Peter Vilfan za Meridian sport: Srbija nije ušla u finale da ga izgubi

Jugoslavija je u Manili 1978. godine podigla pehar namenjen prvaku sveta. Član te ekipe, bio je tada mladi, hitar, brz, hrabar – Peter Vilfan. S obzirom da mu nije prvi put na Filipinima i da zna šta je potrebno za osvajanje titule, ne sumnja da će Srbija u nedelju izaći kao pobednik.

Tokom jučerašnjeg dana odigrana su dva meča polufinala. Pobedu je prvo ostvarila Srbija protiv Kanade, da bi samo nekoliko sati kasnije Nemačka bila bolja od SAD. Kanađani i Amerikanci važili su za favorite na svojim mečevima, ali je evropska košarka na kraju pobedila američku.

EKSKLUZIVNO ZA MUNDOBASKET: Preuzmite fantastičan BONUS DOBRODOŠLICE u iznosu od 5.000 RSD i to POTPUNO BESPLATNO!

„Tačno to to govori, da znamo i mi da igramo dobru, ma ne dobru nego vrhunsku košarku. Ovo nije ništa novo za Amerikance njima se to sada redovno događa na velikim takmičenjima. Iako sam ja imao osećaj da su sada doveli ekipu koja će igrati FIBA košarku. Da će da igraju odbranu, da će tu biti neke taktike, da će se spremati za te utakmice, ali oni su ostali pri svome i igraju ovu “ran end gan” košarku u kojoj su ih danas Nemci zapravo ubili“.

Naravno, nezaobilazna tema bio je duel Srbije i Kanade.

„Gledajte Srbija je odigrala za mene jednu od najboljih utakmica na ovom prvenstvu. Ovo je bila sjajna utakmica. Taktički odlično pripremljeni, očigledno su uradili na terenu sve ono što je Pešić od njih tražio. Mirnih živaca, nisu reagovali ni na sudijske odluke ni na bilo šta drugo. Tačno su znali, fokusirani su bili na ono šta treba da urade i za mene stvarno vrhunska utakmica. Zasluženo u velikom finalu“.

Ognjen Dobrić i Aleksa Avramovića obeleženi su kao jedni od najzaslužnijih za pobedu Srbije, naročito zbog odbrane.

„Mislim da su neki od igrača iznenađenje, normalno, na ovom prvenstvu za ostale timove. Srbija na ovom turniru ima pravi tim. Ima igrače za odbranu, ima igrače za napad, ima igrače za sve. Imate pametnih igrača i onda mogu da odigraju pametne stvari taktički tokom svih 40 minuta“.

Bilo je govora i meču između Slovenije i Kanade, i dvoboju između Luke Dončića i Dilona Bruksa.

„Slovenija i Srbija su različiti timovi. U igri Slovenije sve zavisi od Luke Dončića. Ako se on iznervira, ako on izgubi fokus onda to izgubi i pola naše ekipe. Luka je toliko važan za nas da sve zapravo polazi od njega. Srbija je drukčija. Imate Bogdanovića koji je odličan. Ja sam pre utakmice rekao da će Bruks da čuva Bogdanovića, ali kao prvo neće biti kod Bruksa tog motiva kao kada je znao da će da čuva Dončića. Kao drugo Bogdanović je drugačiji igrač, on nije skroz na lopti, on se i otkriva, kada dobije loptu odmah je spreman da šutira, to su potpuno različiti tipovi igrača. A druga stvar je što imate širi fond igrača. Srbija u ovom trenutku ima osam, devet ili deset igrača koji mogu da uđu i obave zadatak koji se od njih traži. Slovenija toga nažalost nema u ovom trenutku“.

Koliko se Manila promenila, svratili ste jednom nije bilo loše?

„Jeste, nije bilo loše! Zapravo u ono vreme ’78 godine mi Manile nismo ni videli uopšte. Samo smo jednom izašli iz hotela u jedan veliki šoping centar i tamo se zadržali do šest sati jer je bio neki tajfun oko Manile i padala je kiša, a onda smo se vratili u hotel. Mi smo imali jedan zadatak, ja kažem da smo bili na jednoj misiji da postanemo svetski prvaci i mi smo sve tome podredili. Znači hotel, dvorana, na trening, na utakmicu i nazad. Sve vreme fokus na tih deset utakmica koje smo na kraju sve dobili“.

Profesor Aca Nikolić bio je poznat po svom strogom režimu rada, ali i velikom broju akcija, dok je sastav iz Manile 1978. više voleo da se igra košarke.

„Uvek je bivša Jugoslavija imala vrhunske trenere, a profesor Aca Nikolić je bio jedan od tih. Zapravo on je posle naučio mnogo trenera koji su isto tako bili vrhunski. Mi smo se neverovatno spremali, pa mi smo se taktički spremali za Senegal tri meseca pre početka Svetskog prvenstva. Moka je umro od smeha, kaže: ‘Čika Aco pa nisu čak ni sve one najbrže doveli jer nisu uspeli da ih uhvate!’ Mi smo imali spremnu taktiku, ali smo bili sposobni u igri totalno da odigramo nešto van tog koncepta što je bilo totalno izenanđenje za naše protivnike. Zapravo oni nikada nisu znali šta ćemo mi da uradimo. Da li ćemo da odigramo neku akciju koju su oni videli da mi igramo ili ćemo da odigramo nešto sasvim drugo. I to je bila velika snaga te reprezentacije“.

Ognjen Dobrić i Aleksa Avramović su možda iznenađenje za ostale timove na prvenstvu, baš kao što je Peter Vilfan bio tokom prvog Svetskog prvenstva u Manili, naročito na mečevima protiv Australije, Brazila, SAD…

„Ja sam bio najmlađi igrač i pored Slavnića, Kićanovića, Delibašića, Dalipagića, Ćosića… Dobijao sam šansu da igram. Mladom igraču se prava prilika daje na velikom takmičenju. Ne na nekim trening i prijateljskim utakmicama. Tu se vidi da li on može da prihvati vrhunski način igre ili ne može. Ja sam tu šansu dobio, koliko god sam je dobio sa obe ruke sam je prihvatio i iskoristio“.

Svojevremeno je izjavio kako je bolji i od Kiće i od Praje, videli smo kako Bogdan sa 1/13 šuta za tri izazi na 75 odsto šuta igre, pa se pitanje samo nametnulo – da li veliki igrač mora da bude košarkaški rečeno bezobrazan?

„Pa mora da bude, fala Bogu da mora da bude bezobrazan. To što sam ja pričao bio sam mlad i lud, to je tako, ali morate da znate jednu drugu stvar, ja sam izuzetno poštovao i cenio Kiću, Moku, Praju i sve njih. Kada sam došao u reprezentaciju da igram sa njima ja sam bio spreman da nosim vodu i da radim sve one stvari koje radi mlad igrač. Sa druge strane imao sam veliku želju da budem kao oni i ako Bog da i bolji od njih. Ali da, igrač mora da bude bezobrazan, mora“ rekao je Vilfan, pa dodao:

„Ja sam rekao pre nekoliko dana kada je šutirao Bogdanović 1/13, gledao sam tu utakmicu, da to nema veze. Jer je on igrač koga to neće da poremeti. Pravog šutera, pravog igrača ni 0/15 neće da izbaci iz kolotečine. I evo videli ste poslednje dve utakmice Bogdanović je bio super“.

Slična situacija viđena je i sa Denisom Šruderom koji je imao jako loše šutersko veče u četvrtfinalu, da bi pred polufinale poručio da neće menjati svoju igru.

„Šta da menja sad, u tim godinama? A sa tom igrom koju igra on igra u NBA, sa nemačkom reprezentacijom će osvojiti srebrnu medalju ovde na Svetskom prvenstvu… Haha! I šta još hoće?“, kaže Vilfan.

Dražen Dalipagić je u knjizi posvećenoj tituli u Manili posebno poglavlje odvojio za Petera Vilfana, nazvajući ga jako brzim, jako hrabrim, ali neumerenim igračem.

„Pa dobro opet se vraćam na ono mlad i lud. Ja sam bio igrač, dečak koji je od šeste godine živeo sam. Niti sam imao oca, niti menadžere, niti neke prijatelje, ljudi koji bi se brinuli o meni i mojoj karijeri. Kad sam imao 17, 18 godina otišao sam u Limski kanal pored Poreča na razgovore sa Jugoplastikom. Ja sam klinac, a njih sa druge strane osam. Svi šmekeri, znalci… Tri sata smo naručivali neku klopu koju ja nikad ni video nisam, jeli su, pili su i na kraju rekli: ‘Mali, ‘ajde reci šta bi ti da igraš u Jugoplastici.’ Ja nisam imao pojma šta da im kažem, da sam im rekao deset puta više nego što sam rekao, dali bi mi. Ali ja nisam znao. Tako je uvek bilo, kad se sam tako probijaš kroz život praviš i greške“.

Misli da je upravo taj tim iz 1978. bio okidač za popularnost i ekspanziju košarke u bivšoj Jugoslaviji, a danas u čitavom regionu.

„Mislim da je to istina jer ta generacija nije uzela samo Svetsko prvenstvo nego i posle Olimpijske igre u Moskvi… Što se tiče te popularnosti normalno da tada ta prepoznatljivost nije bila tako velika, nije ni mogla da bude. Sada imaš internet i svako dete u bilo kom delu sveta može da pritisne i može da vidi Luku Dončića, Vidi ga, pokušava da bude isti kao on i zato je Luka tako popularan strašno. Mi smo na neki način toj popularnosti doprineli. I reprezentacija Jugoslavije ’78 je ovde bila prihvaćena među ljudima među Filipincima strašno. Voleli su nas, navijali su za nas. ali to je mogao da zna krug ljudi koji je to mogao da prati, ostali nisu“.

Kada se govori o internetu veliki broj košarkaških sturčnjaka smatra da je isti postojao za vreme karijere Petera Vilfana, da bi on bio jedan od najpopularnijih igrača, naročito zbog zakuvavanja kojima je lomio table.

„Nisam samo jednom lomio tablu, više puta sam to uradio, čak imam ovde ožiljak jer ja sam zakucavao iza leđa. To sam uradio u Kragujevcu na utakmici reprezentacije Jugoslavije. Rekli su hajde da svi redom zakucavamo. Onda sam ja ono moje iza leđa zakucao. Kako je vibrirao obruč udario mi je u ruku, puklo je ono sve i na kraju sam završio u bolnici, nisam igrao tu utakmicu“, kaže Vilfan pa dodaje:

„Onda su mi u Tivoliju jednom doveli “Elan” koji je tada napravio te nove konstrukcije i koševe, one kao u Americi sa federom da možeš da se obesiš na obruč. Doneli su ih u Tivoli da ih istestiramo, ja sam treći otišao da zakucam i polomio sam tu tablu. Nije to bilo jednom, četiri-pet puta se to desilo“.

Dakle da je bilo interneta, planetarna popularnost bi bila zagarantovana?

„To bi sad svugde bilo! Ja sam bio drugačiji igrač, uvek sam igrao za publiku. Nisu to treneri uvek voleli… Ja nisam kontru završio polaganjem jer je meni to bilo bezveze. Ako nisam zakucao od napred ili od nazad onda bih nešto drugo izmislio. Čak sam jednom u kontri iza leđa bacio loptu na ziceru. Onda sam bio promenjen, ali to je bilo to…“

Što se tiče najatraktivnijeg igrača Srbije, tu nije imao dilemu.

„Bogdanović je taj koji iskače, a inače mi se on sviđa kao igrač još iz Partizana i Turske, pa onda i u NBA. Na kraju krajeva neko ko je igrao u takvim klubovima, a koji u NBA ima jedan zaista ja bih rekao vrhunski status, mislim da će i da završi karijeru u Atlanti… U toj generaciji bi to bio on“.

Prognoze za nedelju i finale Mundobasketa…

„Šta će da se desi? Pa nije Srbija valjda ušla u finale da izgubi! Znate kako, na ovim prostorima bivše Jugoslavije nije se igrala nijedna utakmica da se izgubi. Nema toga, to ne postoji. Uvek postoji način da dobiješ onoga ko je na suprotnoj strani od tebe. Nemci su danas bili odlični fizički su jaki, brzi su, pogađaju, ali ima leka za sve. Ja verujem da uz jednu dobru taktičku pripremu može to da se dobije. Prvo ih treba malo smiriti. Agresivno u odbrani kao što se to radilo protiv Kanade, ne srljati, ne igrati ovu “ran end gan” košarku koju oni očigledno vole da igraju. Takva košarka se meni ne sviđa toliko, ja više volim i kad ima malo taktike, zavaravanja, šmeka, tako da ja mislim da Srbija ima šanse”.

Ratko Radovanović je svojevremeno ubadao iglom Tkačenka i podvlačio mu se na podbacivanju. Da li takav potez može da odluči finale?

„Normalno! Ima svih mogućih načina! Sada ima 20 kamera, pet usporenih snimaka sad bi možda neko i tu iglu video u ruci! Mi smo upotrebljavali sve moguće trikove i filove što postoje samo da se utakmica dobije. Znali smo i da se potučemo! Posle utakmice bili smo prijatelji i sve je bilo moguće. Ja pre utakmice nikada nisam išao da pozdravljam igrače sa druge strane. Ja sam rekao ovako: ‘Ako treba polomiću ga i posle ću sve da mu platim! I doktora ako treba, večeru, piće, ali ja moram da dobijem!“, zaključio je Viflan.

Bonus video: