Monako, ekipa koja već nekoliko sezona slovi za potajnog favorita za osvajanje Evrolige, stiže danas u Beograd. Klub za čije uspehe ogromne zasluge pripadaju Saši Obradoviću, u sredu (20,45) izlazi na megdan Partizanu, željnom da pobedom nad tako snažnim rivalom neutrališe gorčinu nastalu prošlonedeljnim porazom od Virtusa.
Ekipa iz Kneževine, kao i crno-beli, nije startovala u skladu sa željama. Međutim, kod velikih timova, a Monako predvođen Majkom Džejmsom to svakako jeste, ne važi uvek pravilo da se po jutru dan poznaje. Kako sezona odmiče takvi kolektivi dođu do prepoznatljivog nivoa i počnu da melju rivale.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Pred polazak za Beograd Saša Obradović je za Meridian sport govorio o kvalitetima crno-belih, specifičnostima duplog kola Evrolige, činjenici da ga partizanovci poštuju…
„Partizan je sastavio odličnu ekipu koja tek treba da iskaže pun potencijal. Kao i oni i mi variramo sa formom zbog katastrofalne situacije u pripremnom delu i na početku sezone. Ni u jednom meču nisam mogao da računam na kompletnu ekipu, praktično na svakoj utakmici se menjala hemija. Što se njih i nas tiče, pravo vreme tek dolazi”, počeo je priču jedan od najboljih srpskih stručnjaka današnjice.
„Svi pričaju kako je ovo neka odlučujuća utakmica. Mislim da je važna kao i svaka druga evroligaška. Nama posebno, jer je na strani, a za Partizan da bi malo promenio tok takmičenja i sačuvao domaći teren kao neku prednost. Znamo šta nas čeka, znamo gde dolazimo, znamo načine igre koje možemo da očekujemo. Imamo određenu taktičku i mentalnu pripremu za ono što dolazi. U mečevima kao što je protiv Partizana, pa posle i Kaunasu, pokazuje se karakter ekipe. Želimo da zadržimo dobre pozicije u Evroligi.”
Ma koliko bio dubok roster, dupli program je izuzetno naporan za svaki tim. Posebno kad su u pitanju mečevi poput sutrašnjeg u dvorani „Aleksandar Nikolić”.
„Nije to samo fizički iscrpljujuće, već i mentalno. Zato i kažem da se u tome vidi kvalitet ekipe. Naravno, teže je kad u drugi duel uđeš iz poraza, kao što je bio slučaj posle Barselone, koja je na kraju krajeva odigrala izvanrednu utakmicu. Dva dana kasnije usledio je duel sa Bolonjom. Iako smo imali dan manje za pripremu, odigrali smo fenomenalno. Mislim da se tu prepozna karakter. Nebitan je ishod, čak i u pobedi moraš da imaš određenu mirnoću da potom odigraš utakmicu takođe na visokom nivou. Predstojeća dva gostovanja su, ne bih rekao najteža, ali protiv ekipa koje imaju jak domaći teran i to ima veliku ulogu. U odnosu čak i na kompletnu ligu, rekao bih da će nam Beograd i Kaunas biti dobar izazov. Svi znaju gde idu, dosta njih je igralo u takvim atmosferama. U ova dva dana koje smo imali pokušavao sam da taktički da ‘idem’ i u drugu utakmicu, da se pripremamo ne samo za Partizan, ali je prva uvek najvažnija. Zato je bitno da je odigramo. Rezultatski će da variraju svi evroligaši, biće momenata kad će briljirati, a vrlo brzo bićemo svedoci potpuno drugačije slike. Prednost će imati ekipa koja uspe da ostvari rezultatsku konstantu, da konstantno igra na visokom nivou.”
Obradović je zastao na trenutak, pa se osvrnuo na prethodni duel Monaka sa Parižanima:
„Ne kažem da je zadovoljstvo biti poražen, ali kad izgubiš utakmicu i ostaviš dobru sliku nekako lakše prihvatiš neuspeh. Nije mi dobro legla prethodna utakmica, ne samo zbog poraza, već i načina na koji smo to odigrali. Pogotovo znajući kako smo završili prošle godine, kako smo igrali s Parizom. Ne kažem da su utakmice finalne serije plej-ofa bile lagane, ali bile su odraz dominacije. A sad smo odigrali potpuno pogrešno, suprotno u odnosu na ono što smo se dogovorili. Za to postoji objektivni razlog – nismo bili zajedno na okupu. Čak i Lojd koji nam se kasnije priključio, ne daje odmah garancije za prevagu. I dalje se borimo sa uigravanjem, sa formom. Čak i na prošloj utakmici francuskog prvenstva u Nansiju nisam mogao da računam ni na Lojda, ni na Majka Džejmsa koji i dalje ima posebne pripreme i još nije na prepoznatljivom fizičkom nivou, koji svi očekujemo. To je razlog zašto igramo promenljivo.”
Za razliku od ljubitelja tenisa, Obradovića ne raduje turnir Beograd open. Značajno mu otežava posao. Koliko god Arena gorela, nije ni blizu vruć teren kao Pionir.
„Mora da se održi određen nivo koncentracije. Što se tiče Pionira, dobro poznajem onaj gornji deo gde se završavaju tribine, pošto sam skoro svakog drugog dana skakao na stepenicama. Odlično znam kako je i odozgo akustično. Obe ekipe imaju određen pritisak, na domaćina je teret povećao neočekivani poraz od Virtusa. Mi treneri kažemo da u ovakvo teškim utakmicama odbrana zna da odluči pobednika. I sada mislim da jaka, dobra odbrana daje sigurnost, možda i lake poene u kontranapadu. I to ne smemo da dozvolimo Partizanu, već da strpljivijim napadom kontrolišemo ritam. Znamo da zbog buke komunikacija na terenu neće biti najbolja, možda i nemoguća, zato treba unapred imamo u glavi šta ćemo da igramo, kako da napadamo njihove različite vrste odbrana. I da se individualno koncentrišemo na jake strane pojedinih igrača i sisteme koje igraju.”
Retke su Zvezdine legende poput Saše Obradovića koje partizanovci poštuju. Možda i zbog toga što se uvek pozitivno izražavao o večitom rivalu, nikad nije bilo teških reči.
„Na kraju krajeva nije to moj stil, niti sam tako vaspitan da bih nekoga vređao. Vremenom još više naučiš da voliš ljude i kako da im to pokazuješ. Nebitna je pripadnost. Žao mi je ponekad kad čujem da postoji određeni vid mržnje jednih prema drugima, jer mi smo isti narod i uvek tako treba da se poštujemo, nismo različiti. I decu sam vaspitao da je najvažnije da se ima veliko poštovanje prema bilo kom protivniku, prema različitostima, ljudskim rasama i drugačijim shvatanjima života. Već sam mnogo godina u inostranstvu, ali izuzetno volim svoju zemlju i koliko god da sam živeo na najlepšim mestima u svetu ne mogu da pomislim da se ne vratim. Smisao mog života je da budem deo svega tamo i svojim primerom pokažem šta znači voleti druge ljude i poštovati ih.”
Došli smo i do toga da je u njegovim igračkim danima bilo mnogo više srpskih trenera u Evroligi. Za razliku od vremena kad su se praktično na postoljima smenjivali naši stručnjaci, sad je knjiga spala na dvojicu Obradovića.
„Siguran sam da nećemo biti samo nas dvojica, a priznajem da bih voleo da se zadržim što više u ovom društvu. Iz ove moje perspektive mislim da je nemoguće dostići rezultatsku dominaciju i veličinu Željka Obradovića. Ali to je sigurno breme svih nas koji treba da zamenimo Željka, Dudu, Pešića, Maljkovića i ostale koji su imali stvarno fenomenalne rezultate. Trudiću se da svoju zemlju reprezentujem na najbolji mogući način”, kaže Obradović, pa se vraća na ‘osvajačke teme’:
„Što se tiče Evrolige makar samo jednu da ‘maznem’ bila bi velika stvar. Okolnosti su sasvim drugačije u odnosu na bilo koje dugo vreme, mislim da je i tolerancija prema trenerima vrlo kratka, čak mala. Navikao sam se na evroligaško takmičenje, to je najveća moguća provera znanja i iskustva. Već 20 godina sam trener, tako da se nakupio priličan broj važnih utakmica, iskustva koje sam doživeo kroz ovaj period su neprocenljiva. Potrudiću se da održim kontinuitet u rezultatu.”
S obzirom da sutra igra protiv crno-belih, dobro ih je proanalizirao. Zvezdu je gledao zbog emocija. Prirodno se nametnula tema da uporedi ovosezonske timove večitih.
„Prilično su ujednačeni i siguran sam da će derbiji biti odlični. I jednoj i drugoj ekipi želim da budu tamo gde su zacrtali, mislim da imaju kvalitet da to ostvare. Ali, duga je sezona, a ponekad je i kod nas strpljenje na nižim granama. Ljudi ne treba da ocenjuju ni Zvezdu, ni Partizan posle samo nekoliko utakmica, sve je ovo pitanje procesa, nove su ekipe. A svaka sezona je drugačija, daje posebnu draž. Mislim da je ova Evroliga možda kompetitivnija nego prethodna. Vreme će pokazati gde ko treba da bude, najvažnije je kroz sezonu, pobede i poraze tempirati formu za ono što sledi, a to je kraj.”
Naš glavni grad slovi za velikog kandidata u trci za fajnal-for 2025. Na kraju razgovora smo mu poželeli da ga vidimo u Beogradskoj areni sledećeg maja.
„Dao Bog da se vidimo i u maju, ali bolje je da ništa ne pričam. Hteo sam i pre dve godine da budem u Beogradu da budem, pa smo u poslednjoj utakmici izgubili i nismo došli. Prošle sezone sam hteo da budem u Berlinu, takođe mom gradu, pa smo opet izgubili poslednji duel četvrtfinala. Sad neću ni da razmišljam o tome. Ali, mnogo mi je važno da imam kontinuitet u rezultatima, sve ovo vreme mi je pre svega bitno da znam da sam dao sve od sebe, bio prvak ili ne. Te dve neostvarene želje me sigurno neće obeshrabriti da imam visoke ciljeve. Uvek ću ih imati. A, jedan od najvećih ciljeva je da se ponovo nađem u Beogradu, maja sledeće godine.”
Bonus video:
Momcilo
Mislim da ce da ih pojede hala i da ce uz pomoc njih da dobije Partizan
Ivan Banjac
Nece ali verujem da ce dobiti Partizan,njima Partizan lezi samo tako
Goran Munic
Sasa je strasan trener, bas bih voleo da osvoji EL sa Monakom
jelenamilosevic540
On ne moze da uzme nista a kamoli evroligu!