Kada stavite u istu rečenicu Srbiju i Brazil, prva asocijacija je verovatno fudbal, počevši od Dejana Petkovića koji je ostavio veliki trag u zemlji sambe, preko brojnih fudbalera iz Brazila koji su igrali na našim prostorima…
Poslednjih godina, sve se češće sa ovom južnoameričkom zemljom u vezu sa Srbijom dovodi i košarka. Bruno Kaboklo je nosi dres Partizana, Jago dos Santos već dve godine brani boje Crvene zvezde.
A sada je košarkaška povezanost između ove dve države postala još jača, zahvaljujući Jeleni Todorović, koja je postavljena za šefa struke KK Fortaleza – i ispisala istoriju.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sa samo 31 godinom, Jelena je postala prva žena koja će predvoditi muški profesionalni košarkaški tim u Brazilu i drugi najmlađi trener u istoriji tamošnje NBB lige (najviši rang)!
“Sve je počelo spontano — dok sam pratila treninge trenera Janisa Sferopulosa u Crvenoj zvezdi, pojavili su se ljudi iz Brazila koji su došli da gledaju Jaga. Brzo smo se povezali jer su nam mentalitet i energija neverovatno slični. Ubrzo nakon toga pozvali su me da održim edukativne klinike za trenere i igrače, i od tada je krenula naša saradnja. Dočekali su me s mnogo entuzijazma, ljubavi i poštovanja — Brazilci su topli, otvoreni i veoma cene sport, baš kao i mi,” otkrila je Jelena u razgovoru za Meridian sport kako je došlo do saradnje sa Fortalezom i dodala:
“Posebno cenim viziju predsednika kluba, gospodina Talisa Brage, koji želi da podigne brazilsku košarku na viši nivo. Nakon nekoliko razgovora s njim i dubljeg uvida u njihov sistem i ciljeve, osetila sam da su naše vizije kompatibilne. Verujem da je Brazil idealna sredina za moj dalji profesionalni razvoj, ali i za doprinos razvoju ekipe i cele zajednice.”
Preskočila je brojne prepreke kako bi stigla do mesta na kojem je danas.
“Moj put nije bio ni brz ni lak, ali je bio pun rada, upornosti i ljubavi prema igri. Južna Amerika je četvrti kontinent na kojem ću živeti i raditi. Počela sam kao igrač, zatim sam, gotovo prirodno, počela da treniram svoju mlađu braću — i tu je sve krenulo. Kroz godine sam sticala iskustvo u različitim kategorijama, učila od velikih trenera, radila u Americi, Evropi i Australiji. Trudila sam se da iz svakog sistema pokupim ono najbolje i da izgradim svoju filozofiju. Sve to uz veliku posvećenost i autentičnost, jer verujem da samo tako možeš da ostaviš trag.”
Gledajući put reprezentacije Jugoslavije do zlata u Indijanapolisu, shvatila je da želi da se bavi košarkom.
“Od malih nogu sam volela takmičenje i timski duh. Prvi treninzi su me osvojili, ali je pravi klik došao kada smo 2002. postali svetski prvaci. Tada sam shvatila — ovo je moj put, moj sport, i tome želim da posvetim ceo život. Bilo je mnogo poteškoća na terenu i van terena da se dođe do toga ali sam uspela.”
Sakupljala je iskustvo na raznim krajevima sveta, susretala se sa brojnim izazovima.
“Svaki kontinent je poseban i potrebno je prilagoditi se različitim kulturama. Najveći izazov mi je uvek bio kako da steknem poverenje igrača i kako da izgradim tim iz temelja. Ali ja na to ne gledam kao na prepreke, već kao na privilegiju. Vasilis Spanulis je nedavno rekao da mi u sportu ne smemo da se žalimo jer smo pretvorili naš hobi u posao — i potpuno se slažem. Ovo je moj izbor, moj san, i svakog dana sam zahvalna što ga živim.”
Svesna je i izazova koji je čekaju u Brazilu.
“Brazil ima bogatu košarkašku istoriju i ogroman potencijal. To donosi uzbuđenje, ali i odgovornost. Izazovi će biti prilagođavanje novom stilu igre, drugačijoj timskoj dinamici i radu s igračicama koje dolaze iz specifičnog sistema. Želim da naučim portugalski kako bismo se što bolje razumeli — a oni su već naučili malo srpskog!”
View this post on Instagram
Jelena je iskustvo sticala uz neke od najvećih evropskih stručnjaka, sa kojima je sarađivala i u Udruženju trenera Evrolige (EHCB), gde je obavljala ulogu menadžera operacija.
“Imam ogromnu podršku kolega iz sveta košarke — od našeg najnovijeg EHCB člana trenera Darka Rajakovića i njegovog stručnog štaba koji su me mnogo puta ugostili kod njih u Torontu i podržavaju me na svakom koraku, do legendi evropske košarke poput Dimitrisa Itudisa sa kojim sam provela najviše vremena u Evropi, zatim Janisa Sferopulosa uz kojeg sam provela najviše vremena u Srbiji, pa Željka Obradovića, Šarunasa Jasikevičiusa, Saše Obradovića, Tomislava Mijatovića, Serđa Skariole, Pabla Lasa, Andree Trinkijerija, Ahmeta Čakija… To su treneri kod kojih sam išla da gledam treninge. Čak sam razgovarala i sa trenerom Acom Petrovićem koji već godinama uspešno radi u Brazilu. Njihovi saveti su mi dragoceni, a njihova podrška me dodatno motiviše.”
Rad u EHCB joj mnogo znači.
“EHCB je više od udruženja — to je mesto gde se uči razmišljanje, gde treneri ne dobijaju samo znanje, već alat da sami razvijaju svoje ideje. Imala sam privilegiju da radim sa sjajnim mentorima, pre svega sa našim direktorom EHCB-a Goranom Šašićem, koji me stalno savetuje kako da postignem maksimum. On je svetski čovek, neko ko je takođe odrastao van Srbije i ko može najviše da me razume. Neko ko je prema mom mišljenju nasledio našeg legendarnog Boru Stankovića kao košarkaškog sportskog radnika”, istakla je Jelena, pa nastavila:
“Naš predsednik Dimitris Itudis i potpredsednik Janis Sferopulos pružaju svoj maksimum za EHCB udruženje. A i za mene lično – oni su moja košarkaška familija. Mnogo sam im zahvalna, jer za mene su mnogo učinili. Odrasla sam sa Grcima, bila sam sa Dimitrisom u reprezentaciji Grčke, tako da sebe smatram kao domaćom u Grčkoj.”
Posebno pamti jedan savet…
“Jedan od najkorisnijih saveta dao mi je Goran: ‘U svaku trku ulaziš sa pet konja.’ To znači da ne ideš sa samo jednom opcijom, već sa više puteva i strategija. Tako sam, i pored više ponuda, izabrala Brazil jer su pokazali najveću želju, jasnu viziju i pružili najbolje uslove za moj razvoj kao trener. Takođe, moji mentori iz EHCB-a su mi često govorili: ‘Uživaj u svom putu.’”
Iako je praktično čitav život posvetila košarci, najvećeg uzora pronašla je u drugom sportu.
“Kroz život sam imala više uzora — neki su bili treneri koji su mi dali šansu, drugi kolege koje su me inspirisale. Ali u sportu, moj najveći uzor je Novak Đoković — zbog mentalne snage, vere u sebe i dostojanstva kojim nosi svoj uspeh”.
Jelenine ambicije prevazilaze granice terena.
“Moja ambicija nije samo da pobeđujem, već da ostavim trag — kroz odnose, kroz rad, kroz inspiraciju. Želim da razvijam ekipe, da učim, i da doprinosim košarci na svakom nivou — i u Srbiji, i u svetu. U Brazil dovodim kao pomoćnika srpskog trenera Vladimira Dosenovića, sjajnog i ambicioznog mladog trenera. Želim da stvorimo tim koji će privući publiku, da hala bude puna, da se stvori atmosfera kao na utakmicama Zvezde, Partizana ili kao na fudbalu u Brazilu. Predstavljam sebe, svoju porodicu i svoju zemlju — i daću sve da ih predstavim dostojanstveno.”
Za kraj, poslala je poruku svim devojkama koje bi volele da krenu njenim koracima.
“Sport pomera granice! Nikada ne dozvolite da vam neko kaže da nešto ne možete. Ne odustajte zbog predrasuda. Radite više, verujte u sebe i ne tražite izgovore. Ako imate strast — sledite je do kraja. Kada sam ja počinjala, nisam imala mnogo uzora koji liče na mene. Danas, ako mogu, želim da budem taj uzor drugima. Da pokažem da se može, da vredi, i da traje,” zaključila je Jelena Todorović snažnom porukom razgovor za Meridian sport.
Bonus video:
