Mangupski šmek Andreja Kostića i skica idealne karijere: Da ostavim trag u Zvezdi, odem u NBA, vratim se kao Teo i osvojim sve!

U naučnoj literaturi ne postoji opšti konsenzus oko definicije harizme. Šarm, magnetizam ličnosti, narodski rečeno – ono nešto. Izrazi koji najbliže opisuju ljude koji imaju retku osobinu da obasjaju prostoriju u koju uđu, čija sama pojava prouzrokuje osmeh kod drugih na licu.

Dovoljno je bilo nekoliko razgovora sa članovima stručnog štaba U18 reprezentacije Srbije da bi se potvrdila priča koju uveliko pripovedaju na Malom Kalemegdanu – Andrej Kostić, osim što ima neosporan košarkaški talenat, poseduje auru koja zrači. Sigurno da su kaldrme Vračara na kojima je odrastao učinile da pokupi mangupluk autentičan za beogradske ulice, pa sa sobom nosi neku lakoću sa kojom jednostavno pleni. Ali ispod površine, ispod prvog sloja, čuči klinac, učenik Treće beogradske gimnazije, momak koji živi san u crveno-belom i mašta da krene stopama idola. Kada je u lobiju Hotela Srbija shvatio da će intervju biti u videu formatu, prioriteti su se instant promenili – bilo je važno da frizura bude kako treba, a čim je svaka dlaka bila na svom mestu, priča je mogla da počne. O reprezentaciji, Evropskom prvenstvu, ugovoru sa Zvezdom, uzorima, putevima kojim bi voleo da krene…

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Kažu da je talija, da ako se nalazi u timu, makar bez važne uloge na parketu, epilog uvek bude istovetan – njegova ekipa podiže pehar. Tako je bilo u Nišu prošle godine, a Zvezdin biser se nada istom ishodu u Finskoj, gde će juniorska reprezentacija Srbije pokušati da dođe do zlata.

Pripreme su bile perfektne, Srbija je ostvarila sve pobede i napisala najbolju moguću uvertiru za Prvenstvo Evrope.

„Od početka smo krenuli da treniramo veoma jako, što je dobro, jer sam stava da nemamo dovoljno vremena za sve. Ciljamo na najviše i svi očekuju od nas nešto veliko, kao i mi sami, tako da bih ja najviše na svetu voleo da budemo najbolji. Mislim da sve zavisi od nas, a verujem da možemo da dođemo do uspeha“, rekao je Kostić za Meridian sport.

Ko god je gledao 17-godišnjeg momka u mlađim kategorijama, zna da voli loptu, kao i da ona voli njega. Vule Avdalović je prepoznao u Kostiću lidera, pa su ključevi tima u rukama Zvezdinog talenta.

„Naravno da mi uloga prija mnogo, pogotovo kada se igra za reprezentaciju. To je nešto najveće od svega. Drago mi je što sam sa momcima i što mogu da pomognem. Mi se već dobro znamo, jer smo igrali turnir u Nemačkoj, tako da nam je hemija odlična. Družimo se, treniramo, vrlo dobro poznajemo. U principu mi već igramo zajedno od 15, 16 godine. Mita (Mitar Bošnjaković prim.aut) i ja smo bili i prošle godine sa U18 reprezentacijom, tako da što se tiče atmosfera nema brige. Kada pričamo o mojoj ulozi, zadovoljan sam i mislim da sam je donekle zaslužio“.

Dok se spremaju za Finsku, gde se nalaze u grupi sa Italijom Letonijom i Izraelom, sa ushićenjem gledaju prema seonirskom timu i prizivaju uspeh Pešićevih Orlova.

„Kako ne! Gledamo sve, pratimo i navijamo iz sveg srca. Reprezentacija je nešto što ne može ni sa čim da se poredi. Kada te cela nacija podržava, svi su uz tebe – to je nešto najlepše“

Koliko je zapravo Kostić mlad, najbolje oslikava njegova prva asocijacija na reprezentaciju Srbije.

„Sećam se Olimpijskih igara u Riju. Teodosić i Bogdanović su mi uvek bili sinonimi za reprezentaciju. Prvo što je Bogdan moja pozicija, a Teo je Teo. Nema potrebe da pričam…“

Da je taličan govore trofeji, već ih ima tri u seniorskom timu, kao i titulu juniorskog prvaka.

„Posrećilo mi se… Šta da kažem. Prošle godine smo zaista bili jaki – Topić, Jović… Sve momci koji su postali ozbiljni igrači. Ne znam da li je zbog mene, ali reći ćemo da jeste. Videćemo ove godine. Ovo što mi se desilo sa Zvezdom je nešto najlepše što mi se desilo. Mnogo sam zahvalam zbog toga“.

Prošle sezone je svoje ime ugravirao na košarkašku mapu Srbije. Pojavio se na Kupu Radivoja Koraća, odmah kupio navijače i postao mezimac publike. Dokazao da se ne plaši izazova, da iako fizički daleko inferiorniji od protivnika, ume i sme da se suprostavi. Nagrada je stigla kada se spustila zavesa na uspešnu godinu – potpisao je četvorogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom Meridianbet.

„Mnogo sam bio srećan. Roditelji nisu verovali. To je prvo veliko što se desilo u mom životu. Imam podršku sa svih strana. Kao što sam više puta rekao, kao klinac sam maštao da igram za Zvezdu. Prvo sam je gledao na TV-u, tata je išao na utakmice, pa sam posle išao sa njim da gledam uživo i sada igram. Takođe, brat mi je igrao za mlađe kategorije Zvezde. Upravo je on bio jedan od razloga zašto sam počeo da treniram košarku. I dan danas me gura i govori šta treba da radim. Moram da slušam, ipak je stariji“.

Sve je krenulo opet od tog Niša – nakon što se zajedno sa starijim momcima popeo na krov Evrope prošle godine, u februaru je dobio priliku da debituje za prvi tim Zvezde. Imao je tremu, ali je spakovao sedam poena.

„Uvek ću pamtiti tu utakmice. Sećam se Teo mi je pred utakmicu pričao da budem spreman, što je meni bilo nerealno. Nisam znao, niti očekivao da ću zaista ući. Dlanovi su mi se znojali… U tom trenutku je meni to bilo sve“.

Zvezdini klinci i anegdota iz Niša: Kome je Teo dao pehar? (VIDEO)

Ukazao mu je šansu Janis Sferopulos – dao minute i pokazao da veruje. Insistirao je da mladi košarkaš bude u timu, jer je očigledno namirisao veliki talenat i digao obe ruke da potpiše novi ugovor.

„Pre svega jedan gospodin i ozbiljan trener. Mislim da mi veruje, ali sve je mene. Moram da dam mnogo da bih nešto uradio. Dok sam bio sa njima, bitne utakmice su bile na programu. Svi su bili okrenuti prema tome. Naravno, mnogo puta smo pričali i vidim da mi veruje. Da ne vidim da ozbiljno računaju na mene, ne bih ni potpisivao. Zahvalan sam im mnogo na svemu“.

Imao je Kostić na koga da se ugleda – na odlikaša Zvezdine škole: Nikolu Topića. Pokazao je godinu dana stariji Novosađanin kojim putem treba da ide.

„On je stvarno jedan u milion. Skidam mu kapu za sve, jer je zalsužio ovo što mu se dešava u karijeri. Trenirao sam sa njim još pre dve godine kada je bio junior i kadet… Šta da kažem, živi san svakog od nas. Pre svega je skroman dečko, koji je vredan. Sve je na mestu i stvarno je sve zaslužio. Pokupio bih možda radnu etiku od njega. Samo te povrede da je izbegao bilo bi još bolje, ali biće sve kako treba. Kada sam ulazio u prvi tim me je savetovao. Sećam se nije krenuo sa nama na Kup, jer je bio povređen, ali je stigao pred finale. Došao je do moje sobe, pitao kako je prošlo i pričali smo o raznim stvarima. Značio mi je mnogo kako u prvom, tako i u juniorskom timu. Zahvalan sam mu na svemu“.

Topić je bratski savetovao, kapiten očinski umeo da podvikne, a mentor je nešto sasvim posebno… Vidi se u očima mladog Kostića drugačiji sjaj čim se pomene Miloš Teodosić.

“Kad kaže Laza (Branko Lazić prim.aut), mora da se sluša. Sa Teom sam najviše pričao i stvarno sam mu mnogo zahvalan. Skreće mi pažnju na neke detalje koje on nije radio kao mlađi i gde je grešio.“

Osetio je valjevski maestro nešto specijalnu u Kostiću, momku za koga je Milan Dozet dao veoma zanimljiv opis – beogradsko, namazano, ali izuzetno kulturno vaspitano dete, nešto najbliže Neši Iliću što imamo iz mlađih selekcije.

„Super odnos imam sa Nešom – uvek se zezamo. Ne znam kakav je bio pre, ali verovatno je donekle istina ono što je govorio sportski direktor”.

Uvod odiseje Andreja Kostića u košarkaški svet odraslih je bio veoma uspešan. Pred njim je sada razrada, deo u kojem je potrebno mnogo rada, truda i posvećenosti. Svestan je da fizikalije mora da unapredi i da ima priliku kakva se retkima pruža. Ono što niko ne može da mu oduzme su snovi i zamišljanje idealnog zaključka.

„Želja je sigurno NBA. Uvek se nekako ugledaš na igrače koji su u NBA ligi kao što su Dončić. Naravno da bih prvo voleo bih da ostavim trag u Zvezdi. Ovo što je Topić uradio je meni idealno. Neki NBA, pa da se vratim kao Teo i da osvojim sve. Nema boljeg od toga“, poentirao je Andrej Kostić na kraju razgovora za Meridian sport.

Bonus video: