Košarkašice završavaju najteži deo priprema, Dragana Stanković o većim očekivanjima i pritisku: Svaki posed, svaki poen!

„Ja nisam preterivala kada sam pričala: „Krv, suze i znoj“. Sve te krupne reči koje izgovaram, osećam iz dubine duše.“ Nije teško pogoditi – reči su Marine Maljković, selektorke ženske reprezentacije Srbije. Reči koje pomene tokom svake reprezentativne akcije… Reči kojih se drži…

Jer – samo tako, kroz „krv, suze i znoj“ naše najbolje košarkašice mogu do velikih rezultata. Tačnije – samo kada je tako i bilo, došli su i rezultati.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 5.000 RSD bonusa

Zato nijednoj od njih ne pada teško napor koji moraju da prođu… I tako svakog leta. Ni ovo nije izuzetak. Posebno jer se naš tim proprema za Olimpijske igre. Treće uzastopne.

Taj najteži deo je gotov. Posle dve sedmice na Zlatiboru, naše košarkašice se vraćaju u Beograd.

„Kao i uvek, Zlatibor je najteži deo, gde se pre svega radi na fizičkoj spremi. Sve posle toga je lakše“, pričala nam je Dragana Stanković, centar reprezentacije Srbije.

Umorne jesu, ali i svesne da sve to i te kako ima smisla. Uostalom, sada će malo i da predahnu.

„Imaćemo nekoliko slobodnih dana, pa idemo u Belgiju na turnir“, dodala je Dragana.

Iza naših košarkašica je mesec dana rada. Istina, nisu sve od početka bile tu, neke su se i kasnije priključivale, ali svakako da im je dosta značilo što ovog puta imaju dovoljno vremena da se pripreme.

„Prošao je prvi mesec, i drugi će proći brzo. Nema tu mnogo vremena. Zato je važno da svaku utakmicu, svaki trening maksimalno iskoristimo, i da se pripremimo što je moguće bolje.“

U tom smislu značiće im i turnir u belgijskom Kortrajku, gde će igrati protiv Kine (29. juna) i Belgije (30. juna).

„Naravno da će nam značiti. Belgija i Kina su dosta jake reprezentacije, protiv kojih smo već igrale mnogo puta. Dosta dobro se znamo. Ali, biće tu i nekih taktičkih kaluklisanja, nećemo sve otkrivati. Jer – recimo, sa Kinom igramo u grupi na Olimpijskim igrama.“

Ako su taktičke kalkulacije čak i poželjne u ovom delu priprema, postoji nešto sa čim se nikada ne kalkuliše. Naglasila je to i Dragana.

„Osnovna je dobra odbrana. To moramo da pokažemo. To je ono po čemu smo prepoznatljive. I od toga nema odustajanja.“

Neće to biti prvi testovi našeg tima u ovim pripremama.Već su odigrale dve utakmice, protiv Turske, na Zlatiboru. Obe su pobedile.

Nova pobeda Srbije na Zlatiboru, šansa i mlađima

„To je praktično bio prvi put da smo igrali pet na pet, posle dva zajednička treninga. Bilo je dobrih stvari, ali i loših, koje smo u naredom periodu pokušale da ispravimo, kao bismo bile još bolje. Ali, nisu te utakmice bile neko merilo, niti je toliko važno što smo uspele da ostvarmo obe pobede. Pa, čak ni Turska nije bila u najjačem sastavu“, kaže centar Srbije.

Kada ponosno ponavljamo da su treće uzastopne Olimpijske igre naše reprezentacije, svima je jasno da se taj tim od 2016 i Rija menjao. Samo njih tri su i dalje tu. Među njima i Dragana Stanković. Još Saša Čađo i Nevena Jovanović.

“Kad se tako kaže, zvuči i nestvarno, ali sve ove devojke su zaslužile da dođu tu. Nije to bila stvar sreće, već zasluga. Preveliki uspeh i čast za mene. Ali, ne želim da budemo samo učesnice, već da ostvarimo neki rezultat. Kao i na prethodnim Igrama što smo.”

I – kako se sada oseća? Da li je već hladnokrvna veteranka ili je i sada ista euforija drma kao pred Rio?

„Zrelija sam, iskusnija. Svesna sam da se od mene sada i više očekuje. Istovremeno je i lakše, jer za razliku od većine ostalih, znam kako to izgleda.“

Jedno je isto…

„Pritisak nije nimalo manji, čak je i veći. Jer, lično od sebe više očekujem. Pokušavam da treniram što je bolje moguće, da dam svoj maksimum…“

Da bude primer… Posebno jer je u timu mnogo debitantkinja na Olimpijskim igrama. Zato je čak i bolje što prvi deo neće provesti u Olimpijskom selu, jer se košarkaški turniri igraju u Lilu.

„Žao mi je zbog devojaka koje to nisu doživele, ali na neki način je to i bolje. Biće mirnije, bićemo fokusirane na nas, da odgiramo što je bolje moguće, pa da odemo i u Pariz.“

Put ka Parizu vodi preko – redom – Portorika, Kine i Španije. Dalje će ići po dve najbolje ekipe iz svih grupa, kao i dve najbolje trećeplasirane. Deluje, izvodljivo. Dragana kaže…  

„U grupnoj fazi nije važna samo svaka utakmica, već svaki posed, svaki poen. Već smo igrale i pobeđivale u mečevima Portoriko i Kinu, mada su to uvek bile teške utakmice. Znamo da možemo igrati sa njima, pod uslovom da uđemo ozbiljno i igramo našu najbolju košarku.“

Uostalom…

„Ako ne igraš najbolje što znaš, ne može da pobediš nikoga.“

Na kraju – večiti rival – Španija.

„Godinama smo od njih gubili, ali i kod njih je bila velika smena generacija. Mislim da niko nije nepobediv. One su nam do sada bile trn u oku, uvek su nam zadavale velike probleme. Čak i na Evropskom prvenstvu u Srbiji, gde smo sve pobedile, ali ne i njih u polufinalu“, podsetila je Dragana.

Ali smo ih pobedili u Valensiji, u četvrtfinalu Evropskog prvenstva, na kome smo kasnije osvojili zlato.

„Na Olimpijskim igrama nema lošeg tima. Ali, mislim da su u grupi ekipe sa kojima možemo da igramo. Tačnije, samo protiv Amerike su male šanse, tačnije uopšte ih nema. Svesne smo da nam je svaka utakmica važna i sa tim stavom ulazimo u svaku od njih“, poručila je Dragana Stanković.

Bonus video: