Vruć, jedva septembarski dan. Šarenilo Kadikoja, istanbulske četvrti koju sa jedne strane graniči Bosfor, poziva na osveženje. U baru radi momak koji bi, verovatno, mogao da se okarakteriše kao frajer – jak, ruke u tetovažama, lišen naročite ljubaznosti prema gostima…
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Stojeći sa druge strane šanka, sa krpom u ruci, ugleda nekoga na ulici. Istrči i ponizno priđe starijem – dosta starijem – gospodinu koji je izvukao nedeljno odelo spremno za sporu, nogu pred nogu šetnju, kaldrmom Carigrada. Spusti čelo i prisloni na ruku svog dede. Uhvati somotski sako u predelu lakta i pomogne čoveku koga neizmerno poštuje, da sedne na, čini se, počasno mesto.
Sećanje na tu nedelju, tokom Evropskog prvenstva 2017, prenosimo Erdemu Džanu, treneru Efesa. Jasno vam je zašto pričamo baš njemu?
„Dozvolite da vam objasnim“, kaže čovek prodornog pogleda iznad urednih brkova. „To je u našoj kulturi. Sada takve gestove ljudi manje koriste, ali ja sam valjda staromodan. Odrastao sam uz dedu i baku. I to nije samo poštovanje prema starijim ljudima. Kada sretnem profesora sa univerziteta učinim isto. To je gest kojim pokazuješ poštovanje prema osobi koja je pred tobom.“
Ne zanima me šta pričaju, to je trenutak velike časti
Da objasnimo zašto pričamo sa 44-godišnjim trenerom o tome. U pripremnoj utakmici između Partizana i Efesa, Džan je prišao Željku Obradoviću, njegovom dugogodišnjem šefu i mentoru, uhvatio ruku srpskog stručnjaka, poljubio i poklonio se.
„Ne znam šta ljudima prolazi kroz glavu kada to komentarišu negativno“, nastavlja Erdem bez pomena imena onih koji su imali opaske. Mi ćemo umesto njega, Ergin Ataman je imao problem sa tim. Ataman, koji je nekoliko minuta pre ovog intervjua prošao pored na putu ka Areni, gde je njegov Panatinaikos čekao okršaj sa Partizanom.
„Mene to apsolutno nije briga. Znam šta radim i zašto to radim. To je i dalje za mene trenutak tako velike časti da ga nikada neću zaboraviti. Prvi put sam se, kao glavni trener, sreo sa Obradovićem i ne zanima me ko god da komentariše.“
Pre nedelju dana sreo se i u zvaničnom meču, u Istanbulu. I pobedio je učitelja.
„To je divna uspomena. Ona pripremna utakmica u Atini je za mene bila veoma emotivan momenat. Željko je moj idol. Uvek ću ga tako gledati. Ne samo kao trenera, već kao osobu. Srećan sam što imam takvu ličnost u životu da mi bude uzor.“
Teodosić i dalje jedan od najboljih u Evropi
Vratićemo se kasnije na saradnju sa najtrofejnijim trenerom svih vremena. Malo o sadašnjosti i razlozima zašto sedimo sa Džanom u „Kraun Plazi“ i pravimo ovaj intervju. Efes je stigao na megdan Crvenoj zvezdi (petak, 20 časova).
„Srpska košarka jedna je od najvećih kultura u Evropi. Igrati u gostima protiv Crvene zvezde je veoma teško. Plus, od dolaska trenera Sferopulosa samo postaju bolji. Način na koji su izgubili od Milana je nešto drugačije, jer je poslednja četvrtina bila potpuno različita utakmica. Milano je stvarno šutirao mnogo dobro, ali čestitke Zvezdi za borbu. Jednostavno, kada protivnik sve pogodi, frustracija raste. Zvezda je odličan tim sa velikim talentom. Igrati protiv srpskih timova uzastopno definitivno nije nešto što je lako, ali ovo je Evroliga“, kaže Erdem.
Pre nedelju dana ja za „Meridian sport“ Etore Mesina, trener Milana, pričao o tome kako je prošle sezone fokus u pripremi utakmica protiv Virtusa bilo kako zaustaviti Miloša Teodosića. Da li as Crvene zvezde i dalje privlači takvu pažnju trenera – pitamo i Džana, svesni da neće otkrivati strategiju.
„Naravno! Kao plejmejker ima sposobnost da kreira, da poentira, njegov pregled igre je neverovatan. Jedan od najboljih igrača evropske košarke i u ovom trenutku.“
Kod Željka Obradovića ne praviš grešku
Džan je otkrio da neće dugo potrajati ova priča, jer je morao da ide u Štark arenu na utakmicu između Partizana i Panatinaikosa. Ne „morao“, već „hteo“. Poveo je sa sobom još nekoliko igrača. Želeo je da vidi mentora na delu.
„Željko me nije poznavao kada sam počeo da radim. Upoznali smo se u kancelariji u Istanbulu. Tražio je od mene da nešto pripremim i bio sam toliko uzbuđen da sam cele noći radio. Poneo sam kompjutere kući i spremio šta je želeo, sa svim detaljima. Otišao sam u njegov hotel i to mu doneo. Sve je počelo tada. Ceni me kao trenera i mnogo mi je toga omogućio. On je razlog zašto sam otišao u NBA, zahvaljujući i Igoru Kokoškovu koji me je upoznao sa ljudima iz Jute. Željko mi je uvek verovao. I pokazivao poštovanje pred igračima. Imao sam i veliku odgovornost, važnu ulogu. Kada ti takav lider i takav um pruži šansu, samo te tera da radiš još više da bi zaslužio.“
I podiže samopouzdanje.
„Naravno. Jer kod Obradovića ne možeš da napraviš grešku. Mnogo toga što misliš da znaš, on već zna. Moraš da budeš mnogo pametan i oprezan, šta treba da kažeš, šta ne. Jer, genije je ispred tebe. Ideje moraju da budu veoma obazrive. On je najveći um u svetskoj košarci i jedan od najbriljantnijih ljudi.“
Sa njim se Džan popeo na krov Evrope 2017. godine. Sa njim i Bogdanom Bogdanovićem, Nikolom Kalinićem…
„Važno je biti u najboljoj formi u pravom trenutku. Mi smo to uspeli, uz talenat koji smo imali. Svi su bili baš fokusirani.“
Kalinić je bio spreman
Bogdanović u plej-ofu protiv Panatinaikosa blistao, Kalinić u finalu ubacio najvažnije šuteve…
„Zato imaš veliki tim, šampionski. Igrači su uvek spremni da istupe kada dođe vreme. Kalinić je bio spreman kada su ga ostavljali da šutira. A on stalno radi na sebi, ima ogromno samopouzdanje i sve dođe na naplatu.“
Godinu dana Džan je proveo u NBA ligi, u stručnom štabu Kvina Snajdera, sada trenera Atlante. U Hoksima se nalaze i Ekpe Judo, odnosno Igor Kokoškov sa kojim je sarađivao u Fenerbahčeu.
„Ekpe je neverovatno pametna osoba i takav je bio igrač. Njegov nivo inteligencije je izuzetan. Poznaje svet, drugačije kulture, igrao je svugde. Biće sjajan trener u NBA. I Snajder je čovek sa kojim imam sjajno iskustvo, izuzetan um. Direktno bih rekao da su Obradović, Snajder i Kokoškov genijalci.“
Kad smo već kod srpskog stručnjaka, Kokoškova…
„Uvek sam imao kontakte sa Igorom, delili smo informacije, pričali o NBA košarci… On mi je takođe mnogo pomogao kada smo bili zajedno u Fenerbahčeu. Verovao mi je i ulio samopouzdanje. Kada nije sve išlo dobro, držali smo se zajedno. A onda smo počeli da dobijamo utakmice. Pobeđivanje je jedno, ali drugo je biti dobra osoba. To je važnije. Kada nekome veruješ, rastete zajedno. Kakav god da je rezultat, spreman si da budeš uz tog do sebe.“
Naravno, trener Efesa je sada veliki navijač Atlante.
„To je moj tim“, nasmejao se Džan. „Svi u stručnom štabu, plus Bogdan na terenu. Što ih više gledam, to više učim“.
Očeva poruka – jurite sreću i snove, ali prvo završite univerzitet
Učenje je nešto što nije strano talentovanom stručnjaku. Ekspresno je završio Političke nauke, dobio i master diplomu, pre nego što se potpuno posvetio košarci.
„To je zbog mog oca. Ceo život je radio u fabrici i činio je sve da meni i mojoj dvojici braće omogući najbolje. Majka je bila kod kuće, tradicionalna turska dama koja brine o deci. Uvek nam je otac govorio da imamo slobodu da radimo šta god poželimo u životu, da jurimo snove, tražimo sreću, ali – morali smo da završimo univerzitet! Da budemo visoko obrazovani ljudi. A onda da radimo šta želimo. ’To je za vašu budućnost i budućnost vaše dece!’ Jedino što je zahtevao od nas. I hvala mu na tome.“
Ipak, Erdem je bio potpuno zaluđen košarkom.
„Apsolutno. I nije bilo šanse da se ne bavim time. Ipak, drago mi je što sam završio jedan od najvećih univerziteta u Turskoj. Učio sam istoriju, politiku, strane jezike, drugačije kulture… Taj univerzitet ne daje samo diplomu, već životno iskustvo!“
Sa tom diplomom i iskustvom, sada Džan uživa kao prvi trener Efesa posle veoma uspešne sezone u Turk telekomu.
„U životu se uvek traži savršenstvo, ali tako nešto ne postoji. Isto je i u košarci. Moj klub je sjajan što se tiče organizacije, a na terenu smo nova grupa. Neki igrači koji su ostali imali su drugačije navike, neki su tek došli kod novog trenera, u novi klub… Nije lako odmah biti uspešan. Potrebno je vreme. Mnogo je i povređenih igrača, ali – samo strpljenje.“
Bonus video:
Sir Oliver
Da je više ovakvih ljudi gde bi nam kraj bio. Gospodin. Rsspekt.