Tri i po godine kasnije…
Nikola Jović je dvostruki osvajač medalje sa Srbijom i ozbiljan NBA igrač.
Nikola Đurišić je takođe u Americi, Atlanta ima planove za njega.
Stefan Todorović je jedan od najboljih strelaca NCAA.
Mihailo Petrović je ponovo dobio poziv Svetislava Pešića.
…
Aleksa Kovačević je deo najveće senzacije Nemačke, Miteldojčera, osvajača Kupa u konkurenciji Bajerna i Albe.
Svi ovi momci bili su deo juniorske reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu 2021. godine. Kapiten ekipe koja je završila kao četvrtoplasirana bio je upravo Kovačević. Valjevac koji je, posle proslave („može to i bolje“) u omalenom Vajsenfelsu, za Meridian sport pričao o istorijskoj senzaciji Miteldojčera, ali i putu do Nemačke, okršajima sa najboljima na svetu, prijateljstvima iz državnog tima, saradnji sa elitnim stručnjacima… I o idolu – podsećanje da je Aleksa iz Valjeva i plejmejker je.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
„Sve je sada fenomenalno. Zaista nisam očekivao da bismo mogli da osvojimo. U Nemačkoj sam šest godina i nikada ne bih verovao da ovakav klub može da uzme veliki trofej. Ali, skockali smo dobru ekipu, poklopilo se i da smo dobili dozvolu da organizujemo završni turnir, u gradu se osećala euforija… Ipak je ovo jedini klub koji igra prvu ligu u bilo kom sportu“, počinje priču za Meridian sport Kovačević i na kratko precizira:
„Ne računam obližnji Lajpcig u fudbalu.“
Aleksa je prvu godinu u Miteldojčeru proveo igrajući na dvojnu licencu. Nastupao je više u trećoj ligi.
„Slomio sam ruku sa reprezentacijom i to me usporilo. Izgubio sam šansu da se izborim za ulogu kroz predsezonu, ali sam imao odličnu sezonu u nižem rangu. Došlo je tada do promene trenera, Ingo Frajer bio kratko, ispratio je tu našu ekipu i svideo sam mu se, zaista sam dobro igrao. Onda je Predrag Krunić preuzeo tim, planirali su da me ostave, ali mi se nije svidela uloga koju su mi namenili. Zato sam odlučio da odem u – Slogu.“
Većini je cilj da Srbiju zamene Nemačkom, ali je Kovačević silno želeo da iz Bundeslige, barem na kratko, siđe malo u KLS i doživi, čuje, oseti sve što nude tereni njegove zemlje.
„Osim što sam očekivao malo bolju situaciju u domaćoj ligi, bio sam konačno domaći igrač. Hteo sam da doživim Srbiju, sa našim trenerima. Hteo sam KLS kao izazov, uz sve finansijske probleme koji to prate. Prošli smo kroz uspone i padove. I sve me je to ojačalo. Treba osetiti tu atmosferu, navijače, pritisak koji je veći nego u Nemačkoj. Ovde ako izgubiš, ide se dalje, biće ljudi na tribinama uvek. Ali u Kraljevu… Sve mi je to prijalo, iako je tokom sezone bilo teško. Kada se sve završilo, shvatio sam koliko sam zahvalan.“
Premotavamo film tri i po godine unazad. Aleksa Kovačević dolazi na pripreme i predstavlja se novom treneru. Čuje „Zoran Lukić“. Ne poznaju se, ali uskoro mu Lukić prilazi i kaže mu da će biti kapiten!
„Mislim da je bila utakmica protiv Slovenije. Odigrao sam tako da sam imao nula poena i 13 asistencija. Tada me postavio za kapitena“, smeje se Aleksa.
„Vrhunsko iskustvo. Nisam očekivao da je Lukić toliko dobar trener. Dva meseca provedena uz njega mi je značio neverovatno u karijeri. Došao sam u tim iako u sezoni pre nisam igrao mnogo, bila je korona. Nisam znao ni da ću proći u 12, pre toga me nisu zvali u reprezentacije… A onda, odjednom, kapiten.“
I u bitku je sa sobom vodio velike talente, protiv najvećih na svetu.
„Svi smo u sjajnim odnosima bili i ostali. Odmah posle Svetskog prvenstva smo otišli svi zajedno na more. Znao sam ih i od ranije, bio sam godinu dana u Partizanu pa smo igrali jedni protiv drugih, a i sa RTC (Razvojnoj trenažni centar, prim. aut.“
Ako su saigrači bili sjajni, rivali su bili na suludo visokom nivou. Viktor Vembanjama je predvodio Francusku, Čet Holmgren Ameriku, Benedikt Maturin Kanadu…
„Vembi je odigrao vrhunski turnir, ali smo ga mi zatvorili na utakmici koju smo igrali protiv njih. To mu je sigurno bila najgora utakmica. Zoki Lukić je to sve spremio. Rekao nam da mu sednemo u kolena u postu čim je primi. Nije ništa dao.“
Kratka digresija – najveće čudo svetske košarke je u polufinalu ubacilo 1 poen, imalo četiri faula, tri izgubljene lopte. Ipak, Francuska je nekako pobedila.
„Ali, da dodam, on jeste čudo. Ćale mi govorio kako je komentator pričao da se Vembanjama odmakne u odbrani metar-dva, ali onda udari rampu. Meni se desilo. Naskočio sam na flouter, on je bio bukvalno dva metra od mene. Nisam verovao da će da dohvati… Dohvatio je.“
Kovačević je počeo u Valjevu, igrao za Student do 14. godine, kada se preselio u Partizan. Tamo ga je vodio Marko Stanković, sada prvi trener Bona!
„Marko je potom preuzeo kadete Krajlshajma i dobio dozvolu da dovede jednog stranog igrača. Pozvao me. Marko je stvarno vrhunski stručnjak. Mislio sam da će u Merlinsima da preuzme kada je Tuomas Isalo otišao, ali je on krenuo sa njim u Bon. Znao sam da je na tom nivou da vodi prvi tim. U Bonu mu veruju, dali su mu dugogodišnji ugovor s razlogom.“
Da, Kovačević je sarađivao i sa Isalom, čovekom koji je napravio moćan Bon i osvojio Ligu šampiona, povukao pola tima u Pariz, osvojio Evrokup, obezbedio Evroligu i onda otišao u NBA da bude prvi asistent u Memfisu.
„Tuomas je neverovatan“, razdvaja po slogovima epitet Kovačević. „Lukić i on su dvojica fantastičnih trenera koji gaje modernu košarku u kojoj se sve zna. Meni je bilo prelepo da igram za njih. Mnogo mi je značilo što sam radio sa Tuomasom, shvatio sam sve sisteme i onda mi je sve bilo lakše“.
Valjevac, plejmejker… Izlišno je pitati ko je uzor.
„Teodosić, naravno. Ja sam partizanovac, ali Tea kad gledam to je uvek uživanje. Nikada se nismo upoznali, ali neki moji prijatelji ga znaju. Nadam se da ću imati priliku.“
Kao partizanovac, imao je priliku da u polufinalu Kupa eliminiše Vladimira Lučića, kapitena Bajerna. Sam kaže, on je ionako osvojio sve.
„Bajern smo već jednom dobili ove sezone, što je značilo da možemo da izađemo rasterećeno. Dobro smo se spremili i, srećom, dali koš tri sekunde pre kraja, posle skoka u napadu.“
I sve to će mnogo pomoći Miteldojčeru i malom Vajsenfelsu.
„Značiće im medijska pažnja, da pronađu nove sponzore. Liga se razvija, uskoro će na snagu stupiti neki novi uslovi. Trebalo bi do 2035. svi da imaju veće dvorane, budžete…“, zaključuje Kovačević.
Bonus video:
