Alimpijević dobija 17.000 krila za let ka Evroligi: Odmah sam se čuo s Božićem, ponos zbog čuvanja srpske tradicije

Posle preokreta i pobede nad Gran Kanarijom, razmenje su poruke. Posle preokreta i pobede protiv Hapoela iz Tel Aviva – poziv.

„Ma samo zovite“, osetilo se raspoloženje sa druge strane mreže koja je, ovoga puta, bila razvijena do Litvanije. Tamo gde je Dušan Alimpijević, sa njegovim Bešiktašem, napravio još jedan veliki preokret i plasirao se u polufinale Evrokupa.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije

Prvo polufinale za slavni klub iz Istanbula koji u istoriji ima jednu evropsku titulu – u Evročelendžu.

Ovo nije bio poziv „samo“ zbog jedne velike pobede Alimpijevića. Ovo je moralo da se desi posle…

– U Beogradu, protiv Partizana, 2022. godine, vodio je Bursu do pobede u osmini finala Evrokupa iako su crno-beli imali pet poena viška u 39. minutu;

– U Ljubljani, protiv Cedevita Olimpije, kao gost je došao do plasmana u polufinale;

– U Andori je gubio 17:6 u prvoj četvrtini, ali je deklasirao protivnika i došao do finala sa Bursom, protiv Virtusa.

U Bolonji nije imao šansu protiv Miloša Teodosića, ali onda je prešao u Bešiktaš i…

– U osmini finala je, kao gost Gran Kanarije, gubio 22:12 u devetom minutu, ali je pobedio;

– U četvrtfinalu je, kao gost Hapoela iz Tel Aviva (doduše, u Viljnusu), Bešiktaš gubio 47:26 u 17. minutu, ali se plasirao u polufinale!

Sve je bilo kontra od mirnoće

Ako je isti trener u dva različita kluba i potpuno drugačijim ekipama, onda možemo da pričamo o matrici.

„Džabe trener ako nemaš ekipu sa karakterom“, trudi se Alimpijević da ne preuzme odgovornost za istorijske uspehe crno-belih na startu razgovora za Meridian sport. „Naravno, da bi tim bio takav, moraš da selektiraš takve igrače. Normalno je i da ti ekipa ode u minus, jer košarka je igra grešaka. Ali, ako nemaš karakter, nećeš se vratiti. Nema tog profesorskog umeća trenera koji bi izvukao tim. Isto tako i, ako igrači imaju jak kartakter, mogu da se vraćaju i bez neke velike pameti.“

Prihvatamo ovaj ugao gledanja, ali nudimo jedan drugačiji u ovom razgovoru koji se odvija dok avion za Istanbul rula pistom po Viljnusu: ako igrači nemaju uz sebe trenera koji ima iskustvo velikih povrataka u ključnim utakmicama, koji im na debelim minusima nudi mirnoću koja će ih ugrejati…

„Možda iskustvo, ali gde mene da nađete sa mirnoćom…“, smeje se nekadašnji trener Crvene zvezde. „Sve je bilo kontra od mirnoće. Malo smo na poluvremenu kritikovali to što smo dopustili lake poene iz situacija o kojima smo pričali pre meča. Imam stvarno dobar stručni štab, skautirali smo ih, sve predvideli, ali opet smo primili baš previše poena. To je bila jedina ozbiljna kritika.“

I onda je krenula crno-bela mašina iz Istanbula koja se zaustavila tek sa poslednjim zvukom sirene. I krenulo je euforično grljenje koje je, nama je delovalo, bilo usmereno najviše prema Srbinu na čelu stručnog štaba.

Ljudi kojima je Bešiktaš sve

„Imam stvarno dobre ljude oko sebe u stručnom štabu, menadžmentu… Članovi Borda, ljudi koji vode klub, toliko su emotivni i srcem uz Bešiktaš da je to neopisivo. Njima je Bešiktaš, generalno i sport, kao religija. Inficirani su time do koske. Od rođenja se uče da su uz Fenerbahče, Bešiktaš ili Galatasaraj. Mi imamo 20 miliona fanova. Ja dolazim iz zemlje koja ima sedam miliona stanovnika, pa vi vidite koliko je to ljudi“.

Posebna sreća ljudi iz kluba dolazi iz osećaja da je konačno kraj svim problemima. A bilo ih je…

„Poslednjih godina su se finansijski totalno stabilizovali i napravili dobru priču. Da bi učestvovali u Evrokupu morali su da prilože da nema slučajeva na BAT-u u poslednje četiri godine. Tu je pokazana ozbiljnost. Trošili su prevelike pare, a borili su se za opstanak. Onda su rešili da promene kurs.“

Marko i Marko

Promenili su – sve.

„Od nule je krenulo. Svi igrači su novi, generalni menadžer je došao sa mnom iz Burse…“, nastavlja Alimpijević i dodaje:

„A imamo i Marka Sekulića, kondicionog trenera reprezentacije Srbije. Imao je nekoliko ponuda, ali je izabrao da bude uz nas i doneo nam je toliko toga“.

I on je, sigurno, srećan odlukom – ulećemo.

„Jesi li zadovoljan sa nama?“, viče Alimpijević preko aerodroma. Ne čujemo odgovor, ali verujemo: „Kaže da jeste.“

Drugi Marko iz Bešiktaša takođe mora biti presrećan. Simonović, momak koji je došao iz NBA lige u Crvenu zvezdu, u međuvremenu je obukao crno-belu uniformu i sada igra odlično.

„Mnogo nam je doneo. Moderni visoki igrač 21. veka. Može da nam pruži širinu u napadu, može da odgovori defanzivno… Mnogo smo zadovoljni. Bilo mu je potrebno vreme da se oporavi, ipak je došao posle faze kada nije igrao, pa mora da fizički i mentalno vrati samopouzdanje. U poslednjih nekoliko utakmica je pravi.“

Velikani su nam krčili put

Malo pre nego što će Alimpijević trčati dvoranom i grliti se sa igračima i saradnicima, isto je uradio i Petar Božić. Srpski trener na klupi London Lajonsa izborio je takođe polufinale Evrokupa pobedom nad Klužom usred Rumunije.

„Čuli smo se odmah, sinoć, čestitali jedan drugom“, priča sa ponosom Alimpijević. „Kao prvo, Pera je sjajan tip. Privatno imamo sjajan odnos. Kao drugo, radi vrhunski posao! Mnogo je važno da imamo dvojicu srpskih trenera u polufinalu. Naravno, imamo one koji su uvek sjajni u Evroligi. Mnogo je važno da se tradicija srpske košarke nastavlja. Zaista su naši treneri cenjeni, gde god da odemo neko iz Srbije radi dobar posao. Pa Nenad Čanak je takođe bio sjajan u ovom takmičenju sa Lijetkabelisom.“

Alimpijević je 9. marta proslavio 38. rođendan. I ponosan je, s pravom, što je deo nove generacije koja nastavlja tradiciju srpske škole košarke.

„Pa kako neću biti ponosan? Sva ta velika imena koja su bila ispred nas, Duda Ivković, Svetislav Pešić, Željko Obradović, Boža Maljković.. Kada se pojavite kao mladi, posle tih velikih imena, imate prokrčen put. Samo mora da se nastavi. Naravno onda da je ponos kada dođu rezultati.“

Evrokup je delimično promenio sistem takmičenja, tako da posle „do-or-die“ prve dve runde eliminacija, sada ide polufinale koje se igra na dve dobijene utakmice. Dakle, konačno će Bešiktaš odigrati jednu utakmicu pred svojim navijačima. Sledeći protivnik je Burg koji je završio grupnu fazu na prvom mestu.

„Već se zna da ćemo igrati u Sinan Erdemu. Biće 17.000 ljudi. Biće fantastično“, kaže Alimpijević.

Klub bi prigrlio šansu da igra Evroligu

Ako bi – naglašavamo da pričamo hipotetički da sagovornik ne bi brže-bolje pritisnuo crvenu slušalicu na telefonu – Bešiktaš osvojio Evrokup, plasirao bi se u Evroligu. Nešto o čemu se razmišlja u crno-belom delu Istanbula, ili se tome pristupa oprezno?

„Prognoze su bile da nećemo proći Gran Kanariju, pa da nećemo Hapoel. Želimo da u svemu tome budemo pametni i idemo korak po korak. Već su prevaziđena sva očekivanja. Ali…“

Ali…

„Reći ću samo da klub, kao organizacija u logističkom smislu, apsolutno jeste spreman da bude deo Evrolige. Ukoliko bi se ukazala prilika – istog momenta će ta šansa biti prigrljena svom snagom. To je već javno rečeno od strane Borda. Ipak smo mi deo fudbalskog kluba“, nije ostao nedorečen Dušan.

Od 2020. godine, kada je preuzeo Bursu, Alimpijević živi i radi u Turskoj. I ne gleda uspehe samo na semaforu. Onuralp Bitim, momak koji je eksplodirao u dresu Burse, nedavno je postao standardan prvotimac u Čikago Bulsima.

„Naravno da mi to znači. On je bio otpisan pre nego što je došao u naš tim, a onda je počeo da igra fantastično. Preporodio se sa nama. Čujemo se redovno. Iskreno smatram da svaki trener koji dolazi u bilo koju zemlju mora da ima domaće igrače koji ostavljaju trag. Mi, stranci, prolazni smo. Oni u matičnim sredinama daju najvažniji pečat. Gde god sam radio, u Srbiji, Rusiji i Turskoj, oslanjao sam se na domaće igrače.“

U Turskoj je već sada imao velike uspehe. A imaće ih tek.

Što znači i da ćemo se uskoro čuti…

 „Ako vidim poziv, znaću da smo prošli dalje“.

Bonus video: