Duško Ivanović, kapiten šampionskog tima Splićana, u jednom od intervjua za španske novine dok je radio u moskovskom Himkiju naglasio je:
„Jugoplastika je bila jedinstvena ekipa. Subjektivan sam, ali može se reći da smo bili najbolji u istoriji evropske košarke. Najjača ekipa ikada. To kažem iz današnje perspektive, sa vremenskom distancom, zbog načina na koji smo igrali, zbog dostignuća i posebno zbog onoga što su postigli igrači te ekipe nakon što su otišli u druge timove.”
SPREMI SE ZA BESPLATNU ZABAVU: Preuzmi BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 100 FREEBET-OVA na Super Heli igri – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Potvrda za takav stav se vidi i u činjenici da su samo dva kluba u istoriji uspela da tri puta u nizu budu pobednici najkvalitetnijeg klupskog takmičenja. ASK Riga na njegovom početku (1958, 59, 60) dok konkurencija nije bila toliko jaka i Jugoplastika, tim koji je pod komandom Božidara Maljkovića, prvo postao šampion Jugoslavije, zatim i pokorio Evropu. Iza sebe ostavivši u to doba slavnije, bogatije, daleko veće i jače klubove poput Makabija, Barselone, Arisa…
Tog 6. aprila 1989. godine pobedom nad Ponosom Izraela ispisana je poslednja stranica prvog poglavlja zlatne knjige o Žutima.
Niko nije verovao, osim nas samih i Janisa Joanidisa
O romantičnim vremenima košarke u Dioklecijanovom gradu priču sa jednim od najboljih evropskih trenera svih vremena počeli smo čestitkom povodom jubileja.
„Svi moji igrači, svi ljudi koji su učestvovali u tom podvigu, kažu da je to najveća sreća i radost koju smo doživeli u našim životima. Osvajao sam i tri puta posle toga, ali ništa ne može da se poredi sa tim. Jedna mlada ekipa kao totalni autsajder, ne onako mali, nego potpuni autsajder odlazi u Minhen, jedva nađe neki mali hotel, gde dobijamo raspored od treninga, do prijema kod gradonačelnika… I u svemu smo četvrti…”, počinje Maljković da niže sećanja za Meridian sport.
Potcenjivanje je samo bilo dodatni motiv šampionskoj generaciji.
„Kažem u autobusu, šoto voće, što kažu Splićani, ovi nam odredili ne samo raspored samo, nego i plasman, hajde da im malo pokvarimo veselje. I tako je počelo. Naravno, znam to, samo smo mi i Janis Joanidis, koji je tada, mislim, dobio opkladu deset hiljada nemačkih maraka, verovali u nas. Niko drugi.”
„J…. ti Gospu, nemaš gde da sletiš”
O tim danima pričaju kad god se vide, tako i nedavno kad su Dino Rađa i Toni Kukoč bili u Beogradu.
„Dok je Sreta (Zoran Sretenović) bio živ, sa Sobinom, sa svim mojim igračima sam pričao o tome. I svi kažu isto, taj doček u Splitu, to ludilo koje se desilo, nema poređenja ni sa čim. Skoro sam sreo pilota koji nas je vraćao u Split. Upitao je tada dole na aerodromu kakvi su meteorološki uslovi, da li je sunce? A ovaj dole po dalmatinskom mu kaže „Ma j…n ti Gospu kakvi meteorološki uslovi, nemaš gde da sletiš, cili Split je izaša!”. Tako je i bilo, nešto slično nisam nikad video, da budem pošten. To je ostala jedna priča koju nikad niko neće da zaboravi. Kukoč je uzeo tri prstena, ali garantujem životom da mu je taj uspeh draži. Rađa i dan danas gleda snimke. Dan danas on to gleda i kaže isplakao sam se ko malo dete.”
Postala je retkost da su učenici zahvalni učiteljima. A članovi tog sastava Splićana u gotovo svakom intervjuu naglašavaju Maljkovićevu ulogu u njihovim životima. Rađa, na primer, uvek podseća da mu je Šjor Boža odmah po dolasku na Gripe rekao „moraš da trčiš više nego Divac”. A to je priznanje veće od svih, a bolo ih je mnogo, koje je čuveni trener dobio tokom plodne karijere.
“Imam odlične odnose sa njima, na primer, Sobin, veliki igrač i čovek, bio je negde na ostrvima, kad sam jednog leta došao u Slobodnu Dalmaciju povodom nekog intervjua. Kažem tada, nema mi Sobinka da mi donese mašinovo ulje, najbolje u Dalmaciji. I on sutra, brodom se vrati i donese maslinovo ulje.”
Uz tu anegdotu, koja vrlo slikovito odražava bliskost, Maljković otkriva još jednu.
„Jedva sam uspeo neku sumu da dam Rađi koji mi je iz Bostona poslao najnoviji Mercedes, ranga sadašnjeg Majbaha. Čovek mi je posao poklon Mercedes 600 SL V12. A ja sam tad već imao Mercedes, kupio ga deset dana pre toga. Međutim nije vredelo nikakvo ubeđivanje, stavio ga je na kontejner i poslao u Split. Cela carina ga je gledala. I jedva sam nekako uspeo da mu pošaljem, šta znam, jednu četvrtinu para. Taj auto je vozio Janakopulos i koštao je pola miliona maraka.”
Kad je počeo rat Rađa je odmah pozvao Sretenovića u Rim
Maljković ističe da ne samo što igrači poštuju njegov rad sa njima, već i to što su neke životne odluke doneli uz njegovu pomoć i savete.
„Čujem da Nikola Pilić prodaje stan na Žnjanu, fantastična pozicija u kući od belog mermera. Zovem Tonija, pošto je Dino već dobio stan i kažem mu: ‘Nikola prodaje, ajde napadni, klubu traži, a ja ću da te podržim.’ I tako je dobio taj stan. Sobinu sam lično išao da tražim stan. Svima njima i kad su prešli u inostranstvo sam pomagao. I dan danas me okrenu, pitaju ‘Šta ti misliš?’ i to me nekako čini zadovoljnim. Mislim da neće se taj odnos se neće promeniti. Kad nije do sada.
Zadovoljstvo je tim veće što su članovi tog tima izrasli ne samo u asove i vrhunske igrače, već i u sjajne ljude.
“Evo vam najboljeg primera. Kad je krenuo rat, Rađa je odmah pozvao Sretenovića i rekao mu: ‘Dođi kod mene u Rim da živiš’. To je istina, to su činjenice.”
Na pitanje kad se dogodio prelomni trenutak u sezoni, kad su stekli veru da mogu da budu šampioni, Maljković kaže:
„Dešavali su se tokom leta, kad sam ekipu vodio na pripreme i zbog toga se svađao sa profesorom Nikolićem. Bio je protiv tolikog broja utakmica, a mi smo puno radili i na tim teškim pripremama na koje smo išli, pogotovo u Španiji, najveći broj ih je bio tamo. Zašto sam to radio? Zato što je u Španiji tada bio običaj da svaka ekipa uzme pet Amerikanaca, a dvojicu kupuje. I onda su oni igrali kao „za pet litara krvi”. I to su bile fantastične utakmice. Morao je Kukoč da očvrsne, zezao sam ga da „pere noge u epruveti”. I svi oni. I vratili bi se svaki put jači. Na tim turnirima sam video da mi igramo egal sa velikim evropskim klubovima. Sa Milanom, kog smo posle dobili u Milanu, sa Realom, Barselonom… To se jednostavno vidi.”
Zatim pravi digresiju i vraća se na dane kad se kovala druga titula šampiona Starog kontinenta.
„Prvi put u životu, mislim i jedini, pred Saragosu, sam skupio novinare i rekao ‘Idemo tamo da pobedimo, da uzmemo Kup šampiona, jer smo favoriti’. Svi su popadali što Šjor Boža daje takve izjave, jer sam uvek davao oprezne izjave. Ne bojažljive, već oprezne. Košarka traži opreznost i pamet. A tada sam to učinio jer bi bila sramota nad timom koji je raširio krila, raširio pluća, imam takve igrače i da ne budem prvi. I naravno finale protiv Barselone smo dobili”, naglasio je Maljković, kome je ovog jutra neprestano zvonio telefon.
Povodom jubileja zvali su ga prijatelji iz Splita, Srbije, sa svih strana Evrope da sa njim još jednom podele radost zbog uspeha koji je potvrdio da Jugoplastika nije ružno pače, već prelepi labud kome će se i decenijama kasnije diviti ceo svet. A što su pre toga videli samo Božidar Maljković i mala grupa košarkaških zanesenjaka.
JUGOPLASTIKINI ŠAMPIONI EVROPE
1989. MINHEN 4. – 6. APRIL
Jugoplastika – Makabi 75:69 (35:35)
PRVACI EVROPE 1988/89: Toni Kukoč, Dino Rađa, Duško Ivanović, Goran Sobin, Zoran Sretenović, Žan Tabak, Velimir Perasović, Luka Pavićević, Teo Čizmić, Ivica Burić, Paško Tomić, Petar Vučica. Trener: Božidar Maljković.
1990. SARAGOSA 17. – 19. APRIL
FINALE
Jugoplastika – Barselona 72:67
PRVACI EVROPE 1989/90: Toni Kukoč, Dino Rađa,Zoran Savić, Duško Ivanović, Velimir Perasović, Zoran Sretenović, Goran Sobin, Žan Tabak, Luka Pavićević, Aramis Naglić, Petar Naumoski, Velibor Radović. Trener: Božidar Maljković.
1991. PARIZ 16. – 18. APRIL
POP 84 – Barselona 70:65
PRVACI EVROPE 1990/91: Toni Kukoč, Zoran Savić, Velimir Perasović, Avi Lester, Zoran Sretenović, Žan Tabak, Luka Pavićević, Aramis Naglić, Teo Čizmić, Petar Naumoski, Paško Tomić, Velibor Radović. Trener: Željko Pavličević.
ŠAMPIONSKI PUT SPLIĆANA 1988 / 89
KVALIFIKACIONA RUNDA
Ovarense – Jugoplastika 87:94, 76:113
GRUPNA FAZA
Jugoplastika – Limož 87:78, 93:95
Skavolini – Jugoplastika 88:75, 65:88
Jugoplastika – Den Boš 86:79, 88:83
Barselona – Jugoplastika 79:70, 79:84
Jugoplastika – Aris 94:83, 85:96
Jugoplastika – CSKA 89:77, 91:77
Jugoplastika – Makabi 85:86, 90:102
FAJNAL FOR
POLUFINALE
Jugoplastika – Barselona 87:77 (50:41)
JUGOPLASTIKA: Kukoć 24, Ivanović 21, Rađa 18, Pavićević 9, Sretenović 5, Sobin 4, Perasović 4, Tabak 3, Čizmić, Burić.
BARSELONA: San Epifanip 16, Sibilio 15, Noris 15, Humenez 14, Solozabal 7, Krespo 5, Kosta 5, Valtersm Abad, Soler.
FINALE
Jugoplastika – Makabi 75:69 (35:35)
JUGOPLASTIKA: Kukoč 18, Ivanović 12, Rađa 20, Pavićević 4, Stetenović 7, Sobin 11, Perasović 1, Tabak 2, Čizmić, Burić.
MAKABI: Megi 10, Đamši 25, Barlou 13, Denijel, Sims 9, Merser 10, Lipin 2, Kac, Koen, Gordon.
