo podkast. Eto, tako je počelo i već od prve epizode je krenuo fin broj pregledi. Bili smo iznenađeni i dalo nam je vetar u leđa da nastavimo“.
O podkastu smo već dosta čuli – bilo je vreme za košarkaške karijere Luke i Bogdana. Iako su možda pomislili da će imati da priliku da ispričaju čuvene priče o velikom talentu i primicaču, odmah smo ih prekinuli. Bogdan o Luki, a Luka o Bogdanu, pa da vidimo kakvi su zaista bili, odnosno kakvi su danas košarkaši.
„Najbolji pik u Leskovcu, to ti garantujem“, dajem nam do znanja Boca o kakvom se tandemu radi.
Šta bi na ovo rekli Žuća i Pavke?! Da li su Luka i Boce reinkarnacija čuvenog “namiguvanja“?
„To je njihova fora, kod nas se zove “dođi“. Ne bih da se poredimo košarkaški sa takvim igračima“, profesorski spušta loptu Luka i priseća se duela protiv jednog od najpoznatijih leskovačkih košarkaša.
„Tada Bogdan nije igrao. Žuća nam je dao 40 poena, a imao 50 godina. Iako smo pobedili utakmicu 30 razlike, ušli smo u svlačionicu spuštenih glava, a predsednik dolazi i pita: Da li znate koliko vam je Žuća dao?! Mislim da je Žuća igrač iz ovog regiona koji je bio ispred vremena. Imao je fejdavej koji se ne brani.“
Boce je takođe napravio veliki naklon za legendarnog Slobodana Mitića.
„Klasa! Igrao sam protiv Žuće i malo trenirao. Bilo je direktnih duela na utakmicama i to je bila najveća škola, jer je čista prodaja fazona“.
Imali su od koga da uče, pa na neviđeno konstatujemo da sigurno znaju nešto. Luka preuzima palicu i daje uvodnu reč o košarkaškom leskovačkom Džulijusu Rendlu.
„To je taj stil – idemo na silu, idemo na dole… U prajmu, a van prajma bih uporedio Bogdana sa Urošem Lukovićem“.
Negoduje drugar pored njega!
„Daj, pa ja imam šut“…
Smiruje strasti Luka i priznaje:
„Biću iskren, Boce je bio prilično talentovan“.
Po principu ja tebi serdare ti meni vojvodo je usledila opservacija Bogdana o Luki kao košarkašu, koji je po prirodi bek šuter, ali je po potrebi igrao od keca do petice.
„Jedna od meških ruka koju sam video, ali koja nije htela da radi. Citiraću njega sa šuterskih treneniga: Ja sam tu igricu prešao. Ozbiljna ruka. Što se tiče defanzive, bio je odličan, a sada je iz sezone u sezonu sve lošiji“.
Da bi nam bliže objasnio, poredi:
“On vam je isti Nemanja Vranješ iz Mornara, a ako poredim dalje – onda Maodo Lo. To je ta percepcija. Kad se upali, može da ide mnogo lepo, ali kada je ugašen, onda je ugašen i naš klub“.
Košarkaške karijere nisu blistave, a možda razlog što Bogdana i Luku ne gledamo u ABA ligi leži u činjenici ko su im bili protivnici u mlađim danima. Na pitanje o najboljoj petorci protiv koje je igrao, Boci su oči zasijale – imao je spreman odgovor i to kakav!
“Na pleju Vasa Micić, dvojka Marko Gudurić, trojka Ognjen Dobrić, četiri Luka Mitrović i na centru Nikolu Milutinova“, bez razmišljanja, što se kaže za odličan pet! E, tako je izgledalo izlaganje tehnologa koji je u slobodno vreme centar Hisara. Dalje se prisetio jedne scene iz juniorskih dana.
“Ide kontra, Rebić baca loptu negde i samo dižem glavu i vidim kako Dobrić preleće preko mene i drugara, i tako zakucava da je to bilo ludilo. Drugar koji komentariše kako mu je video broj patika“…
Ostaje žal za jednim protivnikom…
“Jokića nisam ukačio, odmarao je protiv nas”, smeje se Bogdan, a onda prepušta palicu Luki.
Vreme je bilo za njegovu idealnu petorku sastavljenu od igrača protiv kojih je igrao.
„Na jedan i dva Aleksa Radanov i Aleksandar Aranitović – ta generacija Zvezde je bila najjača u poslednjih deset godina. Igrali smo u Jedinstvenoj ligi, dvorana je bila ispunjena, a Aranitović je bio najbolji mladi igrač. Mi smo se naložili iako smo bili najgori. Znali smo imena i dogovorili se da kidamo. Spustim se u stav, a Araniović mi sipa pet, šet trojki… Dobili su nas 50 razlike – ostali su baš upečatljivi. Trojka Vanja Marinković, na četiri moj drug i kolega sa faksa Luka Vukojičić koji je igrao za Megu. Što se centra tiče, izabrao bih Stefana Đorđevića, koji sada igra u Španij. To je petorka“
„Moja duplo jača”, jedva je dočekao Bogdan da poentira!
Dozet i Bogdan najveće želje, Teodosić najveća inspiracija
Dok je razgovor lagano tekao, na stolu je bilo sve manje hrane, a bogami i pića. Iako su konobari često navraćali… Pošto je poslednja priča bila vezana za poznate srpske košarkaše, u tom pravcu se i nastavila. Mnogi su ljubitelji podkasta 6.75range.
„Dejan Musli je poslednji koji nas je zapratio od poznatih igrača. Neki su naš baš iznenadili. Najveće ime je Nikola Kalinić, a poruku smo nedavno dobili od Nikole Jovića. Mi smo se prvi javili, a onda nam je on odgovorio. Hteli smo da se uključi makar na 20 minuta u podkast, a on nam je ljubazno objasnio da trenutno nije za to, ali da prati i voli naš rad”.
Od košarkaša Majamija su za sada dobili korpu, a jedno ime koje je često deo podkasta, odnosno njihovih šala je velika želja Bogdana Milenkovića:
„Milan Dozet!”
„Tomislav Tomović kad nam je bio u emisiji je rekao da se Dozet kul tip, da se sigurno ne ljuti i da voli šalu”.
Luka mašta da mu u dnevnu sobu ušeta kapiten reprezentacije. Mada ne bi se bunio ni da se javi preko Zuma.
„Trentuno mi je želja broj jedan Bogdan Bogdanović“.
Često umeju da se ne slažu, ali što se tiče jednog čoveka – nemaju dilemu!
„Zajednička najveća želja je Miloš Teodosić, ali to je nemoguća misija. On je najveća inspiracija“.
Zamislite karirane stolnjake, leskovačku kafanu, Tea i momke iz podkasta 6.75range – bio bi to spektakl! Ali i ovako je, i ovako rade sjajnu stvar, a ako ne verujete nama – verujte Luki Mitroviću, koji je opisao rad Luke i Boce sledećim rečima:
„Najbolji podkast u predelu jugoistočne Evrope, a možda i šire”, citirali su momci iz Leskovca košarkaša Zvezde uz širok osmeh, koji se svakome lepi na lice kada je u društvu mladog profesora i diplomiranog tehnologa.
Nazdravlje, do sledećeg viđenja!
Bonus video:
