Monako se bori za drugo mesto u Evroligi u želji da ponovi prošlogodišnji plasman na fajnal-for, potom i napadne titulu najboljeg tima Evrope.
Pariz će igrati u elitnom takmičenju naredne sezone jer se plasirao u finale Evrokupa, a Burg – drugi finalista – ne želi u 18 najboljih Evrope samo zato što je to preskupa igračka.
SPREMI SE ZA BESPLATNU ZABAVU: Preuzmi BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 100 FREEBET-OVA na Super Heli igri – registruj se na sajtu meridianbet.rsili putem mobilne aplikacije.
Asvel je u Evroligi, Šole, Dižon, Strazbur, Le Man…godinama su dobri u Ligi šampiona.
Neko bi rekao – nije loše za jednu Francusku. A, ako to nije dovoljno…
Prvi pik prošle godine – Viktor Vembanjama. Najcenjeniji pikovi na narednom draftu – Aleks Sar i Zahari Risaše. Aktuelni su olimpijski i evropski vicešampioni…
Neko drugi bi se pitao – otkud ovaj rast? Za tog nekog, nudimo objašnjenje.
Ne mi, podrazumeva se, već neko ko zna mnogo više. Neko ko je toliko dugo u Francuskoj da…
„Tu sam 35 godina”, čuje se iskusni glas sa druge strane žice. Glas iz kojeg teče mešavina francuske ljubaznosti i jadranske lakoće.
Savo Vučević je vodio košarkašice, pa dugi niz godina muški tim AS Bondi, zatim Šole, Šarlroa, Sent Kenten, Antib, Monako, Burg i Šalon. Dobro zna gde je zemlja Gala bila, a gde sada, na magičnom pravougaoniku.
„Sve je ovo jednostavna posledica dugog rada. Francuska federacija je jedna od najbolje organizovanih u Evropi. Kada sam došao, pre 35 godina, to je bila sasvim druga priča. Ali, Francuzi brzo uče. Doveli su Božu Maljkovića koji je napravio nešto što je bilo nezamislivo, postao prvak Evrope sa Limožom. To je prvi pokazatelj da su bili spremni za velike rezultate. Problem je samo što su vođeni Kubertenovim ’važno je učestvovati’. Ide se mnogo u širinu, daleko od srži. Francuska košarka ima fantastične uslove. Kada sam došao nisu bili bolji od nas što se tiče infrastrukture, te 1989. smo imali i bolje uslove. Ortez je igrao u sali u selu koja je ujutru bila pijaca…”, seća se za Meridian sport čovek koji u porodici ima košarkaške – ali i rukometne – asove.
Velika pomoć države svim klubovima
Ali, Francuska je veoma bogata zemlja, ističe Vučević i nastavlja:
„Veliki je potencijal u igračkom smislu. Bilo gde možete da pronađete atletski fenomenalne momke. Uz smišljeni rad koji traje 20-25 godina, to je to.”
Postoji veliki problem zbog kojeg Francuska nije mogla da se takmiči sa drugim zemljama i ligama.
„Porezi u sportu su najveći. Klubovi nisu mogli da dovedu vrhunske evropske ili svetske igrače. Do pre neku godinu bilo je nezamislivo da postoji igrač sa platom od 500-600 hiljada evra. Sada su ogromni Majk Džejms, Nando De Kolo, Žofri Lovernj… To je bila misaona imenica.”
Toni Parker je ušao u Asvel, Monako je krenuo sa rekordnim ulaganjima, a ostali su morali da pokušaju da odgovore – ne finansijski – ovom evroligaškom tandemu.
„Parker ima ime koje je animiralo mnoge sponzore. Monako i Asvel su lokomotiva, dok je Pariz mlad klub, bez istorije. Motivišu sve ostale da traže drugi modus finansiranja klubove. Sa ciljem da se klubovi još bolje organizuju, svi dobijaju veliku pomoć države kada je u pitanju infrastruktura. Ali manje se zna da ekipe mlađih kategorija 100 odsto finansira država! To je velika pomoć. Klubovi mogu da stvaraju mlade što ih ne košta mnogo, a odatle regrutuju nove snage.”
Mlade snage poput Vembanjame, Sara, Risašea…
„Košarka je erom Majkla Džordana doživela bum, u Francuskoj je to najizraženije. Nisu znali ko je profesor Aca Nikolić, ali su znali nekog trenera u NBA. Amerikanizacija je i dalje prisutna. Veliki broj mladih koji imaju potencijal, ciljaju NBA ligu. Problem je što odlaze pre vremena, ne stasaju i ne nauče ono što mogu u Evropi. Tada nastaje veliki vakuum. Najbolji francuski igrači se formiraju u Španiji, velikim evropskim timovima, dok klubovi do skoro nisu mogli da plate najbolje strance. Morala se šansa davati mladima. Zato su nastali Kilijan Hejs, Teo Maledon, Vembanjama… Francuski šampionat je posle španskog sigurno postao najjači u Evropi. Kada bismo svi mi treneri bili malo hrabriji i malo više gurali, videli bismo dečake od 17-18 godina ogromnog potencijala. Francuska ima kulturu šampionata do 21 godine. Ali ’još je rano’, ’još je mlad’ teorija sve koči, a pred očima su nam veliki talenti.”
Treneri sa naših prostora su tradicionalno bili ti koji daju priliku mladima. Ali, osim Saše Obradovića i Save Vučevića nema ih u zemlji Gala.
„Francuska nije laka. Sa našim mentalitetom ne može da se uspe. Mora da se nađe sredina. Domaći igrači su drugačiji, dosta su razmaženi u smislu ugovora, vrlo teško će ih neki stranac istisnuti. Treba poznavati kulturu, generalnu i sportsku. Bilo je mnogo trenera stranaca, izuzetno kvalitetnih, koji nisu uspeli. A ima i primera kao što je Maljković koga i dan danas pominju kao legendu koja traje. Sa svojim metodama, Boža je imao eleganciju da nametne sistem, a opet je imao i finoću. Zato je i napravio takav uspeh. Prvi je znao da iskoristi potencijal koji je u Francuskoj oduvek.”
Fudbal 50%, ragbi 30%, ostali sportovi 20%
Savo Vučević je imao 13 godina kada je Jugoslavija u Ljubljani pokorila planetu. Mnogi velikani magične igre, koji su odrastali uz ovaj uspeh, opisuju to zlato kao prekretnicu u njihovim budućim karijerama. Isto se u Francuskoj očekuje posle Olimpijskih igara u Lilu i Parizu.
„Biće isto kao posle Svetskog prvenstva u fudbalu 1998. Francuska je uvek bila tu negde, igrala lepo i dopadljivo, kao klinac sam voleo da ih gledam. Ali to SP je sve promenilo, postali su prvaci, velesila. Dan danas su. Mora da se podigne u psihološkom smislu, ali i medijskom. Francuska košarka je zapostavljena u zemlji, fudbal je broj jedan, ragbi broj dva. Pa to se kod nas igralo na livadi, nedeljom ujutru, a ovde L’Ekip ima ovakav raspored – fudbal 50 odsto stranica, ragbi 30 odsto, sve ostalo – 20 odsto. Olimpijske igre će biti fantastična prilika da košarka dobije mesto tamo gde treba, naročito ako se napravi rezultat.”
Vučević ima samo jednu „ispravku” u priči da je košarka u trećem planu.
„Ovde su dvorane pune! Moj sadašnji klub je odigrao 13 utakmica na domaćem terenu, na 12 nije bilo ulaznica nedelju dana pre utakmice. Ona jedna koja nije bila puna, igrala se u sredu uveče, kasno. A mi smo ekipa koja je prošle godine ušla u prvu ligu, bori se za opstanak. Tako je svugde. Limož ima finansijske probleme, a dvorana je puna i fantastična je atmosfera. Ovaj novi klub, Pariz, koji igra finale Evrokupa, dobio je novu dvoranu i uvek je puno. U pitanju je kulturološki fenomen. PSŽ to nikada nije uspevao, a evo sada je ispunjeno do poslednjeg mesta. Košarka dobija svoje mesto na mapi, siguran sam u to!”
Francuska će imati najviše predstavnika u Evroligi
Monako, Asvel i, izvesno je, Pariz. Francuska će imati tri tima u najjačem evropskom takmičenju, što je privilegija koju nemaju Turci, Grci, Nemci, ABA region…
„Biće to standard. Francuska ima potencijal, Pariz je veliki grad… Nije normalno da nemaju još evroligaša. To je jedina evropska zemlja, uz Italiju koja, ipak, ima Milano, u kojoj glavni grad nema Evroligu. Trajaće, iako vidim da Monako ima neke probleme, Asvel uvek, ali to je istorijski klub… Očekujem da Francuska u nekom trenutku ima najviše predstavnika”.
Burg – ne samo zbog poraza u prvom meču finala Evrokupa – teško da će biti jedan od njih, ali ovaj klub je, prema rečima Vučevića, idealan primer kako se vodi jedna uspešna organizacija.
„Fenomen! Primer kako se dobro osmišljenom koncepcijom i sistemom može do rezultata. Mali grad, 100 hiljada sa okolnim selima. U srcu prirode, okolo su polja, livade, šume. Kada sam došao, bili smo u B ligi, imali probleme, ali smo napravili plan, sistem… On je trajao pet godina koliko sam bio tamo. Garantujem za uspeh jednog kolektiva, a imam mnogo iskustva sa mnogo ljudi i mnogo ekipa – najvažnija osoba je predsednik kluba! Onda trener, pa igrač koji je ikona kluba i ko je spreman da uradi sve za ekipu. U Burgu postoji čovek koji se okružio pravim ljudima, ne udaljava se, ne postoje klanovi. Stvorili smo takvu atmosferu. Imao sam sreću, i nesreću, da kroz celu karijeru dolazim u timove kada su u problemima. Uvek sam probao da pozitivnom energijom stvorimo sistem i način rada. Tu treba biti jak. Jer, ako nema pravog predsednika, sve što se gradilo može da se uruši u jednom danu.”
Čovek o kojem Vučević priča je Žulijan Debot. A pominje i Frederika Sara, sportskog direktora, „vrsnog poznavaoca košarke” koji se ne meša u posao trenera.
„Kada postoji takva harmonija, stiže i rezultat. To je temelj ovog kluba. Kada sam otišao, ostao je isti sistem, malo su pogrešili sa mojim naslednikom, ali sada Frederik Fotu radi sjajan posao.”
Savetovao sam Karija da pravi vino, a uradio isto što i on
Savo Vučević je jednako pozvan da priča o francuskoj košarci, ali i o tome šta je potrebno da se postane NBA zvezda. Njegov bratanac, Nikola Vučević, godinama je jedan od najboljih centara sveta.
„Pre nekoliko dana smo se čuli. Koliko mogu da vidim imaju mnogo problema kada im nedostaju glavni, a Levin je to trebalo da bude. Nikola je još jednom odigrao dobru sezonu. Ali, teško je u takvoj ekipi.”
Lakše je, pretpostavljamo barem prijatnije, u onoj ekipi u kojoj će sina Bora Vučevića biti početkom jula, kada će sa reprezentacijom Crne Gore probati kroz kvalifikacije da se domogne Olimpijskih igara.
„Nikola je izuzetno motivisan da igra u kvalifikacijama. Voleo bih da odu na Igre. Na Svetskom prvenstvu su ostvarili fantastičan rezultat, veoma dobro igrali, a kada se jedna mala država sa takvim fondom igrača nosi egal sa SAD, to je veliko. Dobra je hemija, trener Boško Radović stvarno je u psihološkom smislu podelio prave uloge igračima, što nije uvek bio slučaj. Lepa priča. Pravo da vam kažem, uživao sam dok sam ih gledao prošlog leta, bio sam toliko srećan. Treba biti realan, nemamo mi u Crnoj Gori veliki fond, ali to što imamo iskoristilo se na najbolji način. Ne pobeđuje uvek onaj sa najvećim kvalitetom.”
Sava Vučevića ne pitaju mnogo za savete u poslednje vreme. I on je potpuno miran što se toga tiče.
„Više volimo da savetujemo nego da budemo savetovani. A što sam stariji, sve manje imam želju da popujem. Posle Burga sam odlučio da uzmem godinu dana, sa ciljem da, zapravo, završim karijeru. Dosta je bilo, 68 mi je godina, ubedljivo sam najstariji u Francuskoj. Čudio sam se mom velikom prijatelju, Kariju Pešiću, kako može. Baš smo bili na Nikolinoj svadbi i rekao sam mu: ’Idi u Pirot, pravi vino!’ Njega sam savetovao, a onda uzeo Šalon da vodim.”
Kari je jedinstven, kaže Vučević i nastavlja priču o selektoru Srbije.
„Kakav je samo fenomenalan uspeh napravio na Mundobasketu! Ne treba zaboraviti da mu je mnogo igrača otkazalo i da nekima koji nemaju uloge u klubovima, on je u reprezentaciji dodelio savršene. Kari je tu stvarno majstor. Napravio je atmosferu, hemiju, podelio uloge.”
Dug ljudima koji su gradili jugoslovensku košarku
Na Olimpijskim igrama će Srbija napraviti… Vučević nastavlja rečenicu:
„Kad bih samo znao. Samo neka Crna Gora i Srbija budu dobre. Navijam za sve reprezentacije sa prostora bivše Jugoslavije. Ipak smo mi zahvaljujući toj košarci napravili karijere i moramo da budemo zahvalni tom sistemu, svim tim ljudima pre nas. Teško bismo mogli i da ih pobrojimo od trenutka kada smo bili mladi. Nadam se samo da neko iza nas dobije istu priliku kakva je nama pružena. Zato se radujem svakom uspehu neke reprezentacije sa prostora bivše Jugoslavije.”
Nadamo se i da će se radovati i ovog leta. Uspesima Srbije i Crne Gore. Uz vino. Možda ono iz Pirota?
„A, pa nema on (Pešić) bolje vino od mene. Ipak sam ja ranije počeo da se bavim time.”
Bonus video:
