Iz Malage o fenomenu Unikahe, španskoj košarci i Teodosiću - Andrija Gavrilović: ACB liga više nije bipolarna, Miloš uzor svima oko sebe

Otkako je 1983. godine osnovana ACB liga, samo devet puta titulu nisu osvajali Real Madrid i Barselona. Katalonci su uspešniji sa 17 trofeja, dok sastav iz glavnog grada Španije ima dva manje.

Iako se i dalje izdvajaju kvalitetom, u poslednje vreme je došlo do određenih promena u vrhu. Unikaha je bila najbolji tim ligaškog dela minule sezone, Mursija igrala finale, pa je prekinut niz od tri uzastopne godine u kojima je El Klasiko odlučivao o šampionu.

Iako je Mursija napravila istorijski podvig plasmanom u borbu za tron, gde ipak nije mogla da parira Realu (0:3), tim koji se već dve sezone uspešno rve sa najvećima dolazi iz Malage.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Unikaha je osvojila Kup kralja prošle godine, a minule takmičarske godine uspela i da stane ispred Madriđana u ligaškj fazi, što je svakako bio podvig za svaki respekt. Pritom, ekipa Ibona Navara je nastavila da podiže lestvicu rezultatima na evro-sceni, pošto je osvojila FIBA Ligu šampiona u Beogradu prošlog juna, a onda sezonu 2024/25 otvorila – sa dva nova trofeja.

Podigla je FIBA Interkontinentalni kup u Singapuru i pobedom nad Realom unela i Superkup Španije u svoje vitrine. Još jednom bacila rukavicu Kraljevskom klubu i pokazala da će i ove takmičarske godine biti trn u oku glavnim favoritima.

Kako bi se bolje upoznali sa ekipom koja predstavlja pravo osveženje u španskoj, pa i evropskoj košarci, timom koji je posle godina lutanja vratio Malagu u vrhu ACB lige, pozvali smo trenera koji je bio deo kluba dok je još igrao Evroligu, da bi se ovog leta, posle 17 godina, vratio – Andriju Gavrilovića.

“Drago mi je što sam dobio priliku da se vratim u klub u kojem sam pre mnogo godina radio. Ima specifičnosti, svideli su mi se njihovi rezultati, prošle sezone osvajanje Lige šampiona, Kup Kralja pretprošle godine, prvo mesto u ligaškom delu ACB… Ljudi su navikli da računaju budžete i cifre, ipak su to rezultati koji zaslužuju pažnju”, rekao je bivši trener Crvene zvezde u razgovoru za Meridian sport.

Prisetio se i kako je izgledao njegov prvi mandat u klubu, kada je sarađivao sa Serđom Skariolom .

“To je bilo odmah posle osvajanja ACB lige, tako da je Unikaha imala već status i u Evroligi, skidala je i određene skalpove, a u Španiji se očekivalo da uđe u četiri. Bilo je igrača i pre mene i dok sam ja bio, koji su spadali među vrhunske na evropskom nivou, po rejtingu, zaradi, rezultatima… Kao što su Horhe Garbahosa, Markus Braun, Danijel Santijago, Fran Vaskez, Karlos Himenez, Berni Rodriges, Karlos Kabezas – španski reprezentativci, plus stranci najvišeg nivoa”.

Sada ekipa ne obiluje velikim imenima evropske košarke, ali je pronašla recept da se vrati na staze stare slave.

“Alberto Dijaz je španski reprezentativac, ali dosta je to podeljena odgovornost među igračima. Ima manje zvezda i u međuvremenu su se uzdigli klubovi koji su po budžetu jači od Unikahe, poput Baskonije i Valensije, dok je u ono vreme Unikaha mogla da se takmičiti sa tim timovima. Ovi rezultati sada imaju više privlačnosti nego u to vreme, početkom 2000”.

Navaro je napravio dobitnu kombinaciju.

“Kontinuitet izdvaja Unikahu. Treća sezona, većina igrača je tu, svega par novih i u selekciji se obraća pažnja da se dovode igrači koji će poštovati timski rad. Ako pogledamo individualne tabele u tim takmičenjima, videćemo da Unikaha nema igrače ni u 10 najboljih strelaca, skakača… Totalno timski rad i vrlo je zanimljivo videti kako se održava ta ravnoteža u timu.”

Timski rad je nesumnjivo na prvom mestu u Malagi, ali ipak ima igrača koji se ističu. Poput snažnog Dilana Osetkovskog, koji se povezivao i sa povratkom u Evroligu (već igrao za Asvel), prelaskom u redove najvećih španskih klubova….

“Izdvaja se kvalitetom i tom činjenicom što može da pokrije dve pozicije. Po karakteru je uvek bio spreman i pokazao se na važnim utakmicama. Unikaha je uspela je da zadrži igrače koje je želela, nadamo se da će tako i ostati, da će uvek moći da zadrži koga želi, ali kada Real i Barsleona krenu, nije lako odbraniti se. Bio je slučaj Brizuele koji je otišao zato što je Barselona imala potrebu i platila obeštećenje. Znamo da ako Real i Barselona požele, oni mogu da naprave ozbiljan “napad” na bilo kog od tih igrača, finansijskom ponudom.”

U svakom slučaju, Navaro je napravio sjajan posao prethodnih godina.

“Pratio sam njegov rad i ranije. Oduševljen sam njegovom pripremljenošću, njegovom organizacijom i uopšte filozofijom, kako da se svaki igrač oseća važnim delom tima. Vredan je i zna gde se nalazi, na kom nivou i da će ga to vrlo verovatno dovesti na još viši nivo. Bio je pomoćnik velikim trenerima u velikim klubovima, u Baskoniji, Valensiji, radio je u Andori, tako da je stepenik po stepenik prošao put koji vodi ka vrhu. Izgradio se tokom godina u mnogim segmentima, kreativnost, organizacija, trening, odnos sa igračima – i sprema se da napravi korak napred jednog dana,” istakao je Gavrilović i napomenuo Jaku Lakovića kao još jednog trenera iz ACB lige koji se marljivo sprema za najveću pozornicu.

Ipak, u Španiji su mesta u najvećim klubovima mahom rezervisana za domaće stručnjake. Uz Navara, na klupi Reala je Ćus Mateo, Barselona je poverena Đoanu Penjaroji, Pablo Laso se vratio u Vitoriju i preuzeo Baskoniju, Pedro Martinez je ponovo za kormilom Valensije, dok Sito Alonso radi odličan posao sa Mursijom.

“Trude se da imaju što više domaćih trenera, ne postoji ograničenje. S druge strane, pročitao sam izjavu Đanmarka Poceka da je u Italiji devet stranih trenera mnogo. Dolaze periodi i godine kada se pojavljuje neka plima ili oseka trenera. U svakoj zemlji ide nekim različitim ritmom. Zašto je u Italiji trenutno drugačije, ne bih mogao da kažem, ali tržište samo reguliše te stvari, da li će biti više ili manje trenera iz jedne ili druge zemlje.”

S druge strane, iako su klupe najboljih timova poverene španskim trenerima, na terenu je sve manji broj Španaca.

“To je upozorio Skarolo ovog leta i svakog leta kada se razgovara o reprezentativnim akcijama. Dolazi do izražaja sve teža i teža smena generacija. Igrači koji odlaze, Rudi, Ćaćo, Ljulj, pre par godina Rejes, nisu zamenjeni igračima na tom nivou u španskoj reprezentaciji. Sve je manje igrača i teže im je da preuzmu tu ulogu, iako se u mlađim selekcijama Španije godinama isto radi, ali oseća se i to da je nekoliko najboljih igrača otišlo na koledže… “

Čak i u mlađim kategorijama klupske košarke u Španiji je primetan sve veći broj stranih igrača.

“Igrači su zaštićeni pravilima, stranci koji imaju staž u mlađim kategorijama se izjednačuju sa Špancima. Ima afričkih, pa čak igrača i sa naših prostora koji se vode kao Španci i zauzimaju mesto španskim igračima koji bi igrali za reprezentaciju. S druge strane, interesantno je da ima manje Amerikanaca nego u drugim evropskim ligama.”

Posle kratkog osvrta na dešavanja u španskoj košarci, vratili smo priču u Malagu. O Unikahi se sve više priča i piše, sa dobrim razlogom. Dva trofeja u manje od dve nedelje nisu mala stvar. Posebno kada na tom putu pobedite i Real.

Foto: FIBA

Prvo je osvojen Interkontinentalni kup pobedom nad timom razvojne NBA lige u finalu, a čitav turnir obeležio je komentar jednog od igrača poražene ekipe. Huan Toskano Anderson je smelo izjavio da je Dži liga druga najbolja na svetu, ali je španski sastav u borbi za pehar slavio sa ubedljivih 75:60.

“To je skrenulo pažnju na takmičenje i napravilo reklamu i našem uspehu. Da budemo iskreni, očekivalo se da pobedimo klubove iz Azije i Afrike i Okeanije. Jedina nepoznanica su bile ekipe iz Južne i Severne Amerike. Ipak, dok smo skautirali i gledali tu selekciju Dži lige, očekivali smo da mogu još da napreduju. Okupili su tim za atletsku košarku sa mnogo preuzimanja, trčanja… Mogli su da nas zabrinu, ali ispalo je da smo odigrali finale kako treba. A ta izjava je podvukla sve to i izazvala polemiku. Nisam toliko upoznat sa Dži ligom, napravljena je dobra selekcija, ali sa najboljim evropskim ligama ne može da se poredi”.

Vrlo brzo je usledio i Superkup – Unikaha je dobila Mursiju u polufinalu 84:78, a onda još ubedljivije Real u finalu – 90:80.

“Evroligaški timovi tog nivoa se skupljaju malo kasnije, a mi smo imali turnir u Singapuru, koji nas je doveo u takmičarsku formu. Brinuli smo se zbog vremenske razlike, povratnog puta pet dana pre Superkupa, pa nismo bili sigurni kako ćemo izgledati, ali ispalo je dobro. Real još traži hemiju posle odlaska Ćaća, Rudija i Kozera, pa i Jabuselea. U tako velikom klubu i značajnom klubu, nije lako novim igračima da preuzmu te uloge. Biće im potrebno vremena da se uigraju, a mi smo posle Interkontinatalnog kupa sve posložili, podmazali, uigrali.”

Juče je i zvanično počela nova sezona i u ACB ligi, a Unikaha je bila sigurna protiv Đirone (90:73). Gavrilović se dotakao promena u elitnom rangu španske košarke, na koje je bitno uticala i Unikaha, ističući da očekuje zanimljivu borbu i ove takmičarske godine.

“Meni je u nekom trenutku izgledalo, pre par godina, bipolarno. Real, Barselona, pa mnogo praznih mesta. Sada to nije tako. Ne samo zbog budžeta, već jer su i drugi timovi napredovali u selekciju, pravljenju ekipe. Mogu da se porede i grčki timovi, Panatinaikos i Olimpijakos, pa i turski timovi, ali nisu Real i Barselona toliko neprikosnoveni. Taj stepenik ispod njih, Baskonija, Valensija, ekipe iz Evrokupa, Lige šampiona, oni daju snagu ACB ligi – da bude uravnotežena, zanimljiva. Da uporedim sa KLS ili ABA ligom, nije baš sve unapred poznato do finala”.

Osvrnuo se i na prethodnu sezonu, kada se Unikaha posle svega što je uradila očekivala u finalu, jer se znali da će Real i Barselona odmeriti snage na drugoj strani plej-of kostura. Ipak, Mursija je napravila iznenađenje – još jedna potvrda Gavrilovićeve teze da više ne može lako da se predvidi epilog sezone u Španiji.

“Svi su očekivali finale sa Realom sa domaćim terenom i svi su očekivali da tu bude izjednačeno finale, ali pošto se u košarci dešavaju iznenađenja, Mursija je otišla u finale. Do tog trenutka je bilo pitanje da li Unikaha može da dobije Real kod kuće. Ovaj Superkup je podgrejao te apetite. Uvek mora da se zna da su Baskonija, Valensija, Gran Kanarija, Tenerife, Mursija, ekipe koje imaju ideju kako da naprave tim, kao i mogućnost da nađu igrače. Fizički ne izgledaju ništa lošije od Reala i Barselone. Nemaju to iskustvo, ali to su ekipe koje mogu da budu iznenađenje i pokažu da mogu da se takmiče.”

Kada se krene sa dva trofeja, jasno je da ambicije dodatno porastu, pa se nameće pitanje – koji su ciljevi Unikahe u ovoj sezoni?

“Osvajanje Kupa kralja je bio neočekivan rezultat. U Ligi šampiona se može reći da je Unikaha među favoritima za osvajanje i sigurno da je to cilj. U ACB, da neko projektuje da smo mi treći sigurno, ja to ne bih tako lako prihvatio, jer tu ima evroligaških timova koji pretenduju na to mesto, tako da će borba biti neivzesna i da će trajati okom čitave sezone”, zaključio je Gavrilović, pre nego što se osvrnuo i na neke druge teme.

Poput Miloša Teodosića. Sarađivali su u Virtusu iz Bolonje, zajedno pokorili Evrokup i vratili italijanskog velikana u Evroligu posle duže pauze, a iskusni plejmejker je nedavno otvorio drugu sezonu u dresu Crvene zvezde, sa kojom je u prvoj osvojio triplu krunu.

“Vrlo mi je drago što je u ovim zrelim godinama takav uzor svima koji su oko njega. Što daje primer i što želi da bude lider, da vuče napred čitavu organizaciju sa svojom ambicijom, željom da pobedi.”

Vidi Zvezdu i Partizan među osam najboljih u Evroligi.

“I Zvezda i Partizan, po energiju koji imaju, koju im daju i navijači, zaslužuju da uđu u osam u Evropi, iako vidimo da to nije tako lako, jer svi klubovi koji se tu bore, ne popuštaju. Svake godine prave sve jače timove, da bi došli do tog cilja, da uđu i da probaju da odu na fajnal-for”.

Za kraj je istakao veliko zadovoljstvo zbog rezultata reprezentacije Srbije i osvajanja bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Parizu. Uz nadu da bi Svetislav Pešić mogao da ostane za kormilom Orlova.

“Ovog leta srpska košarka je obradovala sve nas koji je pratimo. Kao retko kada usaglasila je sve trenere za tastuturom, da su svi bili srećni da gledaju reprezentaciju na Olimpijskim igrama – to je mnogo važno. KSS se sprema da nastavi u tom pravcu, a ukoliko dođe do toga da trener Pešić ostane na svom mestu, to će biti bitno, jer je važno da srpska košarka ima ljude sa iskustvom i koji su priznati u svom poslu”, završio je Andrija Gavrilović javljanje iz Malage za Meridian sport.

Bonus video: